Српски “робови” у Уругвају

Београд - Тринаест држављана Србије буквално гладује у радничким камповима у Уругвају, јер им је компанија за коју су радили забранила улаз на њихов терен, пишу Новости

Компанија покушава да их натера да оду у Србију, али они одбијају док им не буду исплаћене зараде - око 10.000 долара дуга по особи.

Радници се налазе уругвајским мјестима Колонила дел Сакраменто (двојица) и Сијудад де Конћиљасу (11) и њима није дозвољен приступ терену компаније, као ни њиховим ресторанима.

Радници из Србије, њих 35, стигли су у Уругвај из Београда, 11. маја, да учествују у изградњи највеће фабрике целулозе на свијету, коју финансира огромна уругвајска компанија “Монтес дел плата”. У питању су монтери, заваривачи и цијевари. Истовремено, још једна група српских држављана стигла је преко Словеније.

“Александар Мајкановић из фирме “Алмаг” из Кладова обратио се директору наше фирме “Термоелектро”, тражећи 30-40 људи који би радили три месеца у Уругвају. За нас је задужена аустријска компанија “Креста”, као и за Румуне, Хрвате и остале из региона. Они су носиоци дела посла и раде за 'Монтес дел плату' “, каже један од радника, Новосађанин, са којим су Новости контактирале, а који је, послије свих мука, желио да остане анониман.

Кренули су из Београда, гдје им нису дати уговори о раду које су бланко потписали. Ни у Уругвају нису добили никакве уговоре. Испоставило се да фирма која их је довела није “Алмаг”, већ “Санденс”, а да је “Алмаг” у блокади.

Плату је требало да добију до 1. јула, али нису добили скоро ништа осим по 300 евра путних трошкова. Договорена цијена је 10 евра по сату.

“Када смо схватили да пара нема, обратили смо се националном синдикату “Шунка”, који нас је такође завлачио две недеље, док нисмо схватили да су у договору са “Крестом”. После смо чули да су сличне проблеме имали и босански и турски радници. Обратили смо се, по савету двојице пријатеља Уругвајаца, и нашем конзулату у Буенос Ајресу. Пошто смо дигли гужву, неке паре су помало исплаћиване. Али крали су нам радне сате, неком су дали по 18.000 пезоса, неком 45.000, није било критеријума”, каже овај Новосађанин.

Пошто је већи број људи послао новац кућама, остали су без пара. Онда су им менаџери понудиле уговоре на шпанском. Испоставило се да ће добити новац за пут кући, ако потпишу да им фирма ништа не дугује. Неки су потписали и отишли. Од 35 људи остало је 10 најупорнијих.

“На разне начине су покушавали да нас избаце из кампа, долазили су чак и момци из обезбеђења. Неко каже да су били наоружани, али ја то нисам видео. Од 5.000 до 6.000 људи који су у камповима, бар половина њих има проблеме с исплатом и притисцима. И они који нису послали паре кући остали су на резервама. Немамо више од чега да живимо, али нећемо попустити уценама”, каже саговорник Новости.

Њихов адвокат др Алба Берета алармирала је полицију и правосуђе и издејствовала да не могу да буду исељени без правне наредбе. Преко конзулата Србије људи су се обратили и уругвајском Министарству рада, а како кажу, велику помоћ добили су од СПЦ и оца Бошка из епархије у Буенос Ајресу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.