Зуроф: Ловићемо нацисте и у Србији

Београд - Ловац на нацисте и директор центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф обишао је данас некадашњи логор Старо Сајмиште и одао пошту жртвама геноцида.

Зуроф је најавио да ће операција "Посљедња шанса", чији је циљ привођење правди нацистичких ратних злочинаца, бити ускоро спроведена и у Србији. Он је упозорио и на јачање неофашизма свуда у ЕУ, а посебно у појединим њеним источним чланицама, попут Хрватске, гдје се ситуација, према његовој оцијени, погоршала откад Стјепан Месић није више предсејдник.

"Три су разлога за моју посјету (Београду): први је да се припреми терен за покретање операције 'Посљедња шанса', пројекта проналажења нацистичких ратних злочинаца, у оквиру које ће бити понуђена награда за информације, што нам може помоћи да нађемо те злочинце у наредна три мјесеца у Србији", рекао је Зуроф у интервјуу Танјугу.

"Посљедња шанса", вјероватно посљедњи велики напор за извођење нацистичких злочинаца пред лице правде, досад је, како је наведено на вебсајту Центра "Симон Визентал", спроведена у Њемачкој, Литванији, Летонији, Естонији, Пољској, Румунији, Аустрији, Хрватској и Мађарској. Операција је заједнички пројекат центра "Симон Визентал" у Јерусалему и фондације Таргум Шлиши.

Зуроф је објаснио да борави у Београду и ради промоције своје књиге "Операција посљедња шанса", која је објављена на српском језику, као и да би обишао стратиште на Старом Сајмишту, које, како је истакао, има важно мјесто у историји Другог свјетског рата и историји холокауста и злочина почињених у Србији. Примјећујући да мјеста на којима су људи страдали у прошлости нису ваљано обиљежена, он је изразио наду да ће се то промјенити.

Коментаришући недавне инциденте у региону, Зуроф је оцијенио да је неофашизам у порасту и да о томе треба повести рачуна. "За то има много разлога: економска рецесија, глобализација, страх од губитка националног идентитета, али дио проблема јесте и то што Брисел спава", рекао је он и додао да се од нових чланица ЕУ очекивало да су прије пријема у Унију прихватиле европске вриједности.

"Али, оно што виђамо по свим земљама ЕУ, а посебно у земљама попут Словеније, Летоније, Естоније, Хрватске и другдје, јесу покушаји промјене историје холокауста у Другом свјетском рату, јачање неофашизма, гласање за десничарске представнике са ултранационалистичким програмом", казао је Зуроф.

Осврнувши се на недавни инцидент на загребачком стадиону Максимир, када је фудбалер Динама и хрватске репрезентације Јосип Шимунић поздравио публику усташким поздравом "За дом!", на шта су му навијачи одговорили "Спремни!", Зуроф је оцијенио да је то срамно, али да је од Шимунићевог испада много горе то што су му хиљаде људи отпоздравиле и што се државни врх Хрватске није дистанцирао од фудбалера.

"Мислим да је инцидент сам по себи сраман. Али желим да нешто буде јасно: Јосип Шимунић је појединац, и то што је учинио јесте ужасно, првенствено због тога ко је он - а вјерујем да је херој за многе младе у Хрватској", рекао је Зуроф.

"Али оно што сматрам 100 пута горим јесте чињеница да су му хиљаде људи на стадиону Максимир отпоздравиле усташким поздравом 'За дом спремни' и то је апсолутно нечувено", додао је он.

Зуроф је примјетио и да се ниједан хрватски политички лидер није позабавио тим питањем, што, како је казао, није први пут, и подсјетио је на случај Марка Перковића Томпсона.

"Када је Томпсон, вјероватно најпопуларнији певач у Хрватској, пјевао 'Јасеновац и Градишка Стара', био сам прва особа која је протестовала и осудила то и тек онда је услиједила осуда хрватских лидера", рекао је он. "Мислим да се ситуација погоршала откад Месић није више предсједник. Предсједник Месић је у више наврата говорио о том проблему, што му служи на част, и наставља и даље да говори, али, наравно, више не као предсједник. Проблем је што се руководство Хрватске не дистанцира од људи попут Шимунића", истакао је Зуроф.

Он је оцијенио да су хиљаде људи који узвикују "За дом спремни" "озбиљан проблем, не само за Хрватску, већ би и ЕУ требало то да сматра озбиљним проблемом".

На питање какви су његови утисци када борави у Србији, Зуроф је одговорио да је Србија вјероватно једна од ријетких земаља источне Европе гдје се цијени рад центра "Симон Визентал". "Није у питању само сарадња с властима, већ рад Центра подржавају и Српска православна црква и локалне групе, казао је он и изразио захвалност због 'пуне подршке и огромне помоћи' у вези са случајем Шандора Кепира, оптуженог за учешће у убиствима током новосадске рације 1942. године.

"То је важно јер без подршке локалних група веома је тешко за неког ко дође са стране да оствари жељени циљ", напоменуо је Зуроф.

На питање шта мисли о оптужници у Француској против америчког пјевача Боба Дилана због интервјуа у којем је Хрвате упоредио с нацистима и Кју клукс кланом, Зуроф је одговорио да је то "апсолутно смијешно".

Зуроф је данас обишао некадашњи логор Старо Сајмиште и одао пошту жртвама геноцида, а током боравка у Београду разговараће и с представницима власти и одржати јавно предавање на којем ће говорити о лову на злочинце широм свијета.

Стратиште су, заједно са Зурофом, обишли и викарни епископ Патријарха Иринеја Јован, оснивач удружења "Српски код" Млађан Ђорђевић и виши научни сарадник Института за савремену историју Милан Коњанин. Зуроф ће, током боравка у Београду у организацији удружења "Српски код", Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве и Института за европске студије, разговарати и с представницима власти и касније данас одржати јавно предавање на којем ће говорити о лову на злочинце широм свијета.

Према подацима Државне комисије за утврђивање ратних злочина, у нацистичком концентрационом логору Старо Сајмиште од 1941. до 1944. године било је интернирано око 100.000 људи, жена, дјеце и стараца, од којих је скоро 40 одсто убијено. Већина заточеника били су Срби, Јевреји и Роми.

Историчари се, међутим, не слажу око тачног броја логораша и убијених, и сматрају да је та бројка преувеличана и да је у логору било укупно интернирано око 40.000 људи, од којих је скоро половина убијена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.