Зоран Живковић: Зораново убиство најгоре што се десило Србији

Зоран Живковић, један од најближих сарадника убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића, каже да је о првом демократском премијеру Србије постојало и да и данас постоји много заблуда, а једна од њих је да је био сурови прагматичар који није имао емоције. Додаје да је оно што га је разликовало од већине на политичкој сцени било то што је био човјек огромног образовања, а и даље спреман да учи.

ЖИВКОВИЋ: Почетком деведесетих, тачније 1991. године нисам био члан, био сам спонзор Демократске странке. Познавали смо се 12-ак година, од периода када смо били млади и када је ДС била тек респектабилни скуп добрих и паметних људи, а не странка која може нешто да промени у Србији, до тренутка када је Зоран био први човек у овој држави. Тако сам могао да пратим његово мењање и развој у разним фазама.

Има пуно заблуда о Зорану Ђинђићу. Једна од највећих је да је он један сурови прагматик који није имао емоције и није на тај начин размишљао, већ је само сабирао, множио, делио и видео шта може на тај начин да се уради, што је потпуно погрешно. Он је био пун емоција, а оно што га је разликовало од других и што га и дан данас разликује од већине на политичкој сцени и ван ње, то је што је био човек огромног образовања, а и даље спреман да учи, човек огромне енергије, храбар... Зоран је био строг према својим сарадницима, али и отворен за све савете, коментаре, све оно што би могло да допринесе да тај наш заједнички посао иде напред.

Ми нисмо били пријатељи у смислу да смо ишли заједно на пецање или на одмор, али смо били пријатељи у послу. Наш посао је био и посао шефа и првог сарадника, али и однос пријатеља који имају апсолутно јасну слику о томе зашто постоји ДС, шта је наш посао у тој странци, шта је мисија ДС-а и шта је наш допринос да се та мисија оствари.

* ГЛAС: У вријеме кад се преламала политичка ситуација у Србији, укључујући и 5. октобар, да ли мислите да је повлачио и погрешне потезе?

ЖИВКОВИЋ: Наравно да је било погрешних потеза. У политици скоро свакога дана доносите по неку одлуку, а врло често, посебно у тешким временима, доносе се врло значајне одлуке. Било је грешака, наравно, правио их је и он. Рецимо био је против Коалиције Заједно. Рекао је да ће нас издати СПО показавши колико су спремни на корупцију ако са њима наступимо на локалним изборим па освојимо власт. Гласао је против те коалиције на Председништву странке, Извршном одбору странке и на Главном одбору, али је сутрадан испоштовао све одлуке које су донете против његове воље и апсолутно се давао 100 одсто. Грешка је сигурно била одузимање мандата посланицима ДСС-а, не да га браним, али направио је под притиском других, јер му је лоше представљена ситуација која је била у том тренутку и то се врло брзо и јасно показало као погрешно. Грешио је у томе што је неким људима праштао нешто што не треба да им опрости и дозволио им да му раде о глави у политичком смислу.

* ГЛAС: Да ли је био спреман да призна грешку, када му се укаже на њу?

ЖИВКОВИЋ: Да, увек је имао оно - па да, сада смо сви паметни, али наравно, умео је да каже - да, био си у праву, лепо си ми говорио, и не само мени него било коме ко му је указивао на грешке. Није живео у својим грешкама, није се трудио да своје грешке прикаже као мудрост, напротив. Наравно те грешке су биле тачкице у мору добрих одлука које је донео.

* ГЛAС: Како су изгледали први дани пошто сте освојили власт?

ЖИВКОВИЋ: Били смо неспремни за власт јер нико од нас није учествовао у власти раније, правили смо грешке које су последица тог неискуства. Једна ствар је да ли ви знате методологију власти, што ми нисмо знали, како да се донесе одлука, како да се она прикаже заинтересованима на начин да је они прихвате иако није баш повољна по њих, али ми смо знали циљеве. Нама је власт била средство да Србија буде боља. Када смо дошли на власт размишљали смо о Србији а не о нама, да не морамо да платимо неког прескупо да бисмо га тим спречили да буде корумпиран, него он не сме да буде корумпиран зато што је део наше владе и тачка. И морао је да да све од себе и да не тражи ништа. За узврат ће добити то што ће бити уписан у историју као министар или чиновник прве демократске владе у историји Србије. Није било демократских влада ни пре Другог светског рата. Која је влада била та која је изабрана директно на изборима, јасном народном вољом и да је радила добро за Србију, тешко бисмо нашли и нешто што личи на то, а камоли нешто што је то у правом смислу те речи.

Према томе, да ли смо знали све механизме начина владања - не, нисмо, да ли смо знали шта да урадимо са свом том моћи коју даје власт - да, хтели смо да променимо Србију.

* ГЛAС: Да ли је тачно да Ђинђић није био заинтересован да се бави државном безбједношћу?

ЖИВКОВИЋ: Бавио се државном безбедношћу, није се бавио личном безбедношћу, то су две ствари. Није се бавио личном безбедношћу јер је размишљао на следећи начин - када нас није побио Милошевић, када нас није побио NAТО, ко ће сада да нас убије, коме ми сметамо, зашто би неко потегао оружје на нас? A упозорења је било стално. То је стари занат и политичар, филозоф Зоран Ђинђић није могао да се бави тиме. и он и ми сви око њега смо олако прихватали упозорења да смо небезбедни, убеђени да то не може да се деси, да је то немогуће, да је иза нас и да нема потребе да нас неко убија, да има пуно оних који нас не воле јер им кваримо прљаве послове у којима учествују 10, 15, 20 година, али да нико због тога није спреман да потегне оружје на нас.

Јасно смо говорили да смо смењиви, да ће нас сменити на изборима уколико не ваљамо  и да нема потребе да нас убије да би нас сменили. 

Зораново убиство је нешто најгоре што је могло да се деси Србији на почетку 21. века, али не може Зоран Ђинђић да буде крив зато што је убијен, криви су они који су пуцали у њега и сигурно да део кривице сносе они који свој посао обезбеђења нису радили на најбољи могући начин.

* ГЛAС: Колико је за Вас било бреме Зораново наслеђе када сте после убиства преузели Владу?

ЖИВКОВИЋ: Није, јер су циљеви остали исти, то је била влада континуитета и по људима који су остали. Оптерећење те владе се створило самим њеним формирањем, још у Зораново време, јер је та влада морала да буде коалициона, са 14 странака које су имале своје представнике у Влади и још две-три странке које су је подржавале у парламенту. У свету не постоји такав пример.

* ГЛAС: Када гледате Србију данас коју води Демократска странка, и када погледате Србију пред убиство, колико је она остала на истом путу и колико би Ђинђић био задовољан оним што се данас дешава?

ЖИВКОВИЋ: Да је жив, тражио би да се стреља половина људи који данас у име Демократске странке раде нешто у Србији. Ово је исти смер, ДС је на истом смеру с тим што се од апостола поштења и стручности претворила у ситног трговца који се са осталим странкама ваља у блату српске политике и уместо да иде брзином "формуле 1" у том смеру где је он поставио Србију 5. октобра, сада то изгледа као "ферари" Или "формула 1", али на воловски погон. Ти волови мало једу купус, мало газе орање, мало кваре све и помало некад пођу напред. С тим што је наравно лицемерје постало највише обележје политичке сцене. Имамо супер политичку стабилност у Србији, стабилну владу која никада неће да изгуби мандате, а Србија тапка у месту. Ово што се данас дешава је далеко од онога што је Ђинђић радио и остала је само иста фирма.

Насљеђе

Зоран не би био лицемеран и никоме не би рекао "поштовани пријатељу", ако не мисли да је пријатељ, никога не би тапшао по рамену и указивао лицемерну почаст, нити би од себе правио пуњену птицу, јер је он већ био велики. Ово је време лицемерја које је стотинама година далеко од Србије коју је желео да направи Зоран Ђинђић, а прошло је тек шест година.

Опклада

Кладио сам се са свима да ћу платити вечеру ако ми за два  минута кажу странке и председнике тих странка које су у Влади и нико није добио опкладу. То је било компликовано али и у Зораново време, јер је стално морао да прави неке компромисе, а они су постали још тежи када је Коштуница изашао из Владе и повукао своје министре. Тиме је подигао цену ових других странака, јер је од њихова два, три посланика значило да ли имате 126 или не. Зоран је морао да трпи свакакве глупости, не да их одобрава и да их испуњава него да их слуша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.