У Београду промоција зборника “Грађански рат у Хрватској 1991-1995”

Промоција је одржана у организацији Удружења Срба из Хрватске и Српског културног друштва “Зора” Книн-Београд у Кући Ђуре Јакшића, у Скадарлији.

Милојко Будимир из Удружење Срба из Хрватске рекао је Срни да је ово удружење још 2005. године почело са овом едицијом, уз подршку Комесаријата за избјеглице Србије, те да је издаје сваке године приликом обиљежавања сјећања на страдале у “Олуји”.

“То је прилика да се каже оно што се десило за вријеме грађанског рата у Хрватској 1991-1995. године, а посебно шта се десило у акцијама хрватске војске и полиције жБљесакж и жОлујаж, када је готово цјелокупно становништво било приморано да напусти то подручје”, рекао је Будимир.

Он је навео да за зборник пишу људи из разних института, доктори наука, који се баве овом темом, као и сами учесници догађаја, да би се сазнала истина, због чега овај зборник има и своју документарну вриједност.

“Нажалост, 24 године послије жОлујеж и свега оно што им се десило, Срби нису у ситуацији да се врате у свој завичај и огњишта. Зато покушавамо да укажемо и домаћој и свјетској јавности на трагедију коју су доживјели Срби”, рекао је Будимир.

Он је додао да се на око 4.000 страна исписаних у досадашњим зборницима налази порука свима који могу да одлучују, а то је да учине додатни напор, да би ова ситуација била превазиђена.

Историчар Милан Кољанин са београдског Института за савремену историју рекао је да је у Хрватској за вријеме рата деведесетих година у много чему прекопирана политика која се водила за вријеме Другог свјетског рата у Независној Државни Хрватској /НДХ/.

Он је навео да је законодавство НДХ било репресивно и да је та творевина била усмјерена на уништење Срба, који су тада чинили једну трећину становништва те творевине.

Кољанин је навео да је у усташкој Хрватској постојао закон о логорима, који је обухватао масовно интернирање Срба и других непожељних грађана - Јевреја и Рома и политички неподобних, што чак ни нацистичка Њемачка није имала.

Он је рекао да Јасеновац није био радни логор, како кажу хрватски ревизионисти, него логор смрти и уништења, што му је била основна намјена, док је рад заточеника у ствари био начин уништавања заробљеника.

Коста Новаковић, некадашњи помоћник команданта Српске војске Крајине, рекао је да је у Хрватској био грађански рат, наводећи да се докази за то могу наћи у разним чињеницама, као што је да у вријеме почетка ратних сукоба у Хрватској, односно бившој СФРЈ, Хрватска није била члан међународне заједнице.

“У Хрватској су развили идеологију домовинског рата и култа бранитеља, према којој у Хрватској нико не може бити крив, па чак и када су чинили злочине над Србима, зато што су наводно водили ненападачки и ослободилачки рат”, рекао је Новаковић.

Новаковић истиче да је у Хрватској био типични грађански рати да о томе свједочи изјава тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана да “рата не би било, да Хрватска није жељела”.

Он је подсјетио да је Хрватска војска, заједно са хрватским снагама из Херцег-Босне, учестовала у борбама у БиХ, односно у другој земљи, док нико припаднике Војске Српске Крајине није оптужио да су учествовали у борбама у некој другој држави.

Новаковић је рекао да се након признања Хрватске у УН, не може говорити о агресији ЈНА, које тада ту није ни било, већ само Срба рођених у Крајини. “Дакле, у Хрватској нису постојале неке стране трупе”, додао је он.

Он је подсјетио да је још 1918. године по завршетку Првог свјетског рата Загреб позвао српске трупе да “спасу ситуацију”, због доласка аустроугарских војника, који су палили и убијали и због пријетње окупацијом.

Новаковић је навео да је Савјет безбједности УН донио неколико резолуција, у којима је рекао да је Хрватска извршила оружани напад на простор под заштитом мировних снага УН у Хрватској, као што је на Миљевачком платоу и Равним Котарима, гдје су били Срби из Крајине.

“Ако Хрватска толико инсистира да је био међудржавни сукоб, то може само у случају да каже да је Република Српска Крајина била држава”, рекао је Новаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.