Вучић: Имам Маршалов план за Србију

Београд - У реконструисаној Влади Србије, на министарским и савјетничким местима, сједеће људи из иностранства - Срби и странци. Идеја је, објашњава за Курир први потпредседник Владе Александар Вучић, да се доведу најбољи, они од којих можемо нешто да научимо и који ће нам помоћи да земља крене напријед.

- Ево, довели смо Лазара Крстића, професионалца. Ово је први пут да је неко довео стручњака, први пут да једна странка није за себе тражила ресор финансија.

Шта сте савјетовали Крстићу кад сте му понудили да буде министар финансија? На шта сте га упозорили?

- Рекао сам му: „Сине, имаћеш много проблема.” Рекао сам му да ће све бити много горе него што мисли. Да су тренуци славе кратки, да послије тога долази критика, јер у Србији сви показују своју снагу ако некога што јаче опсују. „То, сине, и тебе чека. Ако си спреман то да прихватиш, уђи у арену. Ако ниси, онда немој ни улазити. Да ће те неко чувати у стакленој кугли, да ћеш бити заштићен - нећеш. Ја ћу ти помоћи, ја ћу те штитити од свих тешких потеза, рећи ћу да је то наша заједничка идеја, па ће то искористити да ударе по мени. Али мораћеш да очврснеш, да се тучеш, да се бориш, јер све реформе које мислимо да спроведемо болне су и тешке, али направиће нам нормалну земљу.”

Неки кажу да је Лазар Крстић превише млад да би водио јавне финансије?

- Кад смо поменули да желимо да доведемо странце, прво су рекли - немојте зато што је сексуални предатор. Па сам онда чуо немојте зато што је странац. Нисам знао да је код неког ко се заклињао у Европу ксенофобија баш толико изражена. Онда сам од њих чуо приједлоге да доведемо неког нашег младог стручног човјека. Довели смо, а он је сад испао превише млад! Угодити свим Србима апсолутно је немогуће. Биће сутра проблем и то што мало одуговлачи док говори или што има браду или нема. Увијек ће вам наћи безброј мана.

Шта је циљ довођења странаца?

- Трудили смо се да пронађемо најбоље. У кампањи сам још размишљао шта би била добра вијест за Србију, па сам довео Рудолфа Ђулијанија у Београд. Нажалост, многи то нису препознали. И тада сам видио да неки људи једноставно не могу да поднесу да успјешни долазе у ову земљу и да раде с нама. Али то је моје опредијељење, од којег нећу одустати - да тражим најбоље људе, наше или странце, од којих можемо да учимо. Неке земље које су биле чак и сиромашније него што смо ми свој процват су доживјеле тако што су довеле људе који знају, који су одговорнији и озбиљнији. Више деценија су мијењали свијест сопственог становништва, мијењали своје радне навике, и зато су много тога успјели да ураде. Најбољи примјер тога вам је Сингапур.

Ако се не варам, и Сингапур је звао странце у своју владу?

- Они су готово цијелу владу саставили од странаца. Учили су и научили много више од осталих у свом окружењу и данас је то једна од најбогатијих земаља на свијету, иако мала, без природних ресурса какве имају околне земље. Веома је важно да се не стидимо онога што не знамо, већ да покушамо да то научимо и исправимо. Да своју политичку таштину оставимо по страни и урадимо нешто за своју земљу. На крају ће доћи резултат. Можете да говорите о „Јату” шта год хоћете, и биће проблема, али до краја године то ће бити најуспјешнија авио-компанија у региону, и то не мислим само на простор бивше Југославије, него и на Румунију, Мађарску... Послије 40 година, та компанија ће сљедеће године постати профитабилна. Извините, зар то није велика ствар за сваког грађанина ове земље?

Које су то области које можемо да развијемо како бисмо стали на ноге?

- Прије свега треба да направимо систем који може да функционише, морамо да уредимо земљу. Морамо да обезбиједимо владавину права и изборимо се за најбољи могући амбијент за бизнис у овом дијелу Европе. Био сам на састанку с људима из Свјетске банке, био је са мном и Лазар Крстић. Рекли смо да хоћемо да будемо успјешнији и бољи и од Грузије и од Македоније у томе колико је дана потребно за добијање дозвола за изградњу, да тај рок скратимо на мјесец дана, а данас то не можете да урадите ни за годину, да процедура буде поједностављена, да подстичемо бизнис, градњу, развој. А не само да негдје нешто заустављамо. У Србији постоји болест која се зове „зауставити све, не урадити ништа и не изградити ништа”. Једном је то неки завод за заштиту нечега, други пут завод за не знам шта, онда љубитељи биљака - само да се негдје нешто заустави.

Мислите да је то дио нашег менталитета? Да ли је то могуће промијенити?

- Сигуран сам да је могуће јер наши радници и стручњаци у иностранству постижу изванредне резултате. Мали Лазар је доспио до тога да буде један од најбољих оперативаца у „Макинсију”, а то је, за оне који не знају, једна од најпознатијих консултантских кућа у свијету. Сигуран сам да можемо да напредујемо, да урадимо много више и у том смислу ме не занимају политички поени, да ли ће неко да прихвати или не прихвати ову моју идеју. На крају ће бити важан резултат - да ли ћемо овде направити фабрику чипова или не, да ли ћемо коначно, послије 50 година маркетиншких прича, моћи да градимо Београд на води или не.

На које земље ту можемо да рачунамо за велике инвестиције, осим Емирата?

- Емирати су за Србију дар с неба, и то захваљујући неким личним контактима. Морамо прије свега да направимо амбијент за западноевропске земље, за Русију, Кину, за оне који имају интерес да овдје уђу. А онда ће нам Емирати бити шлаг на торту. Ја се увијек руководим оним што је Ли Куан Ју говорио: „Ко рескира - профитира” - морате да ризикујете, да подижете циљеве. Желим да будемо различити у односу на остале. Не прихватам изговор да немамо море и да зато не можемо да се мјеримо с другима. Можемо да имамо боље индустријске капацитете, развијенију пољопривреду, можемо да наводњавамо све наше површине, а не само пет одсто или мање, да направимо најбољи бањски туризам у Европи, на Дунаву можемо да направимо чудо - апсолутно чудо. Од Апатина до Кладова. Али неко мора тиме озбиљно да се бави, а не да прича о изборима. Оно што је моја намјера сада, пошто за који дан више нећу бити министар одбране, јесте да се бавим организацијом различитих великих пројеката и да помогнем. Ево данас, кад смо говорили о пројекту „Београд на води”, кад су републички и градски стручњаци говорили о року од 18 мјесеци, ја сам им рекао - завршите за шест. Тачка. Стварно не знам како. Завршите за шест мјесеци. Кад би никла зграда у Абу Дабију да су себи давали такве циљеве? Никад.

Творац модерног Сингапура, бивши премијер Ли Куан Ју, економски бум у Сингапуру направио је у оквиру једне генерације. Шта је за Србију реалан рок за поправљање економије?

- Мислим да до краја године, уз знање, умијеће и ангажовање великог броја људи, страних и домаћих стручњака, можемо да направимо неку врсту „Маршаловог плана” - шта је то што у наредних 10 година морамо и можемо да урадимо. И ту ће бити много тога тешког, али народу морамо јасно да кажемо да ћемо то урадити. Али неко исто тако мора да каже да смо снажни у енергетици, рударству, пољопривреди.

Шта ће бити најболније тачке у вашем Маршаловом плану?
- То што ћемо морати да спроведемо реформу јавне управе. Што значи да ће неки људи морати да нађу нешто друго да раде. Мораћемо да урадимо реструктурирање јавних предузећа, што значи да неки партијски чиновници неће моћи да раде оно што су до сада. Биће тешка и пензиона реформа - мораћете с више година да идете у пензију, а не као што је до сада било, да неко са 35 година нађе начина да се неоправдано пензионише. Не може више! То модерна и озбиљна држава не може више да издржи. Нисте ме питали о лијепим стварима, а мислим да можемо да изградимо 30 изванредних хотела, и скупих и јефтиних, на обали Дунава, да изградимо марине, плаже, можемо да увежемо то с Борским језером, да наше бање подигнемо инфраструктурно, да у њих доведемо и Кинезе и Јапанце, пошто они то траже. Треба да завршимо Бистрицу, Топионицу у Бору, „Петрохемију”, с „Мубадалом” да завршимо фабрику чипова, „Бош” нам долази у Пећинце - 600 људи се запошљава, у наредним годинама очекујемо пет хиљада нових радних мјеста, у понедељак нам долази „Мерцедес” на разговор.

Кад ће, према том плану, обичном човјеку бити боље?

- Важно је да обичан човјек види да то иде у неком бољем смјеру. А за годину-двије очекујем да људи и на сопственом примјеру виде да им је нешто лакше. Ми то без подршке обичних људи не можемо да радимо. Зато то нико није ни хтио досад да ради. Плашили су се да ће људи изаћи на улице. Па добро, нек изађу. Ми то морамо да изведемо. Ако неко зна боље рјешење, нека каже. Ја мислим да нема бољег.

С ким још преговарате од странаца? Помињали су се и Герхард Шредер, Строс-Кан, британски парламентарци?

- С господином Строс-Каном сада разговарамо да видимо можемо ли се сагласити о важним елементима који треба да буду обављени у Србији или су нам погледи нешто другачији. Очекујем расплет у наредним данима. Такођер, разговарам и с неким другим странцима и очекујем њихову посјету ускоро. Ријеч је о људима из Аустрије, Њемачке, али и са Острва, разговарам и са својим пријатељима из Емирата који имају бројне савјетнике из области пољопривреде, са израелским савјетницима за пољопривреду. Тиме добијате неку врсту политичког и економског кишобрана, тако се види да ова земља хоће да иде напријед. Погледајте, у региону нам се диве због шеика Мухамеда - погледајте шта Хрвати раде да га доведу, погледајте како у Босни пате због тога. Ми треба да будемо срећни што имамо таквог пријатеља.

Ко ће бити нови министри СНС?

- Не могу то да вам откријем. Ако ме питате, у глави немам само једног.

У вези с ким се то двоумите?

- Ријеч је о Министарству пољопривреде, да будем потпуно отворен.

Зашто? Немате доброг кандидата?

- Обично људи кажу: „Знали смо да немате доброг кандидата”, а онда, кад видим кандидате неких других странака, глава ме заболи. Ево, кажите ми ви, дајте ми пет имена у Србији, да знате да један не ради за „Викторија групу”, да други не ради за неки други или трећи лоби. Ево и ја га тражим. И то га не тражим по страначком принципу, него и по Србији и по цијелом свијету. И уопште ме није срамота да то кажем. И није ме срамота да кажем да СНС нема довољно добрих кадрова јер ни све странке у Србији немају довољно кадрова. СНС има више бољих кадрова од других, али ни то није довољно. Ко је експерт који може да укрупни наш посјед, који може да нам помогне да обезбиједимо стране инвестиције, да направимо иригациони систем, дајте ми неког ко има визију и ко може то да уради. И нико нема одговор. Иза сваког стоји неки лоби. То је наш проблем.

У реконструкцији сте смијенили Горана Кнежевића. Је ли и он радио за некога?

- Не, Горан Кнежевић је веома поштен човјек. Никад му нисам замјерио због афере „афлатоксин” зато што сам знао да је то био покушај рушења Владе и државе Србије. Из цијеле афере само је Горан Јешић изашао богатији за стан у Бечу, док је Србија изашла неупоредиво сиромашнија.

Како је Јешић преко те афере зарадио стан у Бечу?

- Не знам, то питајте њега. И ја се питам како је могао да га заради са онолицком платом у покрајинској влади, а у Бечу је најскупљи квадрат у овом дијелу Европе. Само сам видио да је одједном освануо његов стан у Бечу, одмах по завршетку афере „афлатоксин”. Горан Кнежевић нема тај стан у Бечу. Од њега у будућности очекујем много. Рекао сам му: „Ти, Горане, мораш да изађеш из колотечине, не можеш да будеш обичан министар”. Он није направио ниједан скандал, а неки су министри правили скандале. И он ће на другим пројектима показати своју снагу и своје знање.

Занимљиво је да је било много афера у МУП, а опет није реконструисан, Дачић је остао на мјесту министра. Како то?

- Моја порука, оно што сам ја показао, јесте да се нисам родио у фотељи и да је могуће да се одрекнеш нечега што ти статусно ништа не доноси, да га се одрекнеш за један дан а да те на то нико не тјера. И да то није ништа страшно. Не би било фер ни према тим људима у Министарству одбране, јер је требало да проводим тамо по девет сати, а то нисам могао. Па зашто бих онда задржавао ту функцију - да бих имао два аутомобила више, да бих се возио хеликоптером? Не разумијем, у чему је ствар? Ако мислите да ћу на неког другог вршити притисак, не пада ми на памет. Моје је да поставим циљеве и да видим да ли можемо да их остваримо. Ако можемо - одлично, ако не можемо, нема владе - крај приче. Није ово влада ни Ивице Дачића ни Вучића, него Влада Србије.

Како је протекао разговор с Ђиласом? Интересантно је да се срећете с њим док ваши одборници у Скупштини града Ђиласу најављују „врућу јесен”?

- Ја сам данас почео наше разговоре рекавши: „Ко зна шта ће да буде”. Можда ће Демократска странка побиједити на изборима, као што каже Ђилас, а можда ће и СНС побиједити на неким изборима у Београду. Али невезано за то, важно је да што прије уђемо у пројекат „Београд на води”, да се сви људи сагласе о нечему што је нормално. Зар треба да будемо потпуно ненормални па да не можемо да разговарамо о нечему што је до сада обично био плод маркетиншких трикова за време кампање. Па дај да пробамо да остваримо тај пројекат. Нећемо га ми брзо завршити, али дај да коначно кренемо, јер ако не кренемо, никад га нећемо завршити.

Какав је ваш утисак, да ли код Ђиласа постоји воља да оствари пројекат „Београд на води”?

- Да, и мислим да су се сви учесници разговора сагласили с тим.

Нема суревњивости што је то ваш план?

- Не мислим да има суревњивости око било чега што је добар план. Мислим да је важно да се нешто гради, да нешто привлачи туристе, да буде атракција, да правимо бизнис, да економија напредује, и мислим да господин Ђилас разумије тај језик.

Можете ли себе да замислите у будућности у влади с Ђиласом?

- Нити сам о томе размишљао, нити смо о томе говорили. Причали смо само о овом пројекту и ни о чему више. Ми имамо партнере на републичком нивоу, он има своје партнере, и то је то. Наш састанак је потпуно нормалан догађај, а испала је нека свјетска фама око свега. Није нама ово први пут да се видимо. Сто пута смо се видјели, ми разговарамо, нисмо ми из не знам ког периода да не можемо да разговарамо или да немамо телефон један другог. Имамо различите идеје, различите погледе на свијет, и то је у реду. Какве то везе има с послом на којем заједно морају да раде и република и град? То је у интересу и Београда и Србије, а тако мисли и господин Ђилас.

Шта се дешава с борбом против корупције? Да ли је сада само љетње затишје или је дошло до неког застоја?

- Кад се појави оптужница или оптужни приједлог, сви кажу невини смо, једва чекамо на суд, а онда њихови адвокати раде све да се то одложи - то вам је случај с Дулићем, Мишковићем, са свим „апсолутно невиним” и „државом која лажно неког оптужује”. Ту је држава показала недовољну способност и више не смије да се понови да се нешто одлаже у бесконачност. Предстоји нам велика борба да нам правосуђе буде ефикасније, брже, наравно, правично, да се пресуде доносе у складу са законом, да нико не може да врши притисак на судију. Поносан сам на чињеницу да никад ниједног судију нисам позвао телефоном, а камоли се срео с њим.

Јесте ли задовољни тиме како полиција ради свој дио посла?

- Мислим да то иде прилично добро. Истраге су далеко одмакле и мислим да ће бити врућа јесен.

Спочитавали су вам да штитите Милана Бека. Јер Беко се спомиње и поводом „Ц маркета”, и „Луке Београд”, и у приватизацији „Новости”, а саслушаван је само за „Луку”?

- Против Бека се води истрага у најмање три предмета. И то није тајна. За „Луку”, за „Ц маркет” и за „Новости”. Не разумијем, каква је ту услуга учињена господину Беку? Што је ишао 20 пута на саслушање? Неки људи полазе од себе јер знају какви су. И знају да би радо правили комбинације са сваким, а пошто увијек сматрају да су други људи лошији од њих, мисле да ћу то и ја да радим. Њихов је проблем што ја то не радим. Ни с Мишковићем, ни с господином Беком. Не зато што не мислим нешто лоше о њима, немам никакав лични однос, него постоје надлежни државни органи и за господина Мишковића, и за мене, и за Бека, и за господина Лазаревића, Костића, Дачића, за свакога од нас. Кад год нешто урадите, кажу „то је из политичких разлога”, а ја могу да одговорим да ме то уопште не интересује. Може да буде ухапшено још 50 људи из ДС, 100 из СНС, шта ме брига којој политичкој партији неко припада.

Осјећате ли се понекад у тој борби као сам против свих?

- У нечему другом се осјећам усамљено. Оно што ја видим као проблем, али убијеђен сам да ми то као грађани можемо да превазиђемо, јесте тај негативистички приступ којем сам био склон, тај цинизам којим рушимо све, и оно што је добро и оно што није. Ми Срби смо некад имали дозу веселе и интелигентне џангризавости, и то је добра особина, али то се временом претворило у цинизам и сарказам, негативизам, понекад и у мржњу, чак и према добрим идејама. Да ли мислите да ја не видим како дио људи, кад не може да вам каже ништа више за „Итихад” и „Јат”, говори: „Е, па погледај каква су ти уста!” Па добро, ружна су ми уста, криви су моја мајка и отац, и шта да радим с тим? Је ли то највећи проблем? Какве то везе има са „Итихадом” и „Јатом”? Увијек морамо да тражимо и да пронађемо нешто лоше. Сто година слушам приче о храсту и никад нећу разумијети зашто ћемо 100.000 еура дати за то. Прихватио сам то на крају јер сам схватио да би ме цијела Србија појела да се тај храст сруши. Мислим да је боље да смо запослили људе. Прихватио сам то као свој пораз. Прихватио сам да сви мисле другачије, да сам ја сам. Рекао сам себи, мора да ја гријешим, мора да са мном нешто није у реду. Како то да је само мени важнији људски живот и запошљавање, а сви други више воле биљку?

Како сте тај негативизам у себи побиједили?

- Прије него што сам ушао у канцеларију, двоумио сам се. Ја сам то више пута побјеђивао у себи. Имаш нешто што гураш, нешто што хоћеш да оставиш иза себе. Ја ћу 1. јануара бити најсрећнији кад уђем у 10 наших авиона, они ће сљедеће године бити наше власништво. То је ситница, али то на годишњем нивоу значи 50 милиона еура. То ме вуче напријед. И зато тај негативизам не може да ме заустави. Ја и данас признајем да то не разумијем, да, на примјер, нисам разумио то у вези с храстом. Можда ћу разумијети за неку годину. Остављам могућност да сам погријешио. Осим што сам видио да су сви једва дочекали да нађу тему око које ће се ујединити - не могу да кажу да сам украо, да сам лијењ, јер сам ваљда једини који није отишао на дан одмора, па су нашли храст. Није ни то проблем. Али кад питам шта је рјешење, онда рјешења немају. Сви знају да критикују другог, а кад питате шта би урадили, немају одговор.
Моје руке су чисте

Имате карактеристичан начин држања руку у „троуглу”. Одакле вам тај гест?

- Увијек сам волио да ми људи виде руке. Нисам никоме ништа узео, ништа отео. Важно је да вам људи виде руке. Ја сам крупан човјек, да их држим само испред себе, изгледало би смијешно. И онда нађете да то изгледа мало скромније, морате некако да их скупите, и тај гест је тако спонтано дошао. Ништа друго. Мислим да је то поштеније него да држим руке испод стола, јер то изгледа као да нешто муљате, кријете, крадете. Немам шта да кријем. Моје руке су чисте и не стидим се да их покажем.

Истрага о „Ц маркету” при крају

Докле се стигло у истрази о „Ц маркету”?

- Мислим да је при крају. Тужилац доноси одлуке ко ће бити саслушан. Можете ви да знате ко стоји иза нечега, ко је нешто смислио, али морате то да поткријепите папирима и доказима, а тужилац је тај који одлучује гдје има случај, гдје га нема и гдје подноси оптужницу. Слушао сам ту причу о „Сартиду” и Александру Влаховићу. Тужилац каже: „Извините, али ја немам довољно доказа за Влаховића”. И шта сад - испада да сам ја друг с Влаховићем, да га штитим? Нема довољно доказа - можда је он то урадио, можда није, ко то зна.

На инфузији пет пута за три дана

Нисте отишли на одмор, сваки дан сте на послу до 20 часова. Како издржавате такав темпо?

- Као што можете да видите, примио сам пет инфузија у посљедња три дана, што ми се види по рукама.

Због чега?

- Због пада имунитета. Али то је ситница, неважно је, траје сат времена дневно.

Долази доктор код вас у Владу да вам да инфузију?

- Да. Мој доктор Златко Лончар дође овдје, добијем инфузију кад год се осјећам лоше. Кад ми је притисак лош, онда дође доктор Динчић, то су двојица мојих пријатеља који ми помажу да издржим.

Не бојите се да можете да имате озбиљне посљедице по здравље?

- Баш ме брига. Занима ме само какав ћу резултат имати иза себе и жури ми се. Уопште ми се не стоји и ништа ми се не чека. Много, много, много ми се жури. Погледајте, ко је прије само неколико мјесеци могао да помисли да ћемо на овакав начин уводити министре? Људи траже озбиљност, да виде да неко хоће нешто да мијења у овој земљи. И зато журим, зато ме не интересује да ли ми се одмара. Нисам слану воду ни помирисао, а камоли се окупао, не памтим откад. Па шта? Био сам у Абу Дабију, нисам се окупао. Па шта? Постоји други посао, много бољи, љепши - да нешто урадим у Србији. Куд ћете љепши и већи посао.


(Вијести.ба)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.