Тужиоци у Србији под лупом: Спорни поступци у случају „звучног топа“, успостављен „паратужилачки систем“

БЕОГРАД - Комисија Врховног јавног тужилаштва утврдила је, како се наводи у њеном првом извјештају, системске неправилности у поступању Вишег јавног тужилаштва у Београду у више предмета који су изазвали пажњу јавности.

Предложено је покретање кривичних и дисциплинских поступака против појединих тужилаца, као и разматрање разрјешења и удаљења са функције главног јавног тужиоца Ненада Стефановића и његовог замјеника Миодрага Марковића. Комисија предлаже и да се документација достави Јавном тужилаштву за организовани криминал.

Комисија Врховног јавног тужилаштва, формирана 27. октобра, завршила је први дио провјере предмета Вишег јавног тужилаштва у Београду и утврдила, како се наводи у извјештају, бројне неправилности које указују на пристрасно поступање, селективну примјену закона, злоупотребу тужилачких овлашћења и кршење права оштећених.

Провјером је обухваћено више предмета, међу којима су наводна употреба „звучног топа“ на протесту 15. марта 2025. године, претрес Филозофског факултета и Ректората Универзитета у Београду, одлуке о помиловањима, поступци због повређивања студената током протеста, напад код Факултета драмских умјетности, као и поступање по захтјеву америчких правосудних органа.

Комисија оцјењује да уочене неправилности нису изоловани случајеви, већ да указују на начин руковођења Вишим јавним тужилаштвом у Београду, за који је одговоран главни јавни тужилац Ненад Стефановић.

Предложени поступци за разрјешење и удаљење Стефановића

Комисија је предложила да се против главног јавног тужиоца Ненада Стефановића покрене поступак за утврђивање разлога за разрјешење, уколико претходно правоснажном одлуком буде утврђено да је учинио тежак дисциплински прекршај.

Такође, Комисија сматра да би Стефановић требало да буде удаљен са јавнотужилачке функције након покретања поступка за утврђивање разлога за његово разрјешење.

Исте мјере предложене су и за јавног тужиоца Миодрага Марковића, уколико надлежни органи утврде његову дисциплинску одговорност.

У извјештају се наводи да је Стефановић у појединим предметима користио руководећа овлашћења како би мијењао поступајуће тужиоце и усмјеравао ток поступака, док се Марковићу замјера пристрасно поступање, селективно тумачење доказа и коришћење тужилачких овлашћења супротно њиховој сврси.

Звучни топ - предложено кривично гоњење Миодрага Марковића

У предмету који се односи на наводну употребу „звучног топа“ током протеста 15. марта 2025. године, Комисија је оцијенила да Више јавно тужилаштво у Београду није спровело непристрасну и дјелотворну истрагу.

Према налазима Комисије, поступајући тужиоци нису предузимали радње ради свестраног утврђивања чињеница, већ су настојали да потврде унапријед формиран став да акустично оружје није коришћено.

У извјештају се указује и на то да нису на одговарајући начин размотрене изјаве грађана, медицинска документација и други докази, док су активности тужилаштва биле усмјерене и на особе које су јавно тврдиле да је такво оружје употријебљено.

Комисија посебно наводи да је тужилаштво од Безбједносно-информативне агенције затражило провјеру 154 грађана који су свједочили о догађају, укључујући податке о њиховим евентуалним политичким и другим организационим везама.

Због уочених неправилности предложено је покретање дисциплинског поступка против Миодрага Марковића и јавне тужитељке Александре Стефановић.

За Марковића је предложено и кривично гоњење због сумње на злоупотребу службеног положаја, уз утврђивање да ли је поступао по налозима руководства тужилаштва.

Претрес Филозофског факултета и Ректората

Комисија је утврдила неправилности и у поступању Вишег јавног тужилаштва поводом претреса Филозофског факултета и Ректората Универзитета у Београду, након смрти студенткиње у марту 2026. године.

Према извјештају, током претреса одузимана је документација и електронска опрема која није била непосредно повезана са предметом истраге.

Посебно се указује на одузимање комплетног сервера, умјесто прибављања видео-снимака за период одређен судском наредбом, као и на запљену регистратора са записницима студентских пленума и другом документацијом о студентском организовању.

Комисија оцјењује да је поступање тужилаштва превасходно било усмјерено на прикупљање података о студентском покрету, умјесто на расвјетљавање околности смрти студенткиње.

Због тога је предложено да надлежно тужилаштво, након неопходних провјера, покрене кривично гоњење одговорних јавних тужилаца уколико се потврди сумња на злоупотребу службеног положаја.

Помиловања - кривична пријава одбачена без провјере навода

У предмету који се односи на одлуке о помиловањима, Комисија је утврдила да је јавна тужитељка Данијела Кљајић одбацила кривичну пријаву за свега неколико дана, без претходног предузимања радњи ради провјере њених навода.

У извјештају се наводи да је било неопходно прибавити документацију од Министарства правде и Кабинета предсједника Републике, као и размотрити 49 одлука о помиловању.

Комисија сматра да је такво поступање било пристрасно и да представља дисциплински прекршај, посебно имајући у виду да се једно од помиловања односи на особу против које је вођен поступак због тешког убиства у покушају.

Повређивање студената - спорна промјена квалификације

Посебан дио извјештаја односи се на поступак против жене која је аутомобилом ударила студенте током протестне шетње у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду.

Комисија наводи да је Ненад Стефановић усвојио захтјев за изузеће јавне тужитељке која је поступак водила због тешког убиства у покушају.

Након промјене поступајућег тужиоца, Миодраг Марковић је, без прибављања нових доказа и промјене чињеничног стања, дјело квалификовао као знатно блаже кривично дјело против опште сигурности.

Комисија сматра да је таквим поступањем окривљеној омогућен повољнији положај у кривичном поступку, а оштећенима нанесена штета.

Због тога је предложено да надлежно тужилаштво размотри кривично гоњење Марковића због злоупотребе службеног положаја, док се Стефановићу ставља на терет незаконито коришћење руководећих овлашћења приликом одузимања предмета првобитној тужитељки.

Напад код ФДУ - пропусти у идентификовању учесника

Комисија је анализирала и поступање Вишег јавног тужилаштва поводом напада на студенте и запослене Факултета драмских умјетности 22. новембра 2024. године.

У извјештају се указује на различит третман осумњичених који су, према оцјени Комисије, учествовали у истом догађају и предузимали сличне радње.

Такође, утврђено је да тужилаштво није у потпуности поступило по обавезном упутству Апелационог јавног тужилаштва да испита додатне свједоке, анализира видео-снимке и идентификује остале учеснике напада.

Комисија оцјењује да такви пропусти представљају кршење начела непристрасности и угрожавају повјерење грађана у рад тужилаштва.

Предмет „Виста Рика“

Неправилности су утврђене и у предмету који је формиран на основу кривичне пријаве компаније „Виста Рика“, а односи се на поступање запослених у једној банци и Управи за спречавање прања новца.

Комисија наводи да је јавни тужилац Александар Милошевић наложио хапшење и саслушање помоћнице директора Управе за спречавање прања новца, иако је за поступање у том предмету било надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал.

Предмет, међутим, није прослијеђен том тужилаштву, већ је поступак настављен пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду.

У извјештају се указује и на непоступање по налозима суда и неоправдано одуговлачење поступка, што Комисија оцјењује као основ за утврђивање дисциплинске одговорности.

Захтјев САД за изручење - предложена хитна провјера одговорности

Посебно су анализирани пропусти у предмету међународне правне помоћи по захтјеву правосудних органа Сједињених Америчких Држава за изручење двије особе, означене иницијалима П. П. и Р. Р.

Комисија је утврдила да су главни јавни тужилац Ненад Стефановић и јавни тужиоци Миодраг Марковић и Никола Ускоковић поступали супротно прописаним надлежностима и обавезама, као и да Врховном јавном тужилаштву нису достављани тражени списи и обавјештења.

У извјештају се указује и на пропусте у поступању по захтјеву за изручење који су, према оцјени Комисије, допринијели стварању услова да особе чије је изручење тражено побјегну.

Комисија је указала и на могућу одговорност неидентификованог запосленог у Министарству правде због задржавања документације значајне за поступак.

Предложено је да Јавно тужилаштво за организовани криминал хитно преиспита поступање свих наведених особа и, уколико утврди постојање основа за кривично гоњење, предузме одговарајуће мјере.

ВЈТ да достави извјештаје ТОК-у и дисциплинском тужиоцу

Комисија је предложила да Врховно јавно тужилаштво без одлагања достави извјештај и документацију Јавном тужилаштву за организовани криминал, ради утврђивања евентуалне кривичне одговорности особа које су поступале у анализираним предметима.

Предложено је и да се документација достави дисциплинском тужиоцу Високог савјета тужилаштва ради провјере основа за покретање дисциплинских поступака.

За предмет који се односи на захтјев америчких правосудних органа предложено је да Јавно тужилаштво за организовани криминал у року од седам дана од пријема документације обавијести Врховно јавно тужилаштво о почетној одлуци у вези са евентуалним поступцима.

Успостављен „паратужилачки систем“

У завршном дијелу извјештаја Комисија оцјењује да су у анализираним предметима уочени системски обрасци селективне примјене закона, пристрасног поступања, злоупотребе руководећих овлашћења и ограничавања права оштећених.

Посебно се указује на коришћење тужилачких овлашћења за остваривање циљева који нису повезани са законитим вршењем јавнотужилачке функције.

Комисија закључује да главни јавни тужилац Ненад Стефановић, иако формално дјелује у оквиру јавнотужилачког система, фактички поступа паралелно са њим, руководећи се, како се наводи, ванправним интересима.

Такво поступање, према оцјени Комисије, довело је до успостављања „паратужилачког система“, супротног принципима законитости, непристрасности и заштите јавног интереса.

Комисија Врховног јавног тужилаштва најавила је наставак провјере предмета Вишег јавног тужилаштва у Београду, али и других јавних тужилаштава у Србији.

Приједлози из извјештаја не представљају одлуке о кривичној или дисциплинској одговорности, нити су предложена разрјешења и удаљења са функције већ спроведена. О њима треба да одлучују надлежни органи у одговарајућим поступцима, пише РТС. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.