Због чега Албацн масовно бјеже из КиМ?

Приштина - Косово и Метохију је за два мјесеца напустило између 50.000 и 120.000 Албанаца, а приштински историчари кажу да се то "не памти још од периода Османлија".

Како наводе, у таласу оних који су напустили КиМ било је и најмање 6.000 ученика основих школа.

Док се у Београду само прати шта се дешава, а мање се говори о разлозима, косовски историчари кажу да су раније разлози исељавања били другачији, а да се сада Косово "немилосрдно празни, што укупну ситуацију чини алармантном и са несагледивим посљедицама".

Историчар професор др Хакиф Бајрами страхује да "иза оваквог масовног одласка Албанаца стоји неки тајни договор свјетских моћника".

Бајрами је гостујући на Јавном сервису РТК позвао надлежне да нађу снаге и зауставе овај егзодус.

Професор демографије Рифат Блаку каже да је ово егзодус са страшним посљедицама. "Ово је тектонски поремећај за Албанце на Косову", рекао је он за приштинске медије.

Званичници косовске тајне сужбе су у парламенту изнијели податак да је у посљедње време Косово напустило више од 50.000 Албанаца.

Приштински медији примјећују да је веома чудно и неприхватљиво да нико од лидера политичких странака, изузев лидера АБК Рамус Харадинаја, који је недавно заплакао на аутобуској станици када је видио масу својих сународника како бјеже са Косова, није покушао да то заустави и тим људима да бар мало наде.

Медији такав приступ политичара сматрају њиховим страхом да се суочавају са масом која напушта Косово.

Неки, пак, пишу да је од августа прошле године до данас са Косова избјегло више од 100.000 људи, али да званичници крију тај податак, док други тврде да је тај број знатно виши и да прелази шест одсто укупног броја становништва Покрајине, који се процјењује на нешто испод два милиона.

Међу онима који одлазе са Косова највише је Албанаца, али и Рома, Ашкалија и Египћана.

Посланици ових заједница у косовској скупштини тврде да њихови сународници бјеже због веома тешких животних услова, те од косовске владе захтјевају да хитно предузме мјере ради спречавања тог егзодуса.

Експерти такође сматрају да је овако масовни одлазак Албанаца вишегодишња посљедица незапослености, лошег процеса приватизације који није донио нова радна мјеста, али такође сматрају да је овакав масовни одлазак и демонстрација против владних економских политика.

Аналитичар Дукађин Горани каже да је овакав масовни одлазак на неки начин "демонстрација против владиних економских политика". Он каже да су људи веома незадовољни и да се могло очекивати да ће људи који немају наду за бољи живот одлазити.

Његов колега Фатмир Шехоли сматра да досадашње владе Косова никада нису озбиљно схватиле међународне извештаје о прогресу Косова који су у континуитету говорили о лошем економском стању на том подручју.

Позивајући се на податке Удружења "Мајке Терезе" која дјелује на Косову, Шехоли каже да 18 одсто становништва живи у екстремном сиромшатву са 0,90 центи на дан, док 27 одсто њих живи у сиромаштву са свега 1,40 евра на дан, а да је незапосленост изнад 60 одсто радно способног становништва.

Највећи непријатељ Косова је, каже Шехоли, корупција, организовани криминал и клијентелистички приступ запошљавања у косовским институцијама.

"Људи су очекивали промјене након избора од јуна прошле године и увидјевши да их неће бити наде су нестале, а они су своје судбине и судбину својих породица ставили на коцку упућујући се у земље ЕУ", навео је.

Влада Косова покушава да конкретним мјерама спречи масовно исељавање косовских становника који већ неколико недјеља бјеже преко Србије и Мађарске, а од прије три дана и преко Албаније.

Министар за рад и портпарол косовске владе Арбан Абраси тврди да влада ради на мјерама које би спречиле илегалну миграцију, али да у то питање треба да се укључи и опозиција.

"Схватљиво је да је борба против илегалне миграције прије свега одговорност владе Косова и релевантних институција али у томе треба да се укљуце и други са циљем доприноса као што је опозиција", рекао је Абраси.

Упркос томе, међуитм, масовни одласци Албанаца се настављају, а приштински медији процјењују да дневно са приштинске аутобуске станице одлази 500 до 600 људи.

Према подацима МУП-а, отишло је највише становника општина Подујево, Урошевац и Гњилане. Сматра се да је ове општине напустило више од 30.000 Албанаца.

Тачи криви Брисел за одлазак Албанаца

Заменик косовског премијера Хашим Тачи изјавио је да је нелегална миграција становника Косова ка земљама ЕУ забрињавајућа појава оцјенивши да је разлог за то одлагање одлуке Брисела о либерализацији визног режима.

Одлагање одлуке о либерализацији визног режима је повећало забринутост грађана рекао је Тачи додајући да је увјерен да ће та одлука бити донијета до краја године.

Он сматра да становници Косова треба да се осјећају Европљанима и да је слобода кретања њихово неотуђиво право.

"Ми смо наше задатке извршили, сада је на Бриселу да донесе одлуку."

На питање о суспензији учешћа Листе Српска у раду косовске скупштине и владе због смјене српског министра за повратак Александра Јаблановића, Тачи је изразио очекивање да ће Српска остати дио владе и скупштине.

"Мања љутња због удаљавања Јаблановића ће бити превазиђена и они ће се вратити у скупштину и владу," рекао је Тачи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.