Шта су све договориле Србија и Кина

Српска страна ће припремити приједлоге у складу са регионалним потенцијалима и приоритетима Србије.

Оснивање радне групе предвиђено је Меморандумом о разумјевању између Кине и Србије о припреми студије оправданости за изградњу српско-кинеских индустријских зона.

То је само један од 14 споразума и меморандума, који предвиђају значајне инвестиције и сарадњу двије државе у различитим областима, а који су двије земље потписале последњег дана Трећег самита "16+1", у Београду.

То је, такође, потврдило процјене да ће Србија као домаћин тог састанка убиљежити на свој конто значајан економски, а не само политички, резултат.

Кина је, наиме, том приликом Србији донирала 35 милиона јуана или 4,5 милиона евра и та средства ће, према најавама, бити употребљена за плаћање камата које држава дугује по основу кредита.

Најављено је да ће Кина основати и нови инвестициони фонд у укупном износу од три милијарде долара, за који ће моћи да конкуришу земље ЦЕЕ. Та средства ће се, како је речено, моћи да користе кроз јавно-приватно партнерство и лизинг аранжмане. Томе, како је речено, треба додати да је од претходне кредитне линије у износу од 10 милијарди преостало 1,7 милијарди долара, износ који ће земље ЦЕЕ, такође, моћи да користе, с тим што ће Кина покушати да спусти трошкове тих зајмова. 

Очекује се, стога, да ће у Србији у наредном периоду бити реализован велики број инфраструктурних пројеката, а заинтересованост Кине исказана је и у области инфраструктуре, саобраћаја, енергетике, финансија, пољопривреде, телекомуникација и културе.

Кад је ријеч о меморандумима, посебно оном везаном за индустријске зоне,  Кинези, како се могло чути на маргинама самита, планирају да изграде савремену индустријску зону у Стубленици код Уба површине 112 хектара и двије кинеске компаније желе ту да напаве фабрике за производњу филтера и трансформатора. 

На Самиту је исказана заинтересованост Кине за изградњу нове луке на Дунаву, код Пупиновог моста, а најављено је и да ће почетком сљедеће године бити отворене понуде кинеских компанија за концесиону градњу двије дионице Коридора 11, од Београда до Обреновца и од Прељине до Пожеге.

Према сазнањима Тањуга, кинеске компаније послале су 18 писама о заинересованости за приватизацију 11 српских предузећа, међу којима су и ИМТ, ИМР, ПИК Земун, Ресавица, али и три бање - Нишка, Рибарска и Сокобања.

Ипак, један од најзачајнијих договорених послова је градња пруге Београд - Будимпешта која ће убрзати путовање на тој релацији са садашњих осам на нешто више од два сата. У пројекат ће се, како је најављено, касније укључити Македонија и Грчка.

Та пруга би требало да буде изграђена за двије и по године, а у дио пруге кроз Србију треба уложити између 350 и 400 милиона евра и тек ће бити донијета одлука о начину финансирања, а једна од могућности је да се уложи новац из приватизационих прихода.

Дионица пруге кроз Мађарску је дуга 166 километара и 184 км у Србији и циљ је да овај жељезнички правац буде оспособљен за брзине између 160 и 200 км на сат.

Србија ће послије више од 25 година почети да гради нову термоелектрану Костолац Б3 у 2015. години, захваљујући потписаном уговору са кинеским партнерима, а предвиђено је и проширење капацитета површинског копа Дрмно за производњу 12 милиона тона угља годишње.

Са кинеском Ексим банком постигнут је споразум о кредиту за изградњу Термоелектране Костолац Б3 са фиксном каматом од 2,5 одсто током цијелог периода отплате кредита, уз седам година грејс периода и укупно 25 година отплате кредита.

Укупна вриједност друге фазе модернизације Костолаца је 715,6 милиона евра. Вриједност кинеског кредита биће 608 милиона евра, а остала средстава обезбједиће ЕПС и држава.

Новитермоблок биће изграђен за 58 мјесеци и очекује се да ће радови бити завршени до краја 2019. године.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре потписало је са кинеском компанијом Синохидро меморандум о сарадњи на завршетку пројекта дијела обилазнице око Београда до Винче.

Такође, потписан је Споразум о успостављању ваздушног саобраћаја између Србије и Кине, а први корак би могао да буде "код шер" односно успостављање заједничких летова Ер Србије и Ер Чајне ка Пекингу и Шангају.

Град Београд и Ексим банка Кине су потписали Меморандум о разумјевању о финансирању приоритетних инфраструктурних пројеката које ће град Београд реализовати у наредном периоду. 

Владе Србије и Кине су потписале Споразум о привредно- техничкој сарадњи, затим Споразум о сарадњи Народне банке Србије и Кинеске развојне банке која жели да финансира разне пројекте у Србији.

Потписан је и Меморандум о разумјевању о свеобухватној финансијској сарадњи Владе Србије и Кинеске развојне банке.

Такође, Меморандум о разумјевању о финансирању пројеката потписали су Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Ексим банке Кине.

Ту су је и Меморандум о разумјевању и партнерској сарадњи између Министарства трговине, туризма и телекомуникација и кинеске корпорације ЗТИ, која ће доћи на српско тржиште.

Министарство пољопривреде и амбасада Кине су потписали Протокол о здравственим захтјевима за извоз смрзнутог јагњећег меса из Србије у Кину и три српска произвођача су већ спремна за извоз на то велико тржиште.

Потписан је Меморандум о разумјевању између МУП - а Србије и комапније Хуавеи (Хуањеи) о сарадњи у области система, као и Споразум о међусобном оснивању културних центара између Србије и Кине.

У циљу подршке српском високом школству и успостављању истраживачко-развојних центара у области Информационо-комуникационих технологија, компанија Хуавеи је Електротехничком факултету Универзитета у Београду донирала Лабораторију информационо-комуникационих технологија базирану на најмодернијим 4Г технологијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.