Фото: “Жута кућа”: Криминалну мрежу организовале и помагале косовске власти ФОТО
Берлин – Њемачки лист “Шпигл” истражио је исказе двије особе које су илегално оперисане на клиници “Медикус” у Приштини и дошао до сазнања како су криминалну мрежу трговине органима организовале и помагале косовске власти, преносе агенције.
Случајеви сиромашне руске имигранткиње и успјешног њемачког бизнисмена, Вере и Валтера, показују колико је илегална трговина органима у свијету успјешна.
Новинари “Шпигла” сазнали су да су ово двоје људи оперисани у клиници “Медикус” у Приштини, која је имала дозволу за рад и у којој је урађено на десетине сличних илегалних трансплантација.
Валтер је 74-годишњи њемачки бизнисмен који се, из очаја због свог све горег здравственог стања, одлучио да игнорише закон и морал како би спасио свој живот.

Патећи од високог крвног притиска, био је приморан да пије јаке лијекове 20 година, због чега је један од бубрега почео да му отказује.
Љекари су морали и да му уграде стент како би му побољшали циркулацију, али је убрзо морао још неколико пута да се оперише.
Због процјене доктора да му је остало још само неколико мјесеци да живи уколико му се не уради трансплантација бубрега и чињенице да се налазио на дну листе за органе, његов син и жена почели су да траже друге начине да му продуже живот.
Послије пар мјесеци трагања Валтер се укрцао на лет за Истанбул, гдје се састао са посредником, којег је његова породица контактирала.
Одатле су га пребацили на Косово.
Вера Шведко, 50-годишња руска имигранткиња била је у истом авиону за Косово.

Пошто се налазила у дуговима и тешкој финансијској ситуацији одлучила се да прода свој бубрег.
Криминалне организације трговаца органима прилично лако проналазе муштерије - људе попут Вере, сиромашне, очајне и спремне да продају дијелове тијела за неколико хиљада евра.
Наравно, трговци се труде да остану у сијенци, па њихове илегалне и неморалне активности се ријетко кад у потпуности разоткривају, а судске пресуде су још рјеђе, пише њемачки лист.
Али у случају клинике “Медикус” у Приштини, криминална мрежа је сада веома подробно документована.
Канадски тужилац Џонатан Рател дошао је на Косово 2010. године да помогне у успостављању уставног система у склопу EULEX мисије.
Није требало да прође дуго времена да тужилац Рател усмјери своју пажњу на илегалне активности трговине органима у клиници “Медикус”.

Рател је, како каже, сигуран да су бескрупулозни хирурзи у овој клиници одстранили бубреге са најмање 20 или 30 људи и трансплантирали их богатим пацијентима из друге клинике која је дјелимично у њемачком власништву.
Посредник је био из Израела, донори из цијелог свијета, а хирург Јусуф Сонмез, познат под називом “доктор Франкенштајн”, из Турске.
Цијели систем је могао да функционише, како каже Рател, само уз велику помоћ власти.
Репортери “Шпигла” провели су мјесеце пратећи трагове који су их одвели до Израела, Турске, Бјелорусије и Њемачке.
Послије неуспјелог покушаја да све заврши на Филипинима, Валтеров син наставио је потрагу гдје би његов отац могао да нађе бубрег.
Према ријечима канадског тужиоца на Косову истрага је показала да је Валтер уплатио 81.892 евра на рачун Израелца, са којим је његова породица успјела да контактира послије велике потраге.
Вера је у авиону за Истанбул била са још двије жене које су путовале истим поводом.
Када су стигле пришао им је непознати мушкарац, узео пасоше и док су биле у хотелу дале су узорак крви.

Четири дана касније отишле су за Приштину.
По доласку на Косово цариници су били помало сумњичави.
Зашто би жена из Израела путовала на уролошку клинику у Приштини.
Вера је рекла оно што су јој пренијели да каже - да је третман бољи у Приштини.
Цариници, и даље сумњичави, окренули су неке телефоне, а након разговора су јој дозволили пролаз.
Двоје кола су чекала на аеродрому, једна за доноре и једна за примаоце.
Послије дуге вожње, кола су на крају стала испред модерне, розе, двоспратне зграде.
На натпису је писало „Клиника Гјермане” (њемачка клиника).

Човјек по имену Манфред Бер, за пребивалиштем у Берлину, регистрован је као власник клинике у регистру компанија у Приштини.
Према информацијама “Шпигла” Манфред Бер стварно постоји.
Он је професор урологије и ради као главни шеф одсјека у болници “Франзискус”.
Према Верином свједочењу ствари су постале горе у Приштини.
Прво је морала да потпише формуларе на енглеском које није разумјела.
Једном приликом јој је речено да ће њен и други органи отићи Американцима, али на столу поред ње није стајао плави, амерички, пасош, већ тамно црвени попут њемачког.
Вера је тада у соби поново видјела човјека са аеродрома, заједно са својом женом.

Дјеловали су, како каже, као пристојни људи.
Истражитељи EULEX-a реконструисали су ко је и када био у клиници.
Вјерују да је старији човјек у соби са Вером био Валтер.
- Тијело ми се тресло пред операцију. Хтјела сам да побјегнем, али сам знала да ме неће пустити. Платили су моје летове, дочекали ме на аеродрому. Без обзира шта да урадим, дали би ми ињекцију и свеједно ме оперисали. Тада сам схватила да сам се упетљала са мафијом - присјећа се Вера.
Стварност понекад поприма изглед хорор прича.
Ујутру 4. новембра 2008. године турски држављанин Јилман Алтун срушио се на аеродрому у Приштини.
Крв је лила кроз његову мајицу.
Одведен је код аеродромског љекара који је констатовао да му је недавно извађен бубрег - на клиници “Медикус”, одговорио је Алтун.

Полиција је убрзо стигла у клинику, али тада је већ било прекасно, једина особа која се још налазила унутра био је 74-годишњи израелски рецепционар.
Алтун се вратио у Турску, али од тада нико није успио да га контактира.
Истражитељи мисле да је мртав.
- Веома смо забринути за неке од наших свједока - каже тужилац Рател, додајући да су неки од донора већ умрли током истраге.
Судови би вјероватно окренули главу да канадски тужилац није узео под своју јурисдикцију случај турског држављанина Алтуна.
Рател је окупио тим који је клинику повезао са конекцијама широм свијета - од Израела до Јужне Африке, од Турске до Русије и од САД до Шри Ланке.
За Ратела случај се проширио далеко изван клинике у Приштини - сада је то питање у склопу глобалне мреже илегалне трговине органима.
Рател сматра да се мала група хурурга специјализовала као “летећи доктори” и сада раде на свим континентима.
Доктори лете гдје год могу да одстране и трансплантирају органе.
Уколико власти упадну у клинику у Јужној Африци или Бразилу, они се једноставно пребаце у сљедећу земљу.
Стручњаци кажу да су тренутно веома популарне клинике на Кипру и у Казахстану.
Како би одвратили могућност да муштерије упозоре власти пацијентима кажу гдје ће их оперисати тек пред полазак.
У Приштини је од 2011. године у току суђење против четворице доктора и бившег државног секретара повезаних са клиником “Медикус”.
Оптужбе укључују трафикинг, организовани криминал и пружање љекарских услуга без дозвола.

Још једна особа осумњичена је Лутфи Дервиш, професор који је, према регистру компанија, био овлашћени агент клинике.
Он је, према тврдњама, такође учествовао у најмање једној операцији.
Према оптужници Дервиши је повезан за високим званичницима косовских власти.
Он се наводно лично срео са министром здравља и савјетником премијера.
Тужбе су такође поднесене против бившег државног секретара у министарству здравља, који је, како се тврди, издао клиници “Медикус” дозволу за пресађивање органа, која, судећи према околностима, никада није требала да буде издата.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.