Slovenija magnet za đake iz Srbije

BEOGRAD – Javnost u Srbiji navikla je da mladi iz države odlaze da studiraju u inostranstvu, ali je iznenađujuće to što sve više dece upisuju srednju školu u Sloveniji, prenijela je agencija Raša Tudej.

Bilateralni sporazum o obrazovanju, koji je Slovenija potpisala sa Srbijom još 2016. godine, omogućava besplatno školovanje za sve koji dolaze iz Srbije. Takve sporazume Slovenija ima sa svim bivšim jugoslovenskim republika koje nisu članice EU. 

Sporazum je, zapravo, deo šireg projekta Evropske unije, te je Slovenija samo “odskočna daska” za decu i mlade iz Srbije i sa Balkana. Obično usavršavanje nastavljaju u zemljama EU, gde se i zapošljavaju i zasnivaju porodice. Rijetki su oni koji se vrate u Srbiju.

Čim je sporazum potpisan mladi su ga koristili za studiranje, retko koje dete je išlo u srednju školu u Sloveniju. Međutim, to se promenilo. Posljednjih godina sve je više srpskih đaka u slovenačkim školama.

Srednje obrazovanje u Srbiji nije obavezno, te Ministarstvo prosvjete nema evidenciju koliko petnaestogodišnjaka ode u Sloveniju na školovanje .

Majka dječaka koji je prošle godine upisao srednju školu u Velenju, kaže da su Slovenci sve maksimalno pojednostavili. Upis se obavlja elektronski. Ona je u februaru prošle godine pisala školi navodeći da je zainteresovana da joj dijete upiše tu srednju školu, smjer - elektrotehničar računara.

-Ubrzo je stigao odgovor da je upis krajem maja, a za strance sredinom juna. Tada su mi poslali obrazac da popunim. Objasnila sam im da naša deca imaju malu mature i da sa svim aktivnostima završavaju krajem juna. Oni su mi odgovorili da to nije problem, da možemo da dostavimo dokumenta kada se sve završi i da je dete svakako primljeno - priča majka.

Škola je besplatna za djecu iz Srbije, ali besplatni su i udžbenici, sveske, pribor. Smeštaj je obezbeđen u učeničkom domu, koji roditelji plaćaju 350 evra mesečno. Tu je uključen smeštaj, jedan obrok, pranje veša. Još jedan obrok je obezbeđen i u školi, a za to roditelji plaćaju oko pet evra dnevno.

Porodice koje pošalju dece u srednju školu u inostranstvo nisu u obavezi da obaveštavaju Ministarstvo prosvete Srbije o tome. U obrascu za prijavu djece u školu samo jedan dio popunjava osnovna škola iz koje dijete dolazi. Motivi roditelja da pošalju decu u inostranstvo u tako ranom uzrastu nisu najjasniji.

-Po meni u Srbiji nema perspektive i onda je bolje da deca krenu na vreme - kaže  sagovornica agencije Raša Tudej.

Njenom sinu, kako navodi, nije bilo lako na početku. Nije znao slovenački kada je počela nastava. Prva četiri meseca škola je organizovala kurs slovenačkog za decu iz Srbije, BiH i Crne Gore. Deca regularno idu na nastavu svaki dan, po rasporedu časova, a onda su poslednja dva časa bila rezervisana za učenje slovenačkog. U januaru se organizuje polaganje ispita iz slovenačkog jezika.

U domu učenika u Velenju, gdje su smještena djeca koja dolaze iz regiona, prošle godine bilo je troje učenika iz Srbije, ove godine ih je već petoro. Velenje je mala sredina, mnogo više ih odlazi u Ljubljanu, Maribor, Celje...

Budući planovi mladih koji školu završavaju u Sloveniji, ne vezuju se za Srbiju. Sagovornica kaže da su planovi njenog sina da studije nastavi u Ljubljani, Austriji ili u Nemačkoj.

Treba napomenuti da cijeli Balkan nevjerovatnom brzinom gubi stanovništvo. Srbija je između dva popisa- 2011. i 2021. godine izgubila oko 600.000 ljudi. Slično je i u BiH, Hrvatskoj.

Univerzitetski profesor Ratko Ristić kaže da je odlazak mladih ozbiljan problem, na koji Srbija nema adekvatan odgovor.

-Ceo Balkan se prazni i vreme je da se zapitamo da li EU ima dobre namere prema Balkanu ili je to neka strateška odrednica da se taj prostor isprazni što više da bi tu doveli neke druge. Sve više se govori o zameni stanovništva. Primetan je ogroman broj ljudi iz Bangladeša, Pakistana, Somalije, Indije, Obale Slonovače koji dolaze da rade u Srbiji u oblastima građevine, javnom prevozu, zatim kao dostavljači hrane – rekao je Ristić.

Projekat

Odlazak u Sloveniju na školovanje deo je šireg EU projekta privlačenja mladih sa prostora bivše Jugoslavije. Kada petnaestogodišnjak ode na školovanje u inostranstvo, teško da će se ikada više vratiti u Srbiju, a poznato je da je najteži gubitak ljudski resurs. Nije to gubitak samo jednog čovjeka, već mnogo više. On će porodicu osnovati u inostranstvu, tamo će mu se i deca rađati. To je mnogo više od jednog čovjeka. Koliko će doprinijeti tuđoj ekonomiji to je posebna priča.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.