СРПСКИ ВИЈЕК У ЈУГОСЛАВИЈИ: Држава створена побједом у рату, изгубљена у миру

БЕОГРАД - Србима је био потребан читав вијек да схвате да Југославија није исто што и мала, независна Србија из 19. вијека. Ово је једна од кључних порука Николе Маринковића, главног уредника Српске књижевне задруге (СКЗ), који је на телевизији РТ Балкан представио први том капиталног дјела "Историја српског народа у Југославији (1918–1941)".

Свечана промоција ове обимне студије одржава се данас у 18 часова у Амфитеатру Народне библиотеке Србије у Београду.

Огромна жртва као темељ заједничке државе

Историја Југославије не може се разумјети без чињенице да је она настала на пепелу и крви Србије из Првог свјетског рата. Подсјетимо, Србија је у том сукобу изгубила:

• Трећину укупног становништва
• Око 60% мушке популације

Упркос таквом демографском слому, тадашње српско руководство одлучило је да побједу уложи у југословенски пројекат. Према Маринковићевим ријечима, Никола Пашић и тадашње елите вјеровали су да ће заједничка држава са "више бајонета" лакше одбити спољне непријатеље, не слутећи да ће се ти исти бајонети касније окренути једни против других.

Геополитичка замка: Зашто се ушло у пројекат са Хрватима?

Данас се често поставља питање зашто су Срби ушли у државу са народима који су од старта имали другачије амбиције. Маринковић објашњава да се 1917. године, након повлачења Русије са балканске сцене, српска политика морала окренути Француској и САД.

„Постојала је вјера да нема бољег рјешења. Дубоке културне и политичке разлике које смо превидјели ескалирале су између два свјетска рата. Показало се да Југославија није била добро замишљена и да можда није ни требало да се створи“, истиче Маринковић.

Да ли је Србија могла бити "Пијемонт" Балкана?

Иако су српске елите вјеровале да имају снагу да уједине Јужне Словене онако како је Пруска ујединила Њемачку, догађаји су их демантовали. Књига анализира улоге кључних актера:

• Династију Карађорђевић и краља Александра
• Милана Стојадиновића и Драгишу Цветковића
• Стварање Бановине Хрватске као преломну тачку

Маринковић наглашава да је период између два рата био једини у историји Југославије са елементима парламентаризма и демократије, што ово дјело детаљно истражује.

Однос према Русији и Западу

Док је 1914. године Србија судбински била везана за Руско царство, након Октобарске револуције ситуација се радикално мијења. Совјетски Савез је на Краљевину Југославију гледао као на "версајску творевину", а Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је у почетку радила директно против нове државе. Тај сукоб се смирио тек пред нарастајућом пријетњом нацистичке Њемачке.

Поуке за будућност: Југославија и Европска унија

Маринковић повлачи занимљиву паралелу између бивше државе и данашњих интеграција:

„Када гледате састанке Европске комисије, неслагања и преговоре, не можете а да не помислите на састанке у СФРЈ. Било какав однос да имамо са ЕУ, морамо рачунати да опет улазимо у заједницу са доста различитих народа. Зато морамо проучавати Југославију.“

Закључак је јасан: Иако је лако осудити прошле генерације из данашње перспективе, разумијевање 20. вијека – вијека у којем су готово сви Срби живјели у једној држави – кључно је за опстанак народа у будућности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.