Свједоци у страху

ПРИШТИНA - У Хашком трибуналу у петак је почео главни претрес, на којем ће бити извођени докази, у оквиру поновљеног суђења бившем премијеру Косова и некадашњем лидеру Ослободилачке војске Косова Рамушу Харадинају.

Харадинај је, на основу индивидуалне кривичне одговорности, заједно с бившим припадницима ОВК Идризом Баљајом и Лахијем Брахимајем, оптужен за злочине против човјечности и кршење закона и обичаја ратовања 1998. године на Косову.

Суђење Рамушу Харадинају и још двојици припадника расформиране ОВК први је процес који је у Хагу током 18 година рада суда поништен и враћен на почетак. Главни разлог за то јесте чињеница да су свједоци током првог суђења били застрашивани, што је утицало на ток суђења.

Ослобађајући Харадинаја, судско вијеће је 2008. навело да је било веома тешко доћи до већег броја свједока, јер су страховали за свој и животе чланова својих породица.

Aтмосфера на суђењу је била таква да се свједоци нису осјећали безбједно, констатовале су судије. То их, ипак, није спријечило да ослободе Харадинаја.

Баш због тога, Жалбено вијеће 2010. доноси историјску пресуду: тајним налогом суда хапсе се и у Шевенинген доводе оптужени, донесена је одлука да се суђење понови и то уз образложење да првостепено вијеће није схватило у коликој мјери пријетње свједоцима утичу на суђење и није их заштитило.

Застрашени су били и албански и српски свједоци, и то је обиљежило цијели процес. Предсједник Националног савјета за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић каже да је у том предмету било заштићено 34 свједока, а да је постојало 18 налога за довођење свједока који нису хтјели да дођу.

- Било је оних који су током сведочења говорили да се плаше за породицу и Трибунал је дозволио Харадинају да се брани са слободе. Он је једини коме је то дозвољено, за то време су нестајали сведоци, не само албански него и српски. Страх је био велики и оправдан - каже Игњатовић.

На првом суђењу о злочинима дијела ОВК којим је командовао Харадинај, као свједок тужилаштва говорио је генерал Бранко Гајић, који је током рата на Косову практично руководио контраобавјештајним радом у Војсци Југославије.

Најважније стратиште било је Радоњићко језеро крај Глођана, гдје је Харадинај рођен. Тамо је пронађено око 40 лешева цивила, али Гајић тврди да је тај број можда чак и двоструко већи.

Из рата 1999. Харадинај је изашао богатији и моћнији, о чему говори и документарни филм "Бесконачни рат" италијанског новинара Рикарда Јакона.

Како преносе поједини западни медији, између осталих "Дојче веле", већина Aлбанаца са Косова шокирана је и разочарана обнављањем суђења Харадинају.

Преовлађујуће мишљење јесте да је поновно суђење политичка услуга Србији и да није могуће примјењивати исте критеријуме, како кажу, и за агресоре и за жртве. Суђење Харадинају је, како извјештавају, потпуно промијенило став Aлбанаца према Трибуналу.

Одгодио изјашњавање о кривици

Бивши припадник ОВК Шефћет Кабаши одгодио је у петак пред Хашким трибуналом изјашњавање о кривици по оптужници за непоштовање суда. Судија Aлфонс Ори је послије тога заказао ново појављивање Кабашија пред Трибуналом за идући петак, 26. август. Кабаши је оптужен зато што је два пута, у јуну и новембру 2007, одбио да као свједок оптужбе свједочи на суђењу Рамушу Харадинају, иако се појавио пред судијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.