Сутра је Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату

Београд - Државни празник Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - 9. мај биће обиљежен великим бројем манифестација у Србији, а тим поводом данас ће у Београду бити обављена свечана празнична почасна артиљеријска паљба.

Како је саопштио владин Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Србије, паљба ће, уз највише војне почасти, бити извршена са Савске терасе Београдске тврђаве у 17 сати.

У оквиру комплекса Гробља ослободилаца Београда у Другом свјетском рату, сутра ће бити одржана церемонија полагања вијенаца и одавања високих државних и војних почасти.

Представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране, Града Београда и амбасада Руске Федерације, Украјине, Бјелорусије и Азербејџана у Србији учествоваће у цеременији која ће се одржати сутра у 10 сати.

Код Споменика совјетским ветеранима на Авали биће одржана церемонија полагања вијенаца и одавања почасти сутра у 11.30 сати.

Дан побједе биће традиционално обиљежен образовним активностима у великом броју основних и средњих школа, свечаностима и окупљањима крај војних меморијала и мјеста страдања у бројним општинама и градовима широм Србије.

Послије шестогодишњег оружаног сукоба који је почео 1. септембра 1939. нападом нацистичке Њемачке на Пољску, а настављен и нападом држава сила Осовине 6. априла 1941. на Краљевину Југославију, Други свјетски рат на европским просторима окончан је 9. маја 1945. ступањем на снагу безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха.

Други свјетски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човјечанства, а само на простору Југославије током четири ратне године страдало је више стотина хиљада цивила и припадника партизанских одреда.

Долазак нациста на власт у Њемачкој 1933. представљао је прекретницу у историји Европе у прошлом вијеку.

Побједивши на таласу примитивног и лажног патриотизма, агресивног национализма и расизма, отворено ширећи антисемитизам и нетрпељивост према Словенима и Ромима, власт Адолфа Хитлера отпочела је успостављање режима заснованог на отвореном насиљу, нетолеранцији и искључивости.

Чињеница да је ултрадесничарска националистичка странка која је отворено позивала на насиље и уништење других, као што је била њемачка Националсоцијалистичка радничка партија, на власт дошла побједивши на изборима, забринула је све демократске снаге у Европи.

Користећи незадовољство грађана и осјећај националног понижења услијед пораза у Првом свјетском рату, Хитлер је својим сународницима понудио друштво "ослобођено" од Јевреја, комуниста, демократа, антифашиста, интелектуалаца и свега што представља основну вриједност савремене цивилизације.

Таква пошаст искључивости, државног насиља и разарања захватила је и Југославију током дуге четири ратне године.

Југославија је била распарчана од окупационих армија, док је на значајном дијелу њене територије успостављена марионетска Независна држава Хрватска чије су власти већ у априлу 1941. отпочеле са организованим злочинима над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима.

Организовани, оружани отпор тада највећој војној сили у Европи почео је већ током љета 1941. када је дошло до избијања устанка против окупатора и квислинга, да би се борбе несмањеним интензитетом наставиле све до јесени 1944, односно до прољећа 1945.

Масовна страдања цивила у Јајинцима, Краљеву, Крагујевцу, на Старом Сајмишту у Београду, у Новом Саду, Нишу и другим насељима широм Србије остала су застрашујуће свједочанство рата на њеном тлу, а историја је та недјела видјела и осудила као злочин против хуманости.

Други свјетски рат на територији окупиране Европе и Југославије оставио је трагичне посљедице масовног страдања недужних, материјалних разарања, грађанског сукоба, истинске антифашистичке борбе и организованог оружаног отпора, али и сарадње са окупационим снагама. Болне ране тог рата Југославија и Србија осјећале су у деценијама које су слиједиле.

Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату обиљежава се и као Дан Европе, имајући у виду да је савремена Европа заснована на основним принципима и начелима који су водили борце против нацизма и фашизма - мира, разумијевања, толеранције и сарадње.

Тим прије Дан побједе представља прилику да се одавањем почасти страдалима истакне опредјељење за очување тековина остварених том побједом, наведено је у саопштењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.