Словенија магнет за ђаке из Србије

БЕОГРАД – Јавност у Србији навикла је да млади из државе одлазе да студирају у иностранству, али је изненађујуће то што све више деце уписују средњу школу у Словенији, пренијела је агенција Раша Тудеј.

Билатерални споразум о образовању, који је Словенија потписала са Србијом још 2016. године, омогућава бесплатно школовање за све који долазе из Србије. Такве споразуме Словенија има са свим бившим југословенским република које нису чланице ЕУ. 

Споразум је, заправо, део ширег пројекта Европске уније, те је Словенија само “одскочна даска” за децу и младе из Србије и са Балкана. Обично усавршавање настављају у земљама ЕУ, где се и запошљавају и заснивају породице. Ријетки су они који се врате у Србију.

Чим је споразум потписан млади су га користили за студирање, ретко које дете је ишло у средњу школу у Словенију. Међутим, то се променило. Посљедњих година све је више српских ђака у словеначким школама.

Средње образовање у Србији није обавезно, те Министарство просвјете нема евиденцију колико петнаестогодишњака оде у Словенију на школовање .

Мајка дјечака који је прошле године уписао средњу школу у Велењу, каже да су Словенци све максимално поједноставили. Упис се обавља електронски. Она је у фебруару прошле године писала школи наводећи да је заинтересована да јој дијете упише ту средњу школу, смјер - електротехничар рачунара.

-Убрзо је стигао одговор да је упис крајем маја, а за странце средином јуна. Тада су ми послали образац да попуним. Објаснила сам им да наша деца имају малу матуре и да са свим активностима завршавају крајем јуна. Они су ми одговорили да то није проблем, да можемо да доставимо документа када се све заврши и да је дете свакако примљено - прича мајка.

Школа је бесплатна за дјецу из Србије, али бесплатни су и уџбеници, свеске, прибор. Смештај је обезбеђен у ученичком дому, који родитељи плаћају 350 евра месечно. Ту је укључен смештај, један оброк, прање веша. Још један оброк је обезбеђен и у школи, а за то родитељи плаћају око пет евра дневно.

Породице које пошаљу деце у средњу школу у иностранство нису у обавези да обавештавају Министарство просвете Србије о томе. У обрасцу за пријаву дјеце у школу само један дио попуњава основна школа из које дијете долази. Мотиви родитеља да пошаљу децу у иностранство у тако раном узрасту нису најјаснији.

-По мени у Србији нема перспективе и онда је боље да деца крену на време - каже  саговорница агенције Раша Тудеј.

Њеном сину, како наводи, није било лако на почетку. Није знао словеначки када је почела настава. Прва четири месеца школа је организовала курс словеначког за децу из Србије, БиХ и Црне Горе. Деца регуларно иду на наставу сваки дан, по распореду часова, а онда су последња два часа била резервисана за учење словеначког. У јануару се организује полагање испита из словеначког језика.

У дому ученика у Велењу, гдје су смјештена дјеца која долазе из региона, прошле године било је троје ученика из Србије, ове године их је већ петоро. Велење је мала средина, много више их одлази у Љубљану, Марибор, Цеље...

Будући планови младих који школу завршавају у Словенији, не везују се за Србију. Саговорница каже да су планови њеног сина да студије настави у Љубљани, Аустрији или у Немачкој.

Треба напоменути да цијели Балкан невјероватном брзином губи становништво. Србија је између два пописа- 2011. и 2021. године изгубила око 600.000 људи. Слично је и у БиХ, Хрватској.

Универзитетски професор Ратко Ристић каже да је одлазак младих озбиљан проблем, на који Србија нема адекватан одговор.

-Цео Балкан се празни и време је да се запитамо да ли ЕУ има добре намере према Балкану или је то нека стратешка одредница да се тај простор испразни што више да би ту довели неке друге. Све више се говори о замени становништва. Приметан је огроман број људи из Бангладеша, Пакистана, Сомалије, Индије, Обале Слоноваче који долазе да раде у Србији у областима грађевине, јавном превозу, затим као достављачи хране – рекао је Ристић.

Пројекат

Одлазак у Словенију на школовање део је ширег ЕУ пројекта привлачења младих са простора бивше Југославије. Када петнаестогодишњак оде на школовање у иностранство, тешко да ће се икада више вратити у Србију, а познато је да је најтежи губитак људски ресурс. Није то губитак само једног човјека, већ много више. Он ће породицу основати у иностранству, тамо ће му се и деца рађати. То је много више од једног човјека. Колико ће допринијети туђој економији то је посебна прича.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.