У Хиландар уложено 11,5 милиона евра

Београд - За реализацију програма обнове Хиландара до сада је утрошено око 11,5 милиона евра, кажу у Задужбини манастира Хиландар, а преноси Танјуг.

У Задужбини напомињу да ће, у зависност од добијених средстава, бити потребно још најмање пет до шест година да се обнове грађевине манастира, које су уништене у пожару у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године.

У Задужбини истичу да је у те трошкове ушла и набавка цјелокупне механизације, опреме и алата за обнову, опремање објеката и сви трошкови логистике и инжињеринга у циљу реализације пројекта, као и све донације у роби, материјалу и услугама и додају да је највише средстава уложила уложила Република Србија.

- Од 2004. године Република Србија је просечно годишње улагала око милион евра, што је и највећи извор прихода. Од грађана је сакупљено, преко Српске православне цркве, око два милиона евра, а преко Задужбине око 700.000 хиљада евра - рекао је Танјугу директор Задужбине манастира Хиландар Миливој Ранђић, додајући да је у посљедње двије године већа донација у материјалу.

Према његовим ријечима, сада се годишње располаже са око 700.000 или 800.000 евра за све што треба да се оствари.

Он је истакао да су и ове године буџетом Србије предвиђена средства за Хиландар.

- Мислим да ће средства бити на нивоу прошлогодишњих када је добијено 75 милиона динара, од којих је 70 милиона ишло на грађевинске подухвате на Великом конаку на улазном делу, а пет милиона на сликарство и живопис - рекао је Ранђић.

Он је истакао и да се са обновом дијела манастира који је изгорио у пожару дошло до половине.

- Обновили смо конак из 1814. године и након тога смо се ухватили у коштац са највећим објектом Великим конаком који је највећа грађевина у манастиру. И ту смо завршили средишње и западно крило, што је највећи део конака и пустили их у употребу - рекао је Ранђић.

Према његовим ријечима, сада је преостао рад на мањем источном крилу тог објекта, што је и главни циљ обнове у 2013. години.

Он је навео да се након тих радова планира рад на Бијелом конаку који је обновљен крајем 16. вијека, који је највише страдао и на коме су претходних година обављене двије велике интервенције.

Након Бијелог конака, казао је Ранђић, преостају радови на још два изгорјела објекта, а то су Дохија и Игуменарија, одакле је и почео пожар.

Он је истакао да рад на тим објектима зависи од истраживачких радова који се спроводе како би се нашло најбоље рјешење за санирање тла на коме се налазе ти објекти.

Пожар отворио и друга озбиљна питања

Указујући да је пожар отворио многа друга питања, он је додао да је поред обнове изгорелог дијела манастира циљ и озбиљна реконструкција других објеката.

- Пожар нам је отворио много озбиљних питања и поставио као неопходност решавање неких ствари за неколико наредних генерација - рекао је Ранђић и додао да се мора ријешити питање гријања, али и снабдијевање водом и енергијом.
Наводећи да се ради на реконструкцији темеља више од пола манастира, он је оцијенио да би било неозбиљно немати у виду та питања.

Ранђић је истакао да је манастир Хиландар одредио цијели ток обнове и додао да је урађен општи план обнове који дефинише питање гријања, снабдијевања електричном енергијом, али и доста отворених пројеката у ширем смислу.

- Обнову видимо и као решевање тих пројеката, али ту не постављамо некакве границе у смислу када и како. Битно је да се постави добар темељ и да се на томе ради - рекао је Ранђић који је и члан Комисије за Хландар.

Што се тиче објеката који су велико културно насљеђе, а који нису горјели, он је навео да ће након обнове дијелова манастира који су изгорјели у пожару пажња морати да се посвети и манастирској трпезарији из доба краља Милутина.

Пожар уништио више од пола манастира

Прије девет година избио је пожар у манастиру Хиландар када је уништено више од половине манастирских грађевина.
У пожару, који се десио у ноћи између 3. и 4. марта 2004. из једног од димњака конака Игуменарија на сјеверној страни хиландарског комплекса, на срећу, није било људских жртава, а братство манастира је, уз помоћ радника, успјело је да заустави ширење пожара у правцу Пирга (куле) Светог Саве, ризнице и трпезарије.

Пожар је уништио три конака, од којих је један грађен 1640. године, а друга два крајем двадесетих година 19. вијека.

Потпуно су изгорјели и монументална улазна капија с предворјем и Стари и Бијели конак на сјевероисточном дијелу, с параклисом, грађеним 1598. године, чија је обнова била управо завршена.

Нетакнуте су остале манастирска ризница, библиотека и архив и манастирска црква Ваведења Богородице коју су у 12. вијеку зидали светитељи Сава и Симеон Мироточиви, а надградили краљ Милутин и касније српски кнез Лазар, чије је дјело и припрата цркве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.