Вучић: Бринућемо о будућности нашег народа у сваком мјесту гдје Срби живе

Танјуг, Срна
Вучић: Бринућемо о будућности нашег народа у сваком мјесту гдје Срби живе

КЛЕНИКЕ, - Чуваћемо и штитићемо и Косовски завјет и Видовдан, али ћемо бринути о будућности нашег народа на Косову и Метохији, као и у Бујановцу и сваком другом мјесту где Срби живе, поручио је данас предсједник Србије Александар Вучић у свом говору на обиљежавању јубилеја манастира Прохор Пчињског.

Он је истакао да је девет и по вијекова постојања и опстанка на трусном, тешком тлу о чему свједочи и овај јубилеј, обавеза да и у наредних девет и по вијекова постојимо и опстајемо.

-Наша обавеза је да народу који живи овде, у Трговишту и Бујановцу обезбедимо опстанак, да поново покренемо у простору „Гумопластике“ фабричке погоне, да поново наши млади могу да се запосле овде, да могу да раде и живе, виде будућност за себе и своју децу. Овде живи диван народ, људи који су увек поштовали државу, који су се увек радовали држави, волели и ценили цркву - додао је Вучић.

Позвао је српски народ на јединство.

- Јединство српског народа је важније и потребније него икада. Нисмо слаби као што смо били, нисмо тако јаки како би волели, али бићемо много снажнији него икада ако будемо уједињени-закључио је Вучић.

Он је нагласио да упркос силним притисцима који долазе споља, који долазе са Косова и Метохије од албанских политичара, претњама тужбама и новим сукобима, он сутра иде у Брисел гдје ће предводити српску делегацију.

Академик Славенко Терзић рекао је да готово два вијека траје процес организованог етничког чишћења Срба из њихове постојбине уз равнодушност или подршку хришћанске Европе и панисламизма и неоосманизма.

Терзић је у бесједи на свечаној академији поводом 950. годишњице оснивања манастира Прохора Пчињског поручио да су идеолози „велике Албаније“ у великој заблуди ако мисле да ће чишћењем свих српских трагова на Косову и Метохији изградити срећан и спокојан живот свога народа и дјеце у будућности.

Он је истакао да је, упркос страдањима под туђинском влашћу, манастир Прохор Пчињски вијековима био велики духовни и књижевни центар српског народа, са богатом библиотеком, преписивачком школом и штампаријом током 16. и 17. вијека, а да су у нацистичком бомбардовању Народне библиотеке у Београду сагорјела 33 вриједна рукописа ове школе.

Терзић је подсјетио и на тужну судбину стотина других српских манастира „широм Старе Србије“, а у срцу ове земље, на Косову и Метохији подсјетио на тужну судбину манастира Матејча код Куманова, и „протјераних Срба и браће Македонаца“.

- Треба сви да се запитамо какав је данас наш однос према Старој Србији - државном, духовном и културном темељу нове Србије. Зашто би Косово и Метохија и цела Стара Србија нама данас значили мање него бројним српским песницима, државницима, књижевницима, научницима и духовницима у време када су темељи наше постојбине такође били под моћном туђинском влашћу - поручио је Терзић.

Он је подсјетио на ставове најмоћнијих српских умова у 19. и почетком 20. вијека.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана