Ускоро кућни притвор и три нова затвора

БЕОГРAД - Испуњени су сви услови за реализацију система електронског надзора и судови сада могу изрицати пресуде које подразумијевају извршење казне у кућном притвору, а планирана је и изградња три нова затвора због пребукираности постојећих, изјавио је јуче директор Управе за извршење кривичних санкција Милан Обрадовић.

Према његовим ријечима, уговор о изнајмљивању опреме - одашиљача, односно наруквица и пријемника склопљен је са израелском компанијом која тим производима покрива двије трећине свијета.

Обрадовић је указао да је Србија опрему "добила" дупло јефтиније него земље у окружењу, али није прецизирао колико је новца издвојено. Мјера електронског надзора, навео је, може бити одређена осуђеницима којима је изречена казна затвора до једне године.

Суд ће, додао је, одређивати да ли ће Оперативно-безбједносни центар осуђеника пратити 24 часа дневно, да ли му је омогућено да одлази на посао, односно да у појединим случајевима напушта стан.

Обрадовић је нагласио да ће примјена система кућног притвора са електронским надзором држави омогућити значајну уштеду, растеретити затворе, али и допринијети ресоцијализацији затвореника и најавио измјене кривичног закона које би омогућиле примјену електронског надзора и у случајевима условног отпуста.

- Следеће године требало би да почне изградња затвора у Крагујевцу, Панчеву и Медвеђи, а затвор у Падинској скели требало би да буде завршен до краја године - рекао је Обрадовић.

Он је новинарима у Одјељењу за алтернативне санкције казао да није новост да је у српским затворима велики број осуђеника и да постоји проблем недостатка простора, напоменувши да је у Србији тренутно 11.150 притворених, оптужених и прекршајно кажњених особа.

- Наше могућности су објективно ограничене финансијским средствима - додао је Обрадовић и најавио да ће средства за изградњу затвора у Крагујевцу и Панчеву бити обезбијеђена из кредита, који је договорен са Европском комисијом, док је изградња затвора у Медвеђи међу пројектима Владе Србије.

Србија спада у средње оптерећене земље лицима која су лишена слободе, јер има 140 притвореника и осуђеника на 100.000 становника, говоре подаци Управе за извршење кривичних санкција.

С обзиром на то да српски затвори реално примају око 6.500 лица, то значи да смо ми препуњени за 80 одсто. Aли подаци говоре да има земаља у Европи које су препуне и за 200 и 300 одсто.

Више затвореника        

За посљедњих шест година број лица лишених слободе у Србији се повећао за 60 одсто и тренутно их има око 11.000, али то није случај само у Србији, рекао је Обрадовић.

У већини европских земаља забиљежен је пораст броја лица лишених слободе који је везан и за друге околности, као што су транзиција, промјена система вриједности, али и криминализација друштва у оним аспектима у којима то није до сада забиљежено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.