Србија умире, сви хрле у Београд

Београд - Да ли због љубави према свом мјесту или због финансијске немогућности, тек, више од половине Срба (54,96%) никада се није селило, односно цио свој живот провело је у истом насељу.

Од 3.237.065 особа које су бар једном у току живота промијениле своје мјесто боравка, више од 700.000 као ново мјесто становања изабрало је сјеверну Србију, затим југ Србије (522.588 досељеника), док се најмање људи селило на исток  земље.  

Општина Жагубица се издваја с највећим удјелом аутохтоног становништва, чак 81% (лица која од рођења станују у истом мјесту) у укупном становништву, а слиједе општине Ковачица, Сјеница, Нови Пазар, Мало Црниће, Жабари и Косјерић које имају удио аутохтоног у укупном становништву већи од 70%.  

Посматрано у апсолутним бројевима, највише досељеног становништва живи у Београду (око 860.000), затим у Новом Саду (око 200.000) и Нишу (око 120.000).  

Према подацима Републичког завода за статистику, по учешћу досељеног становништа издвајају се и општине Петроварадин у којој досељено становништво чини чак 74% укупног становништва, као и општина Сремски Карловци (61%).  

Што се Београда тиче, поједнине општине су за људе који су се досељавали у престоницу биле примаљивије, па тако чак 59% становништва Гроцке и Барајева чини досељено становништво, на Палилули је досељеника 56%, а Сурчину и на Новом Београду 55%.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.