Живот у страху од заосталих бомби

БЕОГРAД - У Србији 162.000 грађана живи близу локација на којима се, како се сумња, налазе касетне бомбе остале од NATO бомбардовања, а постоји опасност и од еколошке катастрофе у Ђердапској клисури, гдје се у близини складишта нафте у Прахову налазе потопљени њемачки ратни бродови и пет авиобомби NATO.

Петар Михајловић, директор Центра за разминирање Србије, рекао је Срни да је више од 88.000 грађана Србије директно угрожено од касетних бомби, јер живи непосредно уз подручја, па чак и обрађује земљу, на којима се оне налазе, а која су оцијењена као ризична.

Посебну опасност представљају 22 њемачка ратна брода из Другог свјетског рата, која су потопљена у Дунаву, у Ђердапској клисури, код Прахова (на граници са Румунијом), а који су пуни мина и других убојних средстава.

Михајловић истиче да постоји опасност да дође до еколошке катастрофе у том подручју, јер је крај оближњег складишта нафте у Прахову, непосредно уз обалу, идентификовано пет NATO авиобомби, које не могу да се изваде, док се не изваде ови бродови.

Он наводи да ће за чишћење касетних бомби, које се не смију помјерати и које експлодирају на додир, бити потребно око 30 милиона евра и пет до десет година, а сумња се да оне захватају површину од око 30 милиона квадратних метара или 392 сумњиве локације, у 16 општина у Србији (без Космета).

Сумња се да се авиобомбе, које је бацао NATO, у Србији налазе на 43 локације и да их има око 60, а неке су у земљи на дубини и до 20 метара, док је у ријекама Дунав и Сава и на њиховим обалама идентификовано 12 локација.

Подаци

Петар Михајловић истиче да су од NATO у више наврата тражени подаци о касетним и авиобомбама којима је гађао Србију, али да нису добијени. Додуше, NATO је послао само два податка, и то непрецизна, а чак је дао локације које нису ни гађане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.