Вуксановић: Србија не сме да поклекне у борби за Косово

Косово је чардак ни на небу ни на земљи, али без обзира на то, српска делегација мора да остане чврста у преговорима и не сме да поклекне. То није добро у борби, јер поражени немају ни леп осећај, ни лепу перспективу.

Рекао је то у интервју “Гласу Српске” члан Српске академије наука и умјетности (СAНУ) и књижевник Миро Вуксановић.

- Када су најмоћније земље на нечијој страни, он је у предности. То вам је као код трчања, ако у старту имате предност, имате и веће шансе да стигнете до циља. Надам се да тако неће бити - оцијенио је он.

Казао је да је добро да се преговара, јер је “боље водити рат за столом, него на ливади”, али да и преговарање мора да има граница.

- У сваком дијалогу обе стране морају да буду равноправне, али се стиче утисак да у разговору Београда и Приштине није тако - рекао је Вуксановић.

ГЛAС: Посљедња рунда дијалога Београда и Приштине била је драматична. Како Ви видите преговоре?

ВУКСAНОВИЋ: Добро је што се преговара, јер је боље водити рат за столом, него на ливади, али и преговарање мора да има граница и у постављању задатака и тема, и односу према њима. У сваком дијалогу обе стране морају да буду равноправне, али се стиче утисак да у разговору Београда и Приштине није тако.

Када су најмоћније земље на нечијој страни, он је у предности. То вам је као код трчања, ако у старту имате предност, имате и веће шансе да стигнете до циља. Надам се да тако неће бити. Наша делегација је била тврда.

ГЛAС: Како видите положај Срба на Косову и Метохији?

ВУКСAНОВИЋ: Нисам дуго био тамо, али према ономе што чујем, тамо постоји воља, упорност, енергија народа да се бори за своје, а да не гледа и не дира ништа туђе. Међутим, они немају услове да ту своју природну жељу остваре, јер онај ко је дошао да их ту заштити није увек то показивао како би требало. То се најбоље видело оног марта када су срушили све што су хтели, а нема нигде ниједног кривца. То довољно илуструје како је Србима, јер када је човек несигуран у својој кући и на свом имању, он у ствари нема слободе. У овим условима показује се да у њима постоји нешто од косовског јунаштва, наравно у мирнодопском смислу.

ГЛAС: Да ли још посматрате Косово као “чардак ни на небу ни на земљи”?

ВУКСAНОВИЋ: Да. Косово је још увек “чардак ни на небу ни на земљи”.

ГЛAС: Изјавили сте и да су у српском народу увијек постојале подјеле и да свака озбиљна држава има макар најмањи заједнички национални интерес. Да ли то данас јесте или треба да буде заштита Косова?

ВУКСAНОВИЋ: Не само Косово. Трагично је што је српски народ раздвојен и то не само територијално. Ту мислим на Србију, Републику Српску, Црну Гору, Србе у Хрватској... Не постоји оно о чему су сви сагласни, јер у сваком успешном народу који поштују своју државу и своје институције постоји и један најважнији национални минимум. Дакле оно око чега се сви окупљају и оно што сви чувају. Код нас, изгледа, нема више светиња и све можемо са нечим другим заменити. Код нас је страначарење преузело оно што би требало да буде права државна и национална политика.

ГЛAС: Колико је важно да Србија не поклекне?

ВУКСAНОВИЋ: Није добро да поклекне у било којој борби ни народ ни појединац, јер је поражен онај који поклекне. Поражени немају ни леп осећај ни лепу перспективу, нити било ко о њему лепо мисли.

ГЛAС: Шта академска заједница може да учини да би помогла у борби за националне интересе?

ВУКСAНОВИЋ: Политичари мисле да знају и могу све и тек када дођу у неки проблем, обраћају се за помоћ, а то је обично касно. Aко и то учине. Веома је мали простор за утицај научника, културних радника, писаца, јер су данас све јунаке, које смо раније имали, у јавности заменили људи из само једне области. То није ни наука ни култура. У предизборним кампањама, бар у Србији, нико није изговорио реч култура. Ниједна странка. То довољно казује. Када су такве околности и када се све љуља, људи се измичу, поготово интелектуалци, који су рањива бића и желе јасне и конкретне ствари и остају све гори на површини.

Срби у региону

ГЛAС: Како видите положај Срба у региону?

ВУКСAНОВИЋ: Све је различито. Једно је судбина Срба у Хрватској, друго расцеп Срба у Црној Гори, потлаченост Срба на Косову и Метохији, а ту је и позиција Срба у Републици Српској где све боље стоје и добијају нова овлашћења, што треба увек истицати и похваљивати. За Србе у Србији не знам да су увек “сами са собом”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.