Како су студенти бирали кандидате за власт: Тајни пленуми, надимци и друштвени уговори

БЕОГРАД - Новинари Фајненшел тајмса дошли су до ексклузивних снимака и изјава чланова студентског покрета. Како су написали у својој репортажи, добили су снимке и са једног од првих пленума који је одржан у децембру 2024. године на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Ово донекле помаже да се разумије како функционише покрет који ће ускоро преузети власт у Србији.

- Неколико десетина студената пажљиво слуша док младић са наочарима жустро чита тачке дневног реда пројектоване на зид. Послије сваке тачке гласају подизањем руку. Иза њега је велика зелена школска табла прекривена ручно израђеним натписима: „Буди компетентан, а не послушан“, „Вријеме је да власт изађе на испит“ и, највећим од свих: „Ми смо снага која доноси промјене“ - описују новинари Фајненшел тајмса материјал са пленума који им је уступљен.

Мјесец дана раније догодио се пад надстрешнице на Жељезничкој станици у Новом Саду. Та несрећа постала је покретач овог покрета.

- Симболично, сви смо били под том надстрешницом - рекао је Александар Бауцал, професор психологије на Универзитету у Београду, који ће сада ући у парламент као представник Студентске листе.

Такозвана Студентска листа - листа од 250 професора, љекара, писаца, архитеката, углавном без претходног политичког искуства, коју су пленуми састављали - побиједила је на изборима 25. октобра, пише ФТ. Власт преузимају након 14 година доминације Српске напредне странке. Александар Вучић, носилац листе „Уједињена Србија“, признао је пораз и прије него што су сви гласови пребројани. 

Како пише ФТ, ово је учињено „без крвопролића, у балканској земљи која и даље носи ожиљке рата и међуетничких тензија“.

Студент каже да је био „затечен“ када је Вучић признао пораз

Чедомир Ђурин, студент физике и активиста са Универзитета у Новом Саду, био је „затечен“ тиме колико је Александар Вучић признао пораз.

- Прво сам помислио: „Вау, зар је то то?“ - рекао је Ђурин за ФТ.

Посланици морају да пронађу начин да управљају земљом

Међутим, најтежи дио можда тек почиње: новоизабрани посланици сада морају да пронађу начин да управљају земљом, а да не изневјере принципе покрета, пише ФТ.

- Немам ништа против тога да одрасли одавде преузму посао. Искрено, осјећам олакшање - рекла је Јана Васић, студенткиња завршне године права на Универзитету у Београду.

Одсуство вође било је један од оснивачких принципа овог покрета.

Александар Бауцал, коме су студенти дозволили да присуствује појединим пленумима као посматрач, рекао је да је видио покушаје појединаца да „постану важнији од других“, али да су ти покушаји „спријечени“.

До краја прољећа 2025. студенти су изнијели нови захтјев: парламентарне изборе. Вучић је у септембру 2026. поднио оставку на мјесто предсједника и расписао ванредне парламентарне изборе.

Студенти су почели да састављају листу посланичких кандидата, распоређујући мјеста различитим универзитетима сразмјерно броју њихових студената. Сами се нису кандидовали, већ су предлагали професоре. Састављање листе трајало је мјесецима и захтијевало бројна гласања. Сваки студент могао је да „представи“ кандидата, под условом да је претходно добио његов пристанак.

Пленуми на којима су бирани кандидати били су нарочито тајновити.

- Све телефоне остављали смо напољу. Послије представљања кандидатима смо давали надимке, који су се стално мијењали. Данас бисмо их звали по Телетабисима. Сутра по ликовима из „Ратова звијезда“, тако да, ако нешто процури, медији не могу да повежу о коме је ријеч - рекао је Новак Симин, докторант у области људских ресурса из Новог Сада.

Кандидати за посланике потписали „друштвене уговоре“, ево шта то значи

Кандидати одбацују идеју да ће разлике у ставовима представљати проблем у будућности. Како је рекао Бауцал за ФТ, „идеологија и нема сврху ако систем не функционише“.

Како би осигурали да кандидати остану вјерни договореном правцу, студенти су прије шест мјесеци од њих затражили да потпишу „друштвене уговоре“, којима се обавезују на вриједности и планове покрета.

Пошто је Студентска листа освојила 53 одсто гласова, 140 кандидата има право да уђе у парламент, а уколико неко одустане, замијениће га сљедећи на листи. Имају 30 дана да се договоре ко ће преузети мандате.

Премијер и министри се бирају тек сада?

За формирање владе и предлагање премијера предвиђено је још 60 дана. Студенти и кандидати сада одржавају низ пленума и других разговора како би одабрали људе за те функције, пише ФТ.

Послије тога Студентска листа прећи ће са колективног одлучивања на уобичајеније процедуре.

- Очекује се да функционишемо онако како законодавно тијело иначе функционише у демократској земљи - рекао је Дејан Шошкић.

Студенти планирају да се врате својим животима, задржавајући надзорну улогу.

„Србија памти револуцију која није испунила очекивања“

Способност нове владе да остане јединствена и спроведе суштинске реформе у првих шест до 12 мјесеци могла би да буде пресудна, рекао је Јерн Флек, виши директор Европског центра Атлантског савјета.

Србија памти још једну револуцију која није испунила очекивања, пише ФТ. Масовни протести 2000. године срушили су Слободана Милошевића.

Студенти и кандидати вјерују да би овог пута могло да буде другачије. Њихово самопоуздање, тврди ФТ, додатно учвршћује убједљивост побједе: освојили су више од 620.000 гласова више од Вучићеве странке, у земљи са 6,5 милиона становника.

– Заиста сумњам да неће успјети – рекла је студенткиња права Васић.

– А ако не успију… можемо да их смијенимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.