Шта пише у Вучићевој имовинској карти?

Имовинске карте чланова нове владе откривају да су премијер Александар Вучић, потпредсједник Расим Љајић и министри Никола Селаковић и Јадранка Јоксимовић пука сиротиња.

Немају ништа – ни станове, ни кола, ни уштеђевину, бар не на своје име. У односу на њих Велимир Илић, Александар Антић, Братислав Гашић и Вања Удовичић су прави богаташи јер посједују станове, куће, винограде, пашњаке, аутомобиле, готовину… Остали чланови Вучићевог кабинета су негдје између, најчешће имају само станове, а ријеђе и аутомобиле старије генерације и понеки депозит у банци.

То је оно што откривају њихови посљедњи извјештаји поднети Агенцији за борбу против корупције. Да ли ће просјек ове, на први поглед имовински скромне владе, поправити експерти, који посљедњих година нису били ни на каквим јавним функцијама па их и нема у овој евиденцији? Нови министри Кори Удовички, Душан Вујовић, Снежана Богосављевић-Бошковић и Срђан Вербић нису жељели или нису стигли „Политици” да открију бар дио свог имовног стања, али ће га уредно пријавити Агенцији у законском року од 30 дана од ступања на функцију.

Иако се чини да је ова пракса већ устаљена треба подсјетити да јавност у Србији тек четири посљедње године има могућност да види шта посједују државни челници. И то из чак три владе: Мирка Цветковића, Ивице Дачића и Александра Вучића. Истина, ове податке никада не треба узети здраво за готово јер увијек треба имати у виду да се пријављује и имовина такозваних повезаних лица (супружника, деце, родитеља), али она није доступна јавности.

Тако се на примјер из Вучићеве имовинске карте може видјети да је он до краја прошле године имао стан од 117 квадрата, али га у посљедњем извјештају поднијетом 30. јануара нема, па се претпоставља да га је оставио бившој супрузи и дјеци. Тиме би он (под условом да вриједност његовог винског подрума у очевој кући није много велика) могао да стекне статус најсиромашнијег премијера од 5. октобра. Чак и Војислав Коштуница, који важи за једног од најскромнијих политичара у Србији и који посједује исту имовину као прије 15 година, има више – стан у центру Београда, викендица у Белановици и „југо”.

Вучићев претходник Ивица Дачић је са супругом сувласник стана од 119 квадрата, нема аутомобил, али има уштеђевину. Треба напоменути да се у имовинским картама политичара може видјети да ли имају новац у банци, али не и колико. Податак о износу доступан је само Агенцији за борбу против корупције. Уштеђевину је пријавио и Мирко Цветковић, министар финансија, а потом премијер од 2008. до 2012. године. У првом извјештају доступном јавности од 2010. године пријавио је акције „Це табака” у вриједности од 730 евра, али их се брзо ослободио. На његово име уписана су два стана укупне површине око 119 квадрата и аутомобил „волво”. Породична кућа од 150 квадрата у Земуну, у којој иначе живи, власништво је његове супруге.

Зоран Живковић, који је наслиједио владу убијеног Зорана Ђинђића, десет година је пливао само у пословним водама да би се недавно опет вратио политици. За то вријеме бавио се виноградарством и увозом вина. Као премијер 2003. године причао је да је политичку каријеру деведесетих почео са „ситроеном бе-икс”, а да је у том тренутку имао два аутомобила „фолксваген бубу” његовог оца, стару 33 године, „ситроен ДС”, који је 1974. годиште, и дио куће у Нишу.

Зоран Ђинђић, први српски премијер после 5. октобра, изнио је на једној конференцији за новинаре тек што је изабран на чело владе да има стан од 140 квадрата у центру Београда, супруга му је такође имала стан од 70 квадрата. Имао је тада уштеђевину у банци од 132.000 марака, а у Поштанској штедионици у Франкфурту 2.000 марака.

За увид у имовинско стање чланова Коштуничине владе, Ђинђићеве и оних од прије 5. октобра морамо се ослонити на њихове изјаве, то јест оно што су сами жељели да кажу. Чак иако је од 2005. године постојала обавеза да подносе извјештаје о имовини тадашњем Републичком одбору за рјешавање о сукобу интереса, њихови имовински картони су држани далеко од очију јавности. Закон је тако прописивао.

Исти они који су доносили ове законе и на које се ти закони односе кривци су и што је борба за то да данас свако може кликом на тастатури да провјери шта посједује онај за кога је гласао, трајала толико дуго. У октобру 1994. године Зоран Ђинђић је као први значајнији политичар у Србији јавно рекао шта има од покретне и некретне имовине, представљајући истовремено Предлог закона о пријављивању имовине функционера. Небојша Човић тада је подсјетио да је он сам још 1991. године предложио да се уведе пракса пописа имовине људи који се баве политиком. Ипак, први закон је донијела прва Коштуничина влада много година касније, 2004, а у међувремену су се ређале афере у вези са имовином политичара који су по правилу с функција одлазили богатији или су налазили добра радна мјеста.

Колико је уносно мјесто у влади можда најбоље описује једна изјава Зорана Ђинђића да је то добра инвестиција попут Манчестер јунајтеда, у којем непознати играчи плаћају јер ће послије бити познати, а министри из економског дијела влада моћи ће касније да раде у свјетским компанијама.

Или, како каже економиста Мирослав Прокопијевић, политика је очигледно најисплативији бизнис у овој земљи јер не би била толика гужва око избора и касније прављења коалиција.

– За оне који су били инсајдери, а ја сам некада био у ДС-у, јасно је да боравак у политици, а не само на власти, служи између осталог и за лично богаћење. Погледајте, рецимо, некадашњих 18 лидера ДОС-а, шта су били деведесетих година, а какво им је имовинско стање било касније и данас – указује Прокопијевић.

Приближавање западним стандардима у овој области трајаће дуго јер је тај процес и у западној и сјеверној Европи и сјеверној Америци трајао деценијама да би се дошло до ситуације гдје, наравно, има незаконитог богаћења уз власт и на власти, али гдје су размере тога знатно мање.

– Ако министар има плату од 1.000 евра морате претпоставити да би на приватном тржишту, ако је иоле способан, могао да зарађује више (неки наравно не би могли да имају ни толико) и онда то неко мора да компензује – додаје Прокопијевић, наводећи да је јавна тајна да странке додају министрима „мало, да имају за џепарац”.

На примједбу да се у јавности говори управо супротно, он каже да је то представа за публику и тврди да бар од 2000. постоје неки фондови у странкама и свака дотира свог министра. А он потом, фигуративно, од оне своје плате од 1.000 евра даје 10 или 20 одсто странци. Прокопијевић очигледно не вјерује да имовинске карте функционера увијек одражавају право стање ствари.

– Има људи који живе животним стилом који кошта 15–20.000 евра на месечном нивоу, а пријављују да немају ништа или да имају нешто минимално, скоро да вас расплачу својом материјалном ситуацијом. Значи, очито је да ту постоје неки токови који нису регистровани и који се не пријављују– објашњава он.

Економиста Данијел Цвјетићанин није толико директан. Он каже да не може представнике извршне власти унапред да сумњичи за корупцију, али, додаје, створен је амбијент идеалан за корупцију. Када је толико врста субвенција, а с друге стране толико препрека, онда, истиче Цвјетићанин, важи теорема 32, која каже гдеј све може ништа не може, гдје ништа не може – све може.

Упитан да ли се на основу имовинских карата политичара могу изводити одређени закључци о могућој корупцији, Цвјетићанин каже да је то питање за истражне органе, али он сматра да је тешко утврдити криминалне радње – не зато што су оне скривене, него зато што су многобројним прописима оне дозвољене. Као што, на примјер, неко може да извуче погодност за себе дајући субвенције, бесплатно земљиште и разне друге погодности за привлачење инвестиција.

Имовина чланова нове владе

Александар Вучић, предсједник Владе Србије

*Нема ништа

Ивица Дачић, први потпредсједник и министар спољних послова

*Стан од 119 квадрата, власништва (откуп и кредит)

*Има уштеђевину

Зорана Михајловић, потпредседник и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

*Стан од 140 квадрата, власништво (куповина)

*“Тојота рав 4“, 2008. годиште (лизинг)

Расим Љајић, потпредсједник и министар трговине, туризма и телекомуникација

*Нема ништа

Кори Удовички, потпредјседник и министар државне управе и локалне самоуправе

*Без података

Лазар Крстић, министар финансија

*Има уштеђевину

Душан Вујовић, министар привреде

*Нема података

Срђан Вербић, министар просвјете, науке и технолошког развоја

*Без података

Златибор Лончар, министар здравља

*Без података

Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

*Стан од 107 квадрата (сувласник)

Вања Удовичић, министар омладине и спорта

*Стан 33,75 квадрата, куповина

„Кућа и двориште 797 квадрата, куповина

*Зграда, гаража, двориште 715 квадрата, куповина

*Пашњак 8.001 м2, куповина

*Пашњак 1.538 м2, куповина

*Пашњак 1.521 м2, куповина

*Шума, ораница 18.502 м2, куповина

*“Мерцедес бенц“ 1985, куповина

*“Опел корса“ 2008, куповина

*Пловило „Волво“ 2004, куповина

*Има уштеђевину

Јадранка Јоксимовић, министар без портфеља задужен за европске интеграције

*Нема ништа

Снежана Богосављевић-Бошковић, министар пољопривреде и заштите животне средине

*Нема података

Александар Антић, министар рударства и енергетике

*Стан 56,65 м2, власник откуп

*Виноград 9 ари, куповина

*Виноград 8 ари, куповина

*Виноград 22 ара, куповина

*Виноград 26 ари, куповина

*Виноград 17 ари, куповина

*Има уштеђевину

Никола Селаковић, министар правде

*Нема ништа

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова

*Стан од 99 м2 (уговор о размјени)

*Има уштеђевину

Братислав Гашић, министар одбране

*Кућа 250 м2 (куповина)

*Кућа 360 м2 (изградња)

*“Ауди Q7“ 2007, лизинг

*Има уштеђевину

Велимир Илић, министар без портфеља задужен за ванредне ситуације

*Пословни простор 332,28 м2, куповина

*Грађевинско земљиште 6,46 ари, куповина

*Кућа 300 м2, насљедство

* Пословни просто 150 м2, насљедство

*Помоћни објекат – базен 150 м2, насљедство

*Грађевинско земљиште 6,19 ари, наследство

*Кућа 300 м2, насљедство

*Помоћни објекат 150 м2, насљедство

*Пашњак 4,13 ара 88/100, наследство

*Њива 49,10 ари, насљедство

*Њива 21,66 ари 52/100, насљедство

*Њива 4,93 ара 61/100, насљедство

*Воћњак 41,24 ара 289/754, насљедство

*Воћњак 11,09 ари 1/1, право коришћења

*Грађевинско земљиште 5,20 ари 1/1, насљедство

*Кућа 60 м2, насљедство

*Њива 1,281 хектар, насљедство

*Воћњак 14,42 ара, наљледство

*Објекат у изградњи – ¼ изградња

*Објекат у изградњи 1/1 изградња

*Сеоско имање 8 хектара 1/1 насљедство, куповина и уговор о поклону

*Кућа 150 м2, насљедство

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.