Zoran Živković: Zoranovo ubistvo najgore što se desilo Srbiji

Zoran Živković, jedan od najbližih saradnika ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, kaže da je o prvom demokratskom premijeru Srbije postojalo i da i danas postoji mnogo zabluda, a jedna od njih je da je bio surovi pragmatičar koji nije imao emocije. Dodaje da je ono što ga je razlikovalo od većine na političkoj sceni bilo to što je bio čovjek ogromnog obrazovanja, a i dalje spreman da uči.

ŽIVKOVIĆ: Početkom devedesetih, tačnije 1991. godine nisam bio član, bio sam sponzor Demokratske stranke. Poznavali smo se 12-ak godina, od perioda kada smo bili mladi i kada je DS bila tek respektabilni skup dobrih i pametnih ljudi, a ne stranka koja može nešto da promeni u Srbiji, do trenutka kada je Zoran bio prvi čovek u ovoj državi. Tako sam mogao da pratim njegovo menjanje i razvoj u raznim fazama.

Ima puno zabluda o Zoranu Đinđiću. Jedna od najvećih je da je on jedan surovi pragmatik koji nije imao emocije i nije na taj način razmišljao, već je samo sabirao, množio, delio i video šta može na taj način da se uradi, što je potpuno pogrešno. On je bio pun emocija, a ono što ga je razlikovalo od drugih i što ga i dan danas razlikuje od većine na političkoj sceni i van nje, to je što je bio čovek ogromnog obrazovanja, a i dalje spreman da uči, čovek ogromne energije, hrabar... Zoran je bio strog prema svojim saradnicima, ali i otvoren za sve savete, komentare, sve ono što bi moglo da doprinese da taj naš zajednički posao ide napred.

Mi nismo bili prijatelji u smislu da smo išli zajedno na pecanje ili na odmor, ali smo bili prijatelji u poslu. Naš posao je bio i posao šefa i prvog saradnika, ali i odnos prijatelja koji imaju apsolutno jasnu sliku o tome zašto postoji DS, šta je naš posao u toj stranci, šta je misija DS-a i šta je naš doprinos da se ta misija ostvari.

* GLAS: U vrijeme kad se prelamala politička situacija u Srbiji, uključujući i 5. oktobar, da li mislite da je povlačio i pogrešne poteze?

ŽIVKOVIĆ: Naravno da je bilo pogrešnih poteza. U politici skoro svakoga dana donosite po neku odluku, a vrlo često, posebno u teškim vremenima, donose se vrlo značajne odluke. Bilo je grešaka, naravno, pravio ih je i on. Recimo bio je protiv Koalicije Zajedno. Rekao je da će nas izdati SPO pokazavši koliko su spremni na korupciju ako sa njima nastupimo na lokalnim izborim pa osvojimo vlast. Glasao je protiv te koalicije na Predsedništvu stranke, Izvršnom odboru stranke i na Glavnom odboru, ali je sutradan ispoštovao sve odluke koje su donete protiv njegove volje i apsolutno se davao 100 odsto. Greška je sigurno bila oduzimanje mandata poslanicima DSS-a, ne da ga branim, ali napravio je pod pritiskom drugih, jer mu je loše predstavljena situacija koja je bila u tom trenutku i to se vrlo brzo i jasno pokazalo kao pogrešno. Grešio je u tome što je nekim ljudima praštao nešto što ne treba da im oprosti i dozvolio im da mu rade o glavi u političkom smislu.

* GLAS: Da li je bio spreman da prizna grešku, kada mu se ukaže na nju?

ŽIVKOVIĆ: Da, uvek je imao ono - pa da, sada smo svi pametni, ali naravno, umeo je da kaže - da, bio si u pravu, lepo si mi govorio, i ne samo meni nego bilo kome ko mu je ukazivao na greške. Nije živeo u svojim greškama, nije se trudio da svoje greške prikaže kao mudrost, naprotiv. Naravno te greške su bile tačkice u moru dobrih odluka koje je doneo.

* GLAS: Kako su izgledali prvi dani pošto ste osvojili vlast?

ŽIVKOVIĆ: Bili smo nespremni za vlast jer niko od nas nije učestvovao u vlasti ranije, pravili smo greške koje su posledica tog neiskustva. Jedna stvar je da li vi znate metodologiju vlasti, što mi nismo znali, kako da se donese odluka, kako da se ona prikaže zainteresovanima na način da je oni prihvate iako nije baš povoljna po njih, ali mi smo znali ciljeve. Nama je vlast bila sredstvo da Srbija bude bolja. Kada smo došli na vlast razmišljali smo o Srbiji a ne o nama, da ne moramo da platimo nekog preskupo da bismo ga tim sprečili da bude korumpiran, nego on ne sme da bude korumpiran zato što je deo naše vlade i tačka. I morao je da da sve od sebe i da ne traži ništa. Za uzvrat će dobiti to što će biti upisan u istoriju kao ministar ili činovnik prve demokratske vlade u istoriji Srbije. Nije bilo demokratskih vlada ni pre Drugog svetskog rata. Koja je vlada bila ta koja je izabrana direktno na izborima, jasnom narodnom voljom i da je radila dobro za Srbiju, teško bismo našli i nešto što liči na to, a kamoli nešto što je to u pravom smislu te reči.

Prema tome, da li smo znali sve mehanizme načina vladanja - ne, nismo, da li smo znali šta da uradimo sa svom tom moći koju daje vlast - da, hteli smo da promenimo Srbiju.

* GLAS: Da li je tačno da Đinđić nije bio zainteresovan da se bavi državnom bezbjednošću?

ŽIVKOVIĆ: Bavio se državnom bezbednošću, nije se bavio ličnom bezbednošću, to su dve stvari. Nije se bavio ličnom bezbednošću jer je razmišljao na sledeći način - kada nas nije pobio Milošević, kada nas nije pobio NATO, ko će sada da nas ubije, kome mi smetamo, zašto bi neko potegao oružje na nas? A upozorenja je bilo stalno. To je stari zanat i političar, filozof Zoran Đinđić nije mogao da se bavi time. i on i mi svi oko njega smo olako prihvatali upozorenja da smo nebezbedni, ubeđeni da to ne može da se desi, da je to nemoguće, da je iza nas i da nema potrebe da nas neko ubija, da ima puno onih koji nas ne vole jer im kvarimo prljave poslove u kojima učestvuju 10, 15, 20 godina, ali da niko zbog toga nije spreman da potegne oružje na nas.

Jasno smo govorili da smo smenjivi, da će nas smeniti na izborima ukoliko ne valjamo  i da nema potrebe da nas ubije da bi nas smenili. 

Zoranovo ubistvo je nešto najgore što je moglo da se desi Srbiji na početku 21. veka, ali ne može Zoran Đinđić da bude kriv zato što je ubijen, krivi su oni koji su pucali u njega i sigurno da deo krivice snose oni koji svoj posao obezbeđenja nisu radili na najbolji mogući način.

* GLAS: Koliko je za Vas bilo breme Zoranovo nasleđe kada ste posle ubistva preuzeli Vladu?

ŽIVKOVIĆ: Nije, jer su ciljevi ostali isti, to je bila vlada kontinuiteta i po ljudima koji su ostali. Opterećenje te vlade se stvorilo samim njenim formiranjem, još u Zoranovo vreme, jer je ta vlada morala da bude koaliciona, sa 14 stranaka koje su imale svoje predstavnike u Vladi i još dve-tri stranke koje su je podržavale u parlamentu. U svetu ne postoji takav primer.

* GLAS: Kada gledate Srbiju danas koju vodi Demokratska stranka, i kada pogledate Srbiju pred ubistvo, koliko je ona ostala na istom putu i koliko bi Đinđić bio zadovoljan onim što se danas dešava?

ŽIVKOVIĆ: Da je živ, tražio bi da se strelja polovina ljudi koji danas u ime Demokratske stranke rade nešto u Srbiji. Ovo je isti smer, DS je na istom smeru s tim što se od apostola poštenja i stručnosti pretvorila u sitnog trgovca koji se sa ostalim strankama valja u blatu srpske politike i umesto da ide brzinom "formule 1" u tom smeru gde je on postavio Srbiju 5. oktobra, sada to izgleda kao "ferari" Ili "formula 1", ali na volovski pogon. Ti volovi malo jedu kupus, malo gaze oranje, malo kvare sve i pomalo nekad pođu napred. S tim što je naravno licemerje postalo najviše obeležje političke scene. Imamo super političku stabilnost u Srbiji, stabilnu vladu koja nikada neće da izgubi mandate, a Srbija tapka u mestu. Ovo što se danas dešava je daleko od onoga što je Đinđić radio i ostala je samo ista firma.

Nasljeđe

Zoran ne bi bio licemeran i nikome ne bi rekao "poštovani prijatelju", ako ne misli da je prijatelj, nikoga ne bi tapšao po ramenu i ukazivao licemernu počast, niti bi od sebe pravio punjenu pticu, jer je on već bio veliki. Ovo je vreme licemerja koje je stotinama godina daleko od Srbije koju je želeo da napravi Zoran Đinđić, a prošlo je tek šest godina.

Opklada

Kladio sam se sa svima da ću platiti večeru ako mi za dva  minuta kažu stranke i predsednike tih stranka koje su u Vladi i niko nije dobio opkladu. To je bilo komplikovano ali i u Zoranovo vreme, jer je stalno morao da pravi neke kompromise, a oni su postali još teži kada je Koštunica izašao iz Vlade i povukao svoje ministre. Time je podigao cenu ovih drugih stranaka, jer je od njihova dva, tri poslanika značilo da li imate 126 ili ne. Zoran je morao da trpi svakakve gluposti, ne da ih odobrava i da ih ispunjava nego da ih sluša.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.