Убједљива побједа "Студентске листе" одјекнула у цијелом региону: Најтежи испит тек слиједи

БЕОГРАД – Побједа Студентске листе на ванредним парламентарним изборима у Србији означила је крај вишегодишње доминације Српске напредне странке и отворила пут промјени власти. Ипак, покрет који је окупио незадовољне грађане и тек треба да покаже може ли протестну енергију претворити у функционалну власт, обезбиједити кадрове за најодговорније државне послове и усагласити различите ставове својих присталица.

Према прелиминарним подацима Републичке изборне комисије, на основу обрађених 8.135 од укупно 8.392 бирачка мјеста, "Студентска листа" освојила је 52,65 одсто гласова, односно 2.246.423 гласа. Листа "Александар Вучић – Уједињена Србија" добила је 39,22 одсто, односно 1.673.241 глас, док је листа "Ивица Дачић – Фактор стабилности" освојила 2,17 одсто, односно 92.532 гласа. Излазност је износила 68,78 одсто. Пројекције Ипсоса и ЦеСИД-а указују на то да би "Студентска листа" могла да освоји око 141 посланичко мјесто, што би јој омогућило самостално формирање владе. Листи окупљеној око Вучића припало би око стотину мандата, док би преостала мјеста заузели представници мањинских листа.

ОД ПРОТЕСТА ДО СКУПШТИНЕ

Међу познатијим кандидатима Студентске листе су њен носилац, кардиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду Илија Срдановић, професор Јово Бакић, професорка Љубица Опарница, професор хемије Радомир Саичић, глумац Тихомир Станић, политиколог Адем Маврић и Немања Ђурић из Синдиката судске власти. Различита професионална искуства одражавају настојање покрета да окупи људе изван уобичајених страначких структура.

Међутим, улазак у парламент доноси другачије обавезе од организовања протеста. Нова већина мораће да одреди ко ће водити владу и министарства, како ће доносити одлуке и обезбиједити одговорност за њихово спровођење. Власт захтијева јасну подјелу надлежности и усаглашен програм. Доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић указао је на изазове преласка из протестног покрета у институције власти. Побједа сама по себи не рјешава питање кадрова, организације и способности управљања државом.

Директор агенције Ипсос Владимир Пејић истакао је значај изборне мобилизације и високог одзива грађана. Излазност од 68,78 одсто показује да су многи изборе доживјели као прилику за промјену, али не гарантује да ће подршка новој већини остати непромијењена након првих конкретних одлука. Програмски директор Центра за слободне изборе и демократију Иво Чоловић оцијенио је да су избори имали референдумски карактер, јер су противници дотадашње власти подржали листу за коју су сматрали да има највише шанси за побједу.

- Испоставило се да је на крају изгледа ипак ово била референдумска атмосфера и да су просто они који су били против коалиције тадашње на власти одлучили да подрже ону листу која је имала највише шанси да оствари победу - рекао је Чоловић.

Он је навео да је скуп одржан у четвртак могао да утиче и на дио бирача који су се још двоумили. Издвојио је и резултате у срединама са значајним удјелом националних мањина, наводећи да су три од четири мањинске листе које су ушле у парламент биле блиске досадашњој владајућој коалицији. Истовремено, Студентска листа остварила је запажен резултат у појединим срединама са мањинским становништвом, док су традиционалне бошњачке странке у својим упориштима прошле слабије.

Изборни резултат показује да су се бирачи незадовољни досадашњом влашћу окупили око опције за коју су процијенили да може да је порази. Да ли ће се та коалиција очекивања одржати и након формирања владе, остаје једно од кључних питања.

ПОЛИТИЧКИ ГУБИТНИЦИ

Промјена односа снага видљива је и у слабљењу странака које су годинама обликовале политички живот Србије. Социјалистичка партија Србије освојила је, према прелиминарном пресјеку РИК-а, 92.532 гласа, односно 2,17 одсто. Ако коначни резултати потврде тај проценат, СПС неће прећи редовни изборни праг од три одсто.

За странку која је деценијама учествовала у формирању власти, најчешће као партнер СНС-а, такав исход представљао би озбиљан ударац. СНС се, с друге стране, суочава са губитком позиције доминантне политичке снаге. Њен утицај неће нестати преко ноћи, али ће се управљање институцијама наћи под другачијом политичком контролом. Милош Вучевић најавио је наставак политичке борбе и поручио да ће вријеме показати какву ће политику водити побједници избора.

- Видећете за шест месеци какве су то биле обмане и лажи и каква ће њихова политика бити. Ми имамо проблем шта ће се десити са Србијом, али поштујемо вољу народа - рекао је Вучевић.

Као најјача опозициона снага, СНС ће имати прилику да оспорава потезе нове власти и тражи одговорност за њене резултате. Истовремено, губитак власти значиће и прилагођавање досадашњег политичког система новом односу снага у парламенту.

ПРОВЈЕРА ВЕЋИНЕ

Један од првих тестова за нову власт биће однос према евентуалним злоупотребама претходне администрације. Борба против корупције била је један од кључних мотива протеста, па ће грађани очекивати да најаве буду преточене у конкретне поступке. Истраге ће, међутим, морати да се воде кроз независне институције и на основу доказа, а не као средство политичке одмазде. Бивши предсједник Србије Борис Тадић указао је на недостатак искусних кадрова у студентском покрету за најодговорније државне функције и упозорио да смјена власти не би требало да доведе до освете.

- Чекао сам 14 година, да овај политичка олош оде са власти. Али то не значи да треба да се светимо сада - поручио је Тадић.

Пред новом већином је задатак да захтјев за одговорношћу претвори у промјене које ће важити за све, умјесто да само замијени људе на функцијама. Успјех ће зависити од кадровске и организационе снаге покрета, али и од способности да обећања о борби против корупције, независности институција и бољем животном стандарду преточи у конкретне мјере.

ГЕОПОЛИТИКА

Поред унутрашњих реформи, нова власт мораће да одреди и однос Србије према Европској унији, Русији и сусједима. Изјаве носиоца Студентске листе Илије Срдановића наговјештавају промјену регионалне политике, уз нагласак на дијалогу и добросусједским односима.

- Свим комшијама у региону битно је пренети да ћемо, изградњом демократског друштва овде код нас, имати и кредибилног и отвореног саговорника за сутрашњу политику отвореног дијалога и добросуседства са свима у региону - поручио је Срдановић, додајући да ће се сарадња Београда и Бањалуке наставити, али да ће дијалог бити проширен и на друге партнере.

Професор Јово Бакић је одбацио и могућност промјене курса према Русији. Како је истакао, он ову земљу поштује као велику силу и историјски важну партнерку, а у многим случајевима и заштитницу.

Овдје се отвара једно од кључних питања будуће политике, да ли ће промјена власти донијети и промјену спољнополитичког курса или ће ново руководство прије свега бити усмјерено на унутрашње реформе и побољшање односа са сусједима.

Различити ставови унутар покрета могли би да постану изазов када опште поруке буду морале да се претворе у конкретне одлуке. Професор Факултета безбједности Универзитета у Београду Зоран Драгишић оцијенио је да ће тек након конституисања Народне скупштине бити јасније ко ће заиста водити Србију. Изразио је наду да ће ново руководство водити рачуна о интересима српског народа у окружењу, посебно у Републици Српској, на Косову и Метохији, Хрватској и дијаспори. За Бањалуку ће, како каже, конкретни потези нове владе бити важнији од општих порука о блискости. Сарадња у економији, енергетици и заједничким политичким питањима показаће да ли ће бити очуван досадашњи ниво односа са Републиком Српском и како ће Београд одмјеравати регионалне приоритете.

КО ЋЕ ВОДИТИ ЗЕМЉУ

Након избора слиједе конституисање Народне скупштине и договор о саставу владе. Иако изборни резултат указује на то да би "Студентска листа" могла самостално да обезбиједи већину, још није познато ко ће бити премијер и ко ће преузети кључна министарства.

Академик Радомир Саичић, кандидат на "Студентској листи", након проглашења побједе поручио је да пред покретом стоји посао изградње другачије Србије. Промјена, међутим, неће бити потврђена самим изборним резултатом, већ начином на који ће нова власт управљати институцијама, водити економску политику и одговарати на захтјеве грађана. "Студентска листа" је показала да може да уједини бираче. Сада мора да докаже да може да управља државом и када више не буде довољно само бити против претходне власти. Од способности да очува јединство, изабере компетентне људе и испуни обећања зависиће да ли ће побједа остати изборни преокрет или постати почетак трајније политичке промјене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.