Шта је све Шарић имао у Србији

Београд - Дарко Шарић је имао 50 компанија у Србији, 10 у офшор зони, бавио се обезбјеђењем, грађевином, пољопривредом, ноћним клубовима, каже Бојана Јовановић из ЦИНС.

Новинарка из тима који годинама прати токове Шарићевог новца каже да он има око милијарду евра у некретнинама и да много тога у Србији још није ни откривено.

"Тешко је утврдити колико је новца зарадио од продаје дроге, јер је сарађивао са више група и вероватно није све било његово. Не зна се ни колико је новца пласирао у Србију", каже Бојана Јовановић.

Новинарка Центра за истраживачконовинарство каже да се негдје говори о суми од само 22 милиона евра, али и се у подацима из Црне Горе наводи да Шарић има око милијарду евра у некретнинама у Србији.

Као примјер за тврдњу да много тога није откривено наводи да је ЦИНС једну зграду, у коју је Родољуб Радуловић, познат као Миша Банана, инвестирао Шарићев новац, открио шест мјесеци прије него што је тужилаштво реаговало.

Говорећи о функционисању Шарићеве групе, она наводи да је она имала стотине појединаца на глобалном нивоу.

"Осим Србије и Црне Горе, ту су били људи из Латинске Америке потребни за куповину кокаина, један део групе је осуђен у Словенији, а Шарић је радио и са људима из Италије и Словачке. Група је подељена на оне који раде са кокаином и на оне који служе за прање новца", каже новинарка ЦИНС-а.

Према сазнањима истраживачког тима, група је функционисала као предузеће.

"Све је функционисало тако да су људи добијали плате, имали су слободне дане, добијали су бонусе. Није било дозвољено никакво компромитовање, коришћење дроге, ноћни изласци, лудовање. Било је забрањено све што би могло да привуче пажњу. Претпостављамо да се Шарић исто тако понашао, иначе не би могао овако дуго да избегава хапшење", каже Бојана Јовановић.

Имао само једну фирму на своје име у Србији

Говорећи о Шарићевој пословној империји у Србији, Јовановићева наводи да документација коју има ЦИНС указује на педесетак компанија од којих је само једна директно на Шарићево има - клуб "Казино" у Крагујевцу.

"Претпостављамо да је тиме хтео да покаже да има легалан посао у Србији. Све остале компаније је посредно контролисао преко својих сарадника. Компаније није куповао у процесу приватизације, већ преко офшора. Његови сарадници би водили фирму у Србији која би купила пропало предузеће, а затим би потписивала уговор о зајму са офшор компанијом. Тај зајам не би успела да врати, па би све преузела офшор фирма", објаснила је новинарка ЦИНС-а механизам преузимања.

Она истиче да су зајмови били фиктивини и да се на тај начин прикривао новац.

Шарић је радио и са познатим ноћним клубовима као што су Н2О, Ванила, Магацин, као и са обезбјеђењем, које је такође служило као дио механизма за преузимање послова.

Коментаришући писање медија о политичким везама и "толерисању послова", али и о чињеници да је клуб "Ванила" био у просторијама СПС-а, Јовановићева каже да досад нико није успио да докаже јаку политичку везу.

"Медији су писали да мора постојати политичка позадина и неко ко је наводно толерисао то што је он радио, али је јако мало тога доказано", каже она.

Прије и после кокаина

Истраживачки тим ЦИНС, у сарадњи са међународном мрежом OCCRP (Organized Crime Corruption Reporting Project) Шарићеве послове прати од акције "Балкански ратник", а сазнала је и много детаља из његове прошлости.

"Мало је познато да је пре 2010. године, када је постао познат јавности, био је осуђиван за кривична дела крађа у периоду од 1993. до 1998. године. Он је 1994. напустио Црну Гору, јер је био под полицијским 'мерама', а вратио се после око пет година. Био је у Аустрији и Италији и према наводима полиције Црне Горе бавио се криминалним активностима користећи лажне пасоше", каже Бојана Јовановић.

Она наводи да се у родно мjесто Пљевље вратио са извесном количином новца, који је уложио у отварање компанија, пекаре, бутика, фр- шопа...

"Полиција верује да је новац стечен нелегално, али се ништа не дешава, а Шарић постаје важан човек за своје место, јер га је оживео и пружио људима нова радна места", наводи она.

До кокаина и прања новца долази касније.

"У априлу 2010. године је подигнута оптужница у Србији и он тек тада постаје нарко-бос и познат јавности. Оптужница има пет за шверц кокаина, а три за прање новца, а све је спојено у два судска процеса да би било лакше за вођење. Шарићева група је успоставила нови ниво у Србији и Црној Гори, јер је то прва криминална организација која је шверцовала тоне кокаина, до тада су сви радили са много мањим количинама", наводи новинарка ЦИНС-а.

О Миши Банани ЦИНС је сазнао захваљујући OCCRP, односно документу аргентинских органа који им је проследио колега из Румуније.

"Британске и америчке обавештајне службе су Радуловића позиционирале као једног од вођа нарко-организације. Истичу да је са Шарићем учествовао у организацији и транспорту, будући да је имао прекоокеанске бродове. Иначе, Миша Банана је више медијски надимак, а иначе му је ближи надимак Миша Америка", наводи она.

Према сазнањима ЦИНС, Шарић је прекоокеанским бродовима преносио дрогу упаковану у разнобојне балоне, али и у соју, шећер и цемент.

Зна се да је радио у Бразилу, Аргентини и Уругвају, гдjе се одвијао посао, а четврта земља о којој се говори послије хапшења за ЦИНС није позната.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.