У Србији од рака плућа годишње оболи око 7.000 људи

БЕОГРАД – У Србији сваке године оболи готово 7.000, а умре више од 5.000 људи од рака плућа, а у борби против такве статистике прва земља на западном Балкану која је увела организовани скрининг на ту врсту малигнитета.

Рана дијагноза карцинома плућа кроз скрининг програм омогућава пацијентима реалну шансу за изљечење, наводи се у саопштењу Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима”.

Организовани скрининг на рано откривање рака плућа у Србији данас јасно потврђује вриједност правовремене дијагностике и њен потенцијал да значајно унаприједи исходе лијечења најчешћег и најсмртоноснијег малигнитета.

Међутим, пракса показује да за дио пацијената код којих је карцином плућа откривен управо захваљујући овом програму савремене терапијске опције још нису доступне, па се лијечење у великом броју случајева и даље заснива искључиво на хемотерапији, једном од првих системских приступа лијечењу рака.

Организовани скрининг на рак плућа, који је Србија прва увела на западном Балкану, представља важан корак ка промјени поражавајуће статистике везане за најчешћи и најсмртоноснији малигнитет – болест од које у нашој земљи сваке године оболи готово 7.000, а умре више од 5.000 људи, наведено је у саопштењу Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима”.

Програм који се од новембра 2024. до краја 2025. године спроводи на Клиници за плућне болести Универзитетског клиничког центра Србије обухватио је око 4.000 грађана из ризичних група, а код нешто више од 100 особа карцином плућа откривен је у почетном стадијуму, када су шансе за успјешно лијечење значајно веће.

Оља Ћоровић из Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима” објаснила је да је суштина да се болест открије на вријеме и омогући одговарајућа терапија.

– Веома смо задовољни досадашњим резултатима програма раног откривања рака плућа. Посебно нам је драго што је скрининг, поред Војводине и Београда, отпочео и у Крагујевцу. На то смо поносни и захвални Министарству здравља на свим напорима које улаже – истакла је Ћоровићева.

С друге стране, како је навела, велики број пацијената им се обраћа јер немају приступ савременим терапијама.

– Многи од њих као једину опцију и даље имају само хемотерапију. То се односи на обољеле од сквамозног и ситноћелијског карцинома плућа, пацијенте са метастатским неситноћелијским карциномом плућа, и то како са честим, тако и са ријетким генетским мутацијама, као и на обољеле од неситноћелијског рака плућа у трећем стадијуму болести – објаснила је она.

Постоје савремене терапије

Како је нагласила, за све поменуте подтипове рака плућа у региону и Европи постоје савремене терапије, али, нажалост, оне још увијек нису доступне пацијентима у Србији.

– Прошле године смо имали састанак са представницима РФЗО и добили увјеравања да ће се ово питање ускоро рјешавати. Из тог разлога очекујемо да ће бити проширене индикације и стављени савремени лијекови на позитивну листу, чиме ће бити омогућено савремено лијечење и за ове групе пацијената. Суштина раног откривања јесте да болест ухватимо на вријеме и одмах омогућимо одговарајућу терапију, а не да их, као прије више од деценије, лијечимо искључиво хемотерапијом – рекла је Ћоровићева.

Карцином плућа се код чак 70 одсто пацијената открива тек у метастатском стадијуму, када су могућности лијечења знатно ограничене. Разлог за то лежи у чињеници да су први симптоми, попут кашља, замора или отежаног дисања, неспецифични и често се приписују безазленим стањима, нарочито код пушача, који су на те тегобе навикли.

Додатни изазов представљају фактори ризика као што су пушење, загађење ваздуха и недовољна информисаност о значају превентивних прегледа, што додатно отежава правовремено постављање дијагнозе.

Медикални онколог и начелник одјељења медикалне онкологије у КБЦ Бежанијска коса Зоран Андрић навео је да су малигне болести комплексне и истакао да ће, према свјетским пројекцијама, до 2035. године рак постати водећи узрок смртности, испред кардиоваскуларних болести.

– То је посљедица старења становништва, начина живота, али и касног откривања. Зато је скрининг кључан. Државе које спроводе скрининг за дојку, дебело цријево и грлић материце имају знатно већи проценат раног откривања, а тиме и много боље исходе. Србија је тек у почетној фази развоја ових програма. Рак плућа и даље је најчешћи узрок смрти међу злоћудним туморима, прије свега због касног откривања болести и недоступности иновативних терапија – рекао је Андрић.

Велика улога имунотерапије

Он је навео да посебно жели да истакне улогу имунотерапије у савременом лијечењу. Данас она представља стандардну опцију у терапији метастатског карцинома плућа, али је у Србији, како је рекао, доступна само дијелу пацијената у првој линији лијечења.

Према његовим ријечима, најновије студије показују да имунотерапија остварује значајан ефекат и у ранијим стадијумима болести, гдје може смањити ризик од повратка, нарочито када се примјењује прије операције (неоадјувантно) или послије операције (адјувантно), те се може комбиновати са хемотерапијом.

Организовани скрининг за рак плућа има потенцијал да направи значајну разлику, како у правовременој дијагностици, тако и у стопи преживљавања обољелих. Стручњаци напомињу да је веома важно да се грађани подвргну скринингу, јер се на тај начин карцином може дијагностиковати у почетној фази или у стадијуму када је операција могућа.

Искуства из региона и Европе показују да раније откривање и већа доступност иновативних терапија директно утичу на бољи квалитет и продужење живота пацијената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.