Сви предсједници Србије од 1990. године

Београд - Србија је од 1990. године имала само три предсједника државе и то Слободана Милошевића у два мандата, Милана Милутиновића и првог демократског предсједника Бориса Тадића којег су становници два пута бирали на ту функцију, преносе агенције.

До 1990. године није постојала институција предсједника Србије већ је то било Предсједништво.

Предсједници Србије од 1990:

- децембра 1990 - изабран Слободан Милошевић
- децембра 1992 – поново изабран Слободан Милошевић
- децембра 1997 - изабран Милан Милутиновић (ступио на дужност јануара 1998. - истекао мандат децембра 2002. )
- неуспјели избори септембра 2002. (нико није добио 50 одсто + 1 глас)

Било је више неуспјелих покушаја избора почев од септембра 2002., односно октобра, па су избори поновљени у децембру.

Вршилац дужности предсједника Републике, по закону била је тада актуелни предсједник Скупштине Наташа Мићић, потом Драган Маршићанин, па Предраг Марковић.

Измјене Закон о избору предсједника ступиле су на снагу фебруара 2004. године кад је укинут цензус 50 одсто плус један глас.

Јула 2004. на дужност је ступио предсједник Борис Тадић који је однио побједу на изборима јуна 2004.

Јануара 2008., на мјесто предсједника поново је изабран Борис Тадић, а ступио је на дужност фебруара 2008.

Послије данашње одлуке предсједника Србије да скрати мандат, то ће бити шести предсједнички избори од смјене власти бившег режима на изборима 2000. године, а десети од увођења вишестраначког система у Србији 1990. године.

Према Закону о избору предсједника Републике донијетом 25. фебруара 2004. године, укинут је цензус од 50 одсто у првом изборном кругу.

Ранијим законом било је потребно да на биралишта изађе више од 50 одсто укупног броја уписаних бирача.

Хронологија предсједничких избора у Србији од 2000. године:

2002. година - 29. септембар
Од укупно 6.553.042 уписаних бирача на изборе је изашло 3.637.062, односно 55,5 одсто бирача.

Неважећих листића било је 74.534 (2,05 одсто).

На изборима је учествовало 11 кандидата:
1. Војислав Коштуница (Демократска странка Србије) ......... 1.123.420 (30,89 одсто)
2. Мирољуб Лабус (Група грађана) ..................... 995.200 (27,36)
3. Војислав Шешељ (Српска радикална странка)............ 845.308
(23,24)
4. Вук Драшковић (Српски покрет обнове) ............... 159.959 (4,40)
5. Борислав Пелевић (Странка српског јединства) .......... 139.047 (3,82)
6. Велимир Бата Живојиновић (Социјалистичка партија Србије)...... 119.052 (3,27)
7. Небојша Павковић (Група грађана) ..................... 75.662 (2,08)
8. Бранислав Ивковић (Група грађана) ..................... 42.853 (1,18)
9. Вук Обрадовић (Социјалдемократија) ................. 26.050 (0,72)
10. Томислав Лалошевић (Група грађана) ..................... 25.133 (0,69)
11. Драган Раденовић (Група грађана) ..................... 8.280 (0,23)

2002. година - 13. октобар – други круг предсједничких избора
Од укупно 6.553.042 уписаних бирача на изборе је изашло 2.979.254 односно 45,46 одсто бирача.

Неважећих листића било је 65.427 (2,2 одсто).

Највише гласова добио је кандидат ДСС Војислав Коштуница 1.991.947, односно 66,86 одсто гласова бирача, док је кандидат групе грађана Мирољуб Лабус освојио 921.094, односно 30,92 одсто гласова бирача.

Ни у другом кругу Србија није добила предсједника пошто на изборе није изашао довољан број гласача.

2002. година - 8. децембар – предсједнички избори
Од укупно 6.525.760 уписаних бирача, на изборе је изашло 2.947.748, односно 45,17 одсто и ти избори нису успјели.

Неважећих листића било је 80.396.

На изборима су учествовала три кандидата: предсједник СРС Војислав Шешељ, предсједник ШЈ Борислав Пелевић и предсједник ДСС Војислав Коштуница.

Највише гласова добио је кандидат ДСС Војислав Коштуница и то 1.699.098 односно 57,66 одсто.

Лидер СРС Војислав Шешељ освојио је 1.063.296 (36,08), а предсједник ССЈ Борислав Пелевић 103.926, односно 3,53 одсто гласова бирача.

2003 - 16. новембар – предсједнички избори
Од укупно 6.506.505 уписаних бирача, на изборе је изашло 2.523.889 односно 38,79 одсто бирача и ти избори нису успјели.

Неважећих листића било је 86.178, односно 3,41 одсто.

Изборе су пратили посматрачи ОЕБС-а и невладине организације ЦЕСИД.

На изборима је учествовало шест кандидата:
1. Томислав Николић (СРС) ............1.166.896 (46,23)
2. Драгољуб Мићуновић (ДОС)............ 893.906 (35,42)
3. Велимир Илић Нова Србија (НС) .......................... 229.229 (9,08)
4. Маријан Ристичевић (НСС) ........... 72.105 (2,86)
5. Драган С. Томић (СНС) ..... 54.703 (2,17)
6. Радослав Авлијаш Демократска странка Отаџбина ............ 20.782 (0,83)

2004 - 13. јун – предсједнички избори
Од укупно 6.532.263 регистрованих бирача на изборе је изашло 3.119.789, односно 47,76 одсто.

Неважећих листића било је 37.217, односно 1,22 одсто.

Држављани Србије који живе у иностранству по први пут су имали могућност да гласају у амбасадама и конзулатима.

Изборе су пратили посматрачи ОЕБС-а, Европске уније, Савјета Европе, посматрачи из Словачке и Савеза Русије и Бјелорусије и невладина организација ЦЕСИД.

На изборима је учествовало 15 кандидата:
1. Љиљана Аранђеловић (Јединствена Србија).......................11.796 ( 0,38)
2. Владан Батић (Демохришћанска странка Србије).......... 16.795 (0,54)
3. Ивица Дачић (Социјалистичка партија Србије)........... 125.952 (4,04)
4. Милован Дрецун (Препород Србије) ......................... 16.907 (0,54)

5. Драган Ђорђевић (Странка држављана Србије из Ниша) .....5.785 ( 0,19)
6. Бранислав Ивковић (Социјалистичка народна странка)..........13.980 ( 0,45)
7. Мирко Јовић (Народна радикална странка Србије и Дијаспоре и Европског блока) .............. 5.546 ( 0,18)
8. Јелисавета Карађорђевић (Група грађана “Иницијатива за лепшу Србију”) ........................... 62.737 (2,01)
9. Богољуб Карић (Група грађана) .......................... 568.691(18,23)
10. Драган Маршићанин (Демократска странка Србије, Г17 плус, Српски покрет обнове и Нова Србија) .......414.971 (13,30)
11. Зоран Милинковић (Патриотска странка дијаспоре) ............5.442 (0,17)
12. Томислав Николић (Српска радикална странка).................954.339 (30,60)
13. Борислав Пелевић (Странка српског јединства) ...............14.317 ( 0,46)
14. Маријан Ристичевић (Народна сељачка странка) ...............10.198 ( 0,33)
15. Борис Тадић (Демократска странка) ..................... 853.584 (27,37)

27. јун – други круг предсједничких избора
Од укупно 6.532.940 регистрованих бирача, на изборе је изашло 3.158.571 бирача.

Неважећих листића било је 42.975.

За предсједника Србије изабран је кандидат ДС Борис Тадић са 1.681.528, односно 53,24 одсто гласова бирача.

Његов противкандидат Томислав Николић из СРС освојио је 1.434.068, односно 45,40 одсто гласова бирача.

2008. године - 20. јануар – предсједнички избори
Од укупно уписаних 6.708.697 бирача на изборе је изашло 4.116.844.

Неважећих листића је било 78.462.

То су били први предсједнички избори послије доношења новог Устава Србије и успостављања самосталне државе.

На изборима је учествовало девет кандидата:
1. Томислав Николић (Српска радикална странка) ................1.646.172 (39,99) одсто

2. Југослав Добричанин (Реформистичка странка) ..................11.894 ( 0,29)
3. Борис Тадић (Демократска странка) ..................... 1.457.030 (35,39)
4. Велимир Илић (Нова Србија) ............................. 305.828 (7,43)
5. Иштван Пастор (Мађарска коалиција) ..................... 93.039 (2,26)
6. Маријан Ристичевић (Народна сељачка странка)................18.500 (0,45)
7. Чедомир Јовановић (Либерално демократска партија) ...........219.689 (5,34)
8. Милутин Мркоњић (Социјалистичка партија Србије) ..........245.889 ( 5,97)
9. Миланка Карић (Покрет снага Србије) ..................... 40.332 (0,98)

3. фебруар 2008. – други круг предсједничких избора

Од укупно 6.723.762 уписаних бирача гласало је 4.580.428.

Неважећих листића било је 78.806.

За предсједника Србије изабран је кандидат Демократске странке Борис Тадић који је освојио 2.304.467, односно 50,31 одсто гласова бирача.

Кандидат Српске радикалне странке Томислав Николић освојио је 2.197.155, односно 47,97 одсто гласова бирача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.