Уништено више од 150 српских светиња на Косову и Метохији

ЛЕСКОВАЦ - Министар културе Никола Селаковић изјавио је синоћ да је на Косову и Метохији од 1999. године уништено 156 српских цркава и манастира и 255 српских гробаља, а да је украдено или уништено више од 10.000 икона и разних црквених предмета.

Говорећи на отварању изложбе о српским средњовјековним манастирима у опасности у Лесковцу, у оквиру обиљежавања 20. годишњице уписа манастира Високи Дечани у УНЕСКО-ов регистар непокретне културне баштине од значаја за човјечанство, Селаковић је нагласио да се уништавање српске културне баштине одвијало пред очима међународне јавности и мировних снага, те да за то нико никада није одговарао.

„Албански народ са којим смо заједно живјели и који данас живи на Косову и Метохији присутан је нешто више од 320 година. За тих 320 година они нису створили ништа што се може назвати албанским културним насљеђем, а ми смо за мање од два вијека створили толико тога да оно и данас сија и свијетли толико да га може видјети читаво човјечанство“, рекао је Селаковић.

Додао је да све што се дешава на политичком плану не може да промијени ту чињеницу.

Косовски завјет и историјски континуитет

„Да промијени истину једино може губитак наше свијести да све оно што је на Косову и Метохији, што свједочи континуитет нашег етничког и националног присуства, наше државности и наше културе, изворно и изнад свега припада нама, а може постати туђе тек када га се ми одрекнемо. Ова изложба је јасан сигнал, јасан глас и јасно опредјељење ове генерације за вјерност и оданост Косовском завјету и порука да се ми нити одричемо нити можемо одрећи онога што је вијековима наше“, поручио је Селаковић.

Четири бисера српске средњовјековне културе

Подсјетио је да је 2024. године навршено 20 година од уписа Високих Дечана у УНЕСКО-ов регистар, а да су у наредне три године у тај регистар уписани и Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка.

„Оно што је важно да кажемо у овој години јесте да је прошло 20 година од када су ова четири бисера српске средњовјековне културе, умјетности и сакралног градитељства уписана у УНЕСКО регистар културних добара од значаја за човјечанство – и да се она и данас налазе у опасности. Не говоримо о Блиском или Средњем истоку, нити о другим ратним жариштима широм Европе и свијета. Говоримо о Косову и Метохији, гдје су ратна дешавања наводно престала прије 27 година. Ми ту имамо свјетску баштину од значаја за човјечанство која је у опасности“, навео је Селаковић.

Изложба представљена у европским градовима

Селаковић је нагласио да је изложба о српским средњовјековним манастирима у опасности премијерно приказана у Паризу, у сједишту УНЕСКО-а, 24. новембра 2024. године, а потом и у Културно-информативном центру Србије у том граду.

„Основни циљ ове изложбе био је да наше угрожено културно благо, које је изложено нападима, рушењу и историјском фалсификовању, представимо што већем броју народа широм свијета“, навео је министар.

Додао је да је изложба, након Париза, приказана и у Букурешту, Братислави, Темишвару, Бањалуци, историјском Сарајеву и Будимпешти, а до краја године планирана је и у Солуну, Атини, Никозији, Москви, Пекингу и Мексико Ситију.

Опасност од историјских фалсификата

Министар је упозорио и на посебан аспект угрожавања српских средњовјековних споменика на Косову и Метохији – покушаје историјских фабрикација и фалсификовања.

„Српски народ се већ више пута суочио са нечим што се може назвати само културоцид. То зло не жели да уништи само културу једног народа, већ културу као идентитет – све до затiranja постојања читавог народа“, рекао је Селаковић.

Како је навео, у првом кораку културоцида долази до физичког уништавања културе и њене забране, што је често увод у геноцид или етничко чишћење.

„У другом кораку приступа се фалсификовању историје и брисању културе. Етничко чишћење постаје чишћење културе од оних којима та култура изворно припада. На крају, у трећем кораку, оно што је избјегло уништење и чије је поријекло уклоњено, отима се од жртве и присваја као насљеђе злочинца. То бисмо могли назвати чишћењем историје – брисањем трагова жртве, па културоцид на крају постаје савршен злочин“, објаснио је Селаковић.

Порука о очувању културног насљеђа

Он је додао да, према том обрасцу, културоцид на Косову и Метохији дјелује као да је у својој завршној фази.

„Искуство српског народа из Другог свјетског рата, посебно у тадашњој Независној Држави Хрватској, као и током деведесетих година, показује да отимање културног насљеђа није крај, већ најава новог, још тежег циклуса насиља. Томе се мора стати на пут. То је мисија која нам припада и којој нас је историја посветила“, поручио је Селаковић.

Он је закључио да изложба представља свједочанство о потреби заштите културног насљеђа – не само српског народа, већ и цијелог човјечанства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.