Убиство Ђинђића зауставило реформе

БЕОГРAД - Деценија од формирања прве демократске Владе Србије послије петооктобарских промјена 2000, под вођством премијера Зорана Ђинђића, навршава се данас, а његови тадашњи сарадници истичу да је Ђинђићева влада започела корјените реформе, праћене великим очекивањима и надама становника, пренио је Танјуг.

- Тај процес је, међутим, нагло прекинут 23. марта 2003. године, атентатом на премијера Ђинђића - изјавили су јуче његови сарадници Зоран Живковић и Жарко Кораћ.

Они су се сложили да је на остваривању прокламованих циљева Ђинђићев кабинет радио озбиљно, али да три године нису биле довољне да би се у потпуности остварили.

Тадашњи потпредсједници у Ђинђићевом кабинету Жарко Кораћ и Небојша Човић указали су да се прва демократска влада послије октобарских промјена суочавала са бројним проблемима наслијеђених из претходног периода.

Кораћ је напоменуо да је та влада имала изузетно тежак задатак да потпуно изоловану земљу, која је учествовала у ратовима, са уништеном привредом, без нормалне производње струје, врати у нормално стање.

Он је истакао да су двије године биле недовољне да се остваре сви прокламовани циљеви Ђинђићеве владе, јер је убиство премијера зауставило реформе.

- Данашња генерација политичара која води Србију нема Ђинђићеву енергију и храброст, спремни су да праве много компромиса, а при том не показују жељу да се Србија брже мења - сматра Кораћ.

Човић је казао да је сваки од лидера из 18 странака, колико их је било у првој демократској влади послије октобарских промјена, имао визију како би Србију унаприједио и додао да је било оних који су за реформе, али и оних који то нису подржавали.
Живковић, који је послије убиства Ђинђића водио владу око годину дана, навео је да је формирање Ђинђићеве владе било праћено и великим проблемима, а да су велика очекивања била посљедица ситуације у којој није било нормалног снабдијевања струјом, горивом, лијековима, закони се нису поштовали, а државне институције биле у функцију одржавања личне власти Слободана Милошевића.

Он је додао да је остваривање реформи било све теже, будући да су се "разни непријатељи реформи" и "снаге пораженог режима" консолидовале и почеле да спремају своју контрареволуцију, а демократски дио опозиције правио "разне сплетке и проблеме влади".

- И организовани криминал био је заједно са свим другим противницима реформи, јер је била започета борба против те врсте криминала. Све то довело је до тога да лидера, визионара и највећег извршиоца свих тих реформи убије велика криминална група - казао је Живковић.

Ђинђићева влада

Влада Србије, чији је премијер био Ђинђић, формирана је 25. јануара 2001. године, а имала је седам потпредсједника, 17 министарстава и 16 министара.

У експозеу, представљеном посланицима, Ђинђић је тада рекао да је Србија послије 5. октобра "поново узела судбину у своје руке" и да је његова влада "добила мандат за промене од народа на улицама Србије".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.