Улица глинских жртава умјесто Хрватске улице

Срна
Улица глинских жртава умјесто Хрватске улице

БЕОГРАД - Комисија Скупштине града Београда за споменике и називе тргова и улица усвојила је данас иницијативу да се Хрватска улица у београдском насељу Котеж, у општини Палилула, преименује у Улицу глинских жртава 1941. године како би било сачувано сјећање на 1.700 Срба, које су убиле усташе.

Комисија је усвојила и иницијативу да се подигну споменици некадашњим градоначелницима Београда Бранку Пешићу, Влади Илићу и Милошу Савчићу.

Преименовање Хрватске улице иницирали су грађани Котежа, који су навели да покољ више од 1.700 Срба у глинској цркви представља један од највећих усташких злочина који је спроведен прије систематског геноцида у Јасеновцу, Јадовну и Старој Градишки.

У иницијативи се наводи да се покољ у Глини у Цркви Пресвете Богородице десио 29. јула 1941. године, када су усташе убиле више од 1.700 локалних Срба, те да је након завршетка Другог свјетског рата на мјесту порушене цркве подигнута заједничка спомен-костурница за све жртве.

Подносилац иницијативе да Београд добије споменике тројице бивших градоначелника је замјеник градоначелника Београда Горан Весић, у својству грађанина.

Весић је у својој иницијативи, између осталог, навео да споменици градоначелницима Београда Пешићу, Илићу и Савчићу требају да буду подигнути на мјестима која су значајно утицала на њихов живот и рад у пријестоници, саопштено је на сајту града Београда.

Весић предлаже да се испред зграде градске општине Земун на Масариковом тргу подигне споменик Бранку Пешићу, градоначелнику Београда од 1964. до 1974. године, за вријеме чијег мандата су изграђени Палата Београда /Београђанка/, Мостарска петља, ауто-пут кроз Београд, мост "Газела", Теразијски тунел, а основане су и културне манифестације као што су "Фест" и "Битеф".

На Пешићев приједлог, Скупштина Београда усвојила је план спуштања Београда на ријеке, план изградње Београдског жељезничког чвора и Београдског метроа.

Весић предлаже да се спомен-обиљежје градоначелнику Влади Илићу постави на простору између улица Џорџа Вашингтона, Булевара деспота Стефана, Војводе Добрњца, Венизелосове и Кнез Милетине улице, и то на мјесту које гледа ка његовој вили, која се налази са друге стране Венизелосове улице /на Дорћолу/.

Он је подсјетио да је за вријеме мандата Владе Илића почела изградња Храма Светог Саве, висећег моста на Сави - Моста краља Александра Карађорђевића, на чијим се стубовима данас налази Бранков мост, а изграђен је Мост краља Петра на Дунаву, гдје се данас налази Панчевачки мост, као и Београдски сајам, отворен Зоолошки врт, те саграђено више десетина школа и болница.

"Један је од највећих српских привредника, добротвора и филантропа. Умро је у највећој немаштини, а, подизањем споменика, Београд ће вратити део дуга Влади Илићу, казати жизвиниж за оно што су му учинили неки наши сународници у име Београда и Србије и жхвалаж за све што је учинио и пружио српском народу, нашој престоници и Београђанима", пише у иницијативи.

Споменик Милошу Савчићу, који је био градоначелник Београда од 1929. до 1930. године, требао би да буде подигнут на углу булевара Кнеза Александра Карађорђевића и Војводе Путника.

Милош Савчић био је један од најбогатијих Европљана у међуратном периоду, а био је и министар грађевине Краљевине Југославије, руководилац и инвеститор бројних привредних објеката широм Краљевине Србије и Краљевине Југославије, као и оснивач првог српског осигуравајућег друштва.

Савчић је за 20 година мира између два свјетска рата успио да постане један од највећих грађевинских магната Европе, а на Косову и Метохији отворио је тада један од најмодернијих европских рудника "Трепча", предводио је изградњу пруге Ниш- Књажевац, инвестирао у изградњу комплекса "Дедиње" и непарне стране Кнез Михаилове улице.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана