Украдене странице из Титове књиге жалости повучене са аукције

Београд, Мадрид - Дванаест од укупно 40 украдених листова из Спомен књиге Јосипа Броза Тита из Музеја историје Југославије повучено је са аукције шпанске куће "International Autograph Auctions " (IAAE), сазнаје ексклузивно „Тањуг".

Према документима у које је Тањуг имао увид, шпанска аукцијска кућа IAAE одлучила је да до окончања истраге стопира продају 12 страница из Титове Књиге сјећања.

Одлука је услиједила након открића Медијске мреже „Антидот" да дијелови књиге, чија је продаја била најављена на аукцији заказаној за 3. јун у Малаги, припадају Србији и званичног захтева који је управа Музеја историје Југославије упутила организатору аукције.

Одлуку о повлачењу спорних аутографа са аукције донио је Организациони одбор IAAE на сједници одржаној у четвртак увече, а та одлука је у међувремену објављена и на сајту на коме је продаја била оглашена.

У изјави за Тањуг директор IAAE Франциско Пинеро потврдио је да је одлучено да се свих 12 спорних листова повуче са заказане аукције о чему су одмах упућена обавјештења свим филијалама аукцијске куће, као и клијентима и заинтересованим купцима.

„Одлуку о повлачењу спорних лотова донијели смо након великог притиска медија и институција из Србије и региона Западног Балкана, а послије званичног дописа Музеја историје Југославије који тврди да листови припадају њему. О одлуци о повлачењу званично смо обавјестили и музеј из Београда", рекао је Пинеро.

Додао је да је особа која је понудила на продају потписе познатих свјетских државника написаних у част Јосипа Броза Тита, организатору аукције показала документ о аутентичности листова из кога се види да је колекција купљена од „дипломате из бивше Југославије".

Пинеро, међутим, није желио да открије идентитет садашњег власника колекције као ни особе од које је она претходно откупљена.

Случај аукцијске продаје листова украдених из Титове Књиге сећања узбуркао је домаћу и регионалну јавност након што је Медијска мрежа „Антидот" 25. маја објавила откриће о заказаној продаји листова који су украдени из депоа Музеја Југославије.

Из те медијске мреже тада је најављено да ће се обратити свим релевантним институцијама у намјери да најављена продаја историјског наслеђа Србије буде спријечена.

У међувремену, на захтјев Министарства културе, управа Музеја Југославије је спровела истрагу током које је установљено да су спорне странице украдене из Књига сећања из осамдесетих година прошлог вијека које су биле посвећене Јосипу Брозу Титу, а које се данас чувају у архивама тог музеја.

Због тога је МИЈ затражио од аукцијске куће IAAE да, због сумњи у погледу власништва над понуђеним артефактима, аукција заказана за 3. јун буде отказана.

Према сазнањима „Антидота", из Титових спомен-књига исечено је и украдено 40 страна на којима су записи и потписи познатих свјетских државника поводом Титове смрти, из осамдесетих година прошлог вијека, а 12 листова из те колекције требало је да се нађе на заказаној аукцији.

Међу њима су се нашле странице са изјавама и аутентичним потписима Нородома Сиханука, бившег краља Камбоџе, Ху Јаобинга, генералног секретара Комунистичке партије Кине, Индире Ганди, премијерке Индије, Михаила Горбачова, генералног секретара КП СССР, Николаеа Чаушескуа, предсједника Румуније.

На продају су били понуђени и аутографи Хафеза ел Асада, предсједника Сирије, Јасера Арафата, лидера Палестинске ослободилачке организације, Али Хамнеија, врховног вјерског вође Ирана, Мобуту Сесе Секоа, лидера некадашњег Заира (данас ДР Конго), Роберта Мугабеа, предсједника Зимбабвеа, Улофа Палмеа, шведског премијера и Џорџа Буша Старијег, из времена када је обављао дужност потпредсједника САД.

Сви они су у посети Београду боравили у периоду од 1982. до 1989. године када су се и уписали у Титову Књигу сјећања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.