Radijatori, džemperi i cunami

Evropa je izgleda pronašla konačno rješenje za energetsku krizu. Ako nema dovoljno ruskog gasa, ima ruskih džempera.

Evropska unija je u julu iz Rusije uvezla pletenu odjeću vrijednu 1,18 miliona evra. Mjesec ranije uvoz je iznosio svega 1.300 evra. Nije to mnogo novca za evropsku ekonomiju, ali je prilično dobar simbol nove evropske zime.

Ruski gas je nepoželjan. Ruski džemper, izgleda, još nije. Još samo da Brisel uvede sankcije protiv ruske vune, pa da evropski građani konačno mogu da se griju potpuno politički korektno. Šalu na stranu, iza džempera stoji mnogo ozbiljnija priča. Evropa je zaista smanjila zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ali ruski gas nije nestao sa evropskog tržišta. Zemlje EU su od januara do jula ove godine za ruski gas izdvojile oko 8,6 milijardi evra. Dakle, politički se Evropa odvikava od Rusije, a tržišno joj još ponekad šalje prilično krupne račune.

I tu počinje prava komedija evropske energetske politike. Kada je gas ruski, problem je geopolitika. Kada je LNG američki, problem je cijena. Kada je norveški, problem je količina. A kada je račun stigao građanima, više nikoga nije briga odakle je energent došao. Važno je samo koliko košta. A moglo bi da košta još više.
Njemačka je u grijnu sezonu ušla sa skladištima gasa popunjenim oko 59 odsto. Predsjednik Bundesbanke Joakim Nagel već je upozorio da bi sporije punjenje skladišta moglo povećati rizik od kupovine gasa po višim cijenama tokom zime. Drugim riječima, Evropa ima plan. Samo što još nije sasvim jasno da li plan predviđa gas ili deblje džempere.

A problem nije samo u grijanju. Skupi gas znači skuplju proizvodnju. Skuplja proizvodnja znači skuplju robu. Skuplji transport znači skuplju hranu. A sve to znači da inflacija ponovo može da zakuca na vrata. Samo što ovoga puta možda neće imati šta da obuče.

I zato je mogući evropski energetski cunami mnogo ozbiljniji od same nestašice gasa. Ne mora gasa da nestane. Dovoljno je da bude preskup. Ne moraju fabrike da se zatvore. Dovoljno je da evropska proizvodnja postane nekonkurentna. Ne moraju građani ostati bez struje. Dovoljno je da počnu da gase svjetlo u sobi u kojoj nema nikoga. A to je već ona vrsta "štednje" koja se ne uvodi uredbom. Zato će predstojeća zima biti i svojevrsni test evropske energetske politike.

Ako bude blaga, a snabdijevanje stabilno, Brisel će imati priliku da kaže da je sve bilo pod kontrolom. Ako bude hladna, gas skup, skladišta poluprazna, a računi visoki, onda će se možda pokazati da je Evropa u pokušaju da pobjegne od jedne zavisnosti samo dobila skuplju verziju druge.

Do tada, ostaje stara evropska formula - radijator ugasiti, džemper obući, račun platiti i biti zadovoljan što je energetska politika uspjela. Samo da zima ne potraje predugo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.