Србији на поклон БУК и осам мигова, тема је и С-300

Агенције
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Србији на поклон БУК и осам мигова, тема је и С-300

Београд - Бјелорусија ће Србији поклонити ракетне системе противваздушне одбране типа "БУК" и авионе "МиГ-29" с тим да ће Србија платити њихов ремонт и модернизацију.

То је рекао за „Политику" министар одбране Србије Зоран Ђорђевић по повратку из Минска.

Ђорђевић наглашава да је до овог за Србију веома важног аранжама дошло захваљујући договору премијера Александра Вучића и предсједника Бјелорусије Александра Лукашенка, током посјете делегације Владе Србије Минску.

Ријеч је о два дивизиона система „бук" и осам „мигова 29" који би требало да Србији буду испоручени током наредне године чиме ће, уз руску донацију „мигова 29" по сличном принципу, систем ПВО Србије, чија су окосница управо ракетни системи и ловачка авијација, бити значајно унапријеђен и модернизован.

"Бјелорусија, још од совјетских времена, има изузетно развијену оптоелектронику и електронику. Не само да су сачували ове технолигије, већ их и даље развијају. Њихови камиони и грађевинске машине би могли бити занимљиви за Војску Србије, а могућа је сарадња са ФАП-ом", рекао је он.

Додао је још и да постоји велики простор за сарадњу када су у питању ремонти и модернизације разних система наоружања руског поријекла.

Са друге стране, они су заинтересовани за ракетна горива и још неке производе српске намјенске индустрије.

Такође, показана је иницијатива за оснивање заједничких српско-бјелоруских фирми из области одбрамбене индустрије ради заједничког наступа на трећим тржиштима, и то оним престижним као што су Русија и државе ЕУ, објашњава Ђорђевић.

Он истиче да ће детаљи војне сарадње Србије и Бјелорусије бити договарани од маја, за када је предвиђено оснивање заједничког тијела за сарадњу у области одбране, каква већ постоје када је у питању сарадња са другим државама.

Управо због тога, Ђорђевић у овом тренутку није могао да се изјасни колико би Србију могли коштати ремонт и моденизација „букова" и „мигова 29".

"Са Бјелорусијом ћемо разговарати и о набавци чувених система С-300, реч је о верзијама С-300 В и С-300 ПГ којима они располажу. Они јесу и биће тема наших разговора, али да ли ће бити у наоружању у ВС зависи од даљих детаљних анализа и договора", додао је Ђорђевић.

Када је реч о руској донацији војне технике, Ђорђевић очекује да ће шест "мигова 29" ускоро бити на аеродрому у Батајници.

"Сви уговори су потписани, очекујем да ће авиони у Ваздухопловном ремонтном заводу ''Мома Станојловић'' бити у марту, најкасније у априлу.

Руски експерти ће код нас обавити њихов ремонт и модернизацију, уз подршку наших стручњака", додао је министар.

Када је ријеч о испоруци тенкова и извиђачких оклопних возила они ће бити испоручени када руска страна одлучи.

"Ова донација је неспорна и за разлику од авиона неће бити потребан ремонт и модернизација ових средстава", наглашава Ђорђевић.

Чему служе ракете "Бук" - колики домет имају?

Ракетни систем против-ваздушне одбране (ПВО) типа Бук представља један од најмодернијих ракетних система средњег домета.

Тај ракетни систем, чију је набавку из Белорусије најавио министар одбране Зоран Ђорђевић, налази се у наоружању готово 15 земаља широм свијета.

Намијењен је уништавању авиона и хеликоптера на малим и средњим висинама али има могућност успјешног дејства и по крстарећим ракетама, вођеним бомбама и беспилотним летјелицама.

Концепцијски је настао средином 70-их година прошлог вијека, као радикална модернизација ракетног система Куб, који се и даље налази у наоружању Војске Србије, да би прве верзије Бук-а у наоружање Својетског савеза почеле да улазе почетком 80-их година.

Првобитно је замишљен да буде коришћен за ПВО заштиту механизованих јединица Копнене војске СССР, али је својим добрим карактеристикама превазишао тактичко-техничке захтјеве па је коришћен и за ПВО заштиту територије.

Предност Бук-а у односу на раније системе за ПВО територије је што је веома мобилан, односно што су и осматрачки и нишански радар, лансирно оруђе, станица за вођење и остали уређаји постављени на гусенична возила, што знатно олакшава маневар у борби и тако отежава дејство противника по распореду батерије.

Осим тога, сензори су знатно отпорнији на електронско ометање у односу на системе Куб или Нева, који су у наоружању ВС, а Бук има и већи домет (косу даљину до циља) и може да дејствује по више циљева истовремено.

Министар одбране Зоран Ђорђевић најавио је јуче, по повратку из Бјелорусије, да ће ВС набавити два дивизиона (батаљона) ракетног система Бук М1, уз могућност да се онда тај систем модернизује на модел БМ.

Модел Бук М1, чију је набавку најавио Ђорђевић, представља најчешћи модел у наоружању широм свијета. Послије њега развијен је и модел М2, али је он још у ограниченој употреби у Русији, док је Бјелорусија развила свој систем модернизације БМ, који знатно унапређује могућности основног модела.

Према доступним подацима, ракетни систем Бук М1 има домет од 35 километра по (косој) даљини и 22 километра по висини. На сваком самоходном лансирном орудју има по четири ракете које лете брзином три пута већом од звука, а батерија Бук-а мозе да дејствује по шест циљева истовремено са 12 ракета.

Вјероватноћа поготка са двије ракете на циљ који манверише је процјењена на више од 90 одсто.

Ракетни систем Бук коришћен је у неколико сукоба у посљедњој деценији а највећу пажњу привукао је у сукобима у Грузији и у Украјини.

Према претпоставкама аналитичара, грузијски Бук са, како се вјерује, украјинском посадом, одговоран је за обарање три руска јуришника Сухој 25 и једног тактичког бомбардера Тупољев 22М у краткотрајном рату 2008. године.

Највећу пажњу привукле су тврдње да је Бук, за који још није дефинитивно утврђено да ли је припадао Украјини, проруским побуњеницима у Доњецку или чак и самој Русији, оборио путнички авион Боинг 777 из Малезије у којем је изнад источне Украјине погинуло готово 300 људи.

Тај систем тренутно се користи у 13 земаља. Осим у Русији и Бјелорусији, у активној је употреби у Украјини, Алжиру, Азербејџану, Египту, Грузији, Индији, Ирану, Сјеверној Кореји, Кини, Сирији и Венецуели, док је Финска своје Бук-ове ставила у резерву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.