Угрожена пловидба на Дунаву

БЕОГРАД - Хидролог Републичког хидрометеоролошког завода Србије Дејан Владиковић рекао је да су овогодишњи ниски водостаји стигли знатно раније него што је уобичајено. Најнижи водостаји обично се биљеже крајем августа, а ове године екстремно ниски нивои забиљежени су већ крајем јула, каже Владиковић и додаје да се може очекивати нижи водостај за 10-15 центиметара у наредном периоду.

Истиче да је разлог вишемјесечни дефицит падавина и веома мале залихе воде у сњежном покривачу током зиме.

Сушни и топли талас који траје широм Србије довео је до рекордно ниских водостаја на највећим рекама. На Дунаву се појављује све више спрудова, док је количина воде у кориту на историјском минимуму, што угрожава пловидбу, производњу електричне енергије и ријечне екосистеме.

Хидролог Републичког хидрометеоролошког завода Себије Дејан Владиковић рекао је да су овогодишњи ниски водостаји стигли знатно раније него што је уобичајено.

- Најнижи водостаји обично се биљеже крајем августа, а ове године екстремно ниски нивои забиљежени су већ крајем јула. Разлог су вишемјесечни дефицит падавина и веома мале залихе воде у сњежном покривачу током зиме - рекао је Владиковић.

Према његовим ријечима, РХМЗ је још прије мјесец дана издао упозорење на ниске пловидбене нивое, а на потезу Дунава од Бездана до Богојева већ су забиљежени историјски минимуми у посљедњих 50 година мјерења.

Пад водостаја се наставља

Хидролошки модели не указују на значајније побољшање током августа.

- Очекујемо тек спорадичне падавине, које неће бити довољне за опоравак водостаја. У наредних десетак дана на делу Дунава од Бездана до Богојева могућ је додатни пад од десет до 15 центиметара, што ће додатно отежати ситуацију - навео је Владиковић.

Узрок ниских водостаја није само суша у Србији, већ недостатак падавина у готово читавом сливу Дунава.

- Изразита суша траје од маја у јужној Њемачкој, Аустрији, Словачкој, Чешкој и посебно Мађарској. У Србији је јужно од Саве и Дунава било нешто више падавина, али оне нису биле довољне да поправе стање - објаснио је Владиковић.

Додао је да је додатни проблем то што је од фебруара количина воде у снежном покривачу била испод вишегодишњег просјека.

Озбиљне последице за пловидбу и енергетику

Ниски водостаји већ стварају велике проблеме у речном саобраћају. Туристички крузери готово да више не саобраћају узводним дјелом Дунава, док теретни транспорт функционише отежано.

- Велике барже више не могу да плове пуним капацитетом, па се терет претовара у мање барже са плићим газом - рекао је Владиковић.

Посебно је погођена производња електричне енергије. У акумулацију хидроелектране Ђердап тренутно пристиже око 1.500 кубних метара воде у секунди, што је близу историјског минимума.

- Електропривреда покушава да одржи равнотежу између производње електричне енергије и расположивих количина воде, али је производња већ редукована - истакао је.

Угрожен и биљни и животињски свет

Осим привреде, угрожен је и еколошки статус ријека.

- Ниски протоци значе мање раствореног кисеоника у води. Због високих температура вода се додатно загријава, што може озбиљно угрозити рибљи фонд и друге организме у ријекама - упозорио је Владиковић.

За значајнији опоравак водостаја, према процјенама хидролога, било би потребно више епизода обилних падавина, са укупно најмање 100 до 150 милиметара кише распоређених широм централне Европе.

- Такав сценарио не очекујемо током августа. Дугорочни модели показују да би одређено побољшање могло да услиједи тек у септембру - рекао је Владиковић.

Климатске промене доносе све чешће екстреме

Говорећи о дугорочним трендовима, Владиковић је оцијенио да климатске промене доводе до све учесталијих хидролошких екстрема.

- Стручна јавност годинама упозорава да ће се овакве појаве све чешће смењивати – од наглих и разарајућих поплава до екстремно ниских водостаја. Због тога је неопходно прилагођавање климатским променама и подизање свијести о њиховим посљедицама - закључио је Владиковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.