Србија сама чува своје небо

Београд - Док већина бивших југословенских република није рjешила проблем заштите ваздушног простора, Србија је једина која је у стању да сама брани свој ваздушни простор

У своје снаге узда се још само Хрватска, иако је њена флота борбених авиона одавно зрела за комплетни ремонт. Ниједна од осталих република СФРЈ нема ловачку авијацију, већ заштиту добија или очекује од NATO, пишу "Новости".

Питање одбране неба нашло се у средишту пажње јавности региона послије најаве да би Хрватска ускоро могла да преузме бригу о небу Црне Горе, али и Босне и Херцеговине и Македоније. Ова тема, иако тек у најранијој фази, изазвала је буру реакција у више држава. Један од разлога за салве коментара јесте и у чињеници да су ваздухопловства готово свих балканских држава у изузетно неповољној ситуацији, што под велики знак питања ставља сигурност неба.

Ваздухопловство Војске Србије, иако суочено са застарелошћу технике, истеком ресурса летјелица и танком касом, има солидну основу да се издигне у регионалног лидера на небу. Најава набавке једне ескадриле авиона "МиГ 29М2", који припадају напредној четвртој генерацији вишјенаменских ваздухоплова знатно ће да ојача снагу државе на небу. Модернизација авиона "супергалеб Г4", која се већ годинама одлаже због мањка новца, заједно са продужењем ресурса летјелицама "МиГ 21", требало би да заокружи овај процес. Србија је притом како-тако успјела да очува процес обуке пилота и систем логистике.

У потпуно другачијој ситуацији је Црна Гора, која је дефинитивно одустала од било какве идеје да има ловачку авијацију, а чије је небо незаштићено још од разлаза за Србијом 2006. године. Од флоте која је послије референдума остала у Црној Гори, остало је свега пет хеликоптера "газела". Власти Црне Горе посљедњих година продале су пет авиона "супергалеб Г4" једној хрватској приватној фирми, док је шест истих летјелица уступљено Србији.

Званичници најмлађе европске државе већ годинама истичу да ће чување њиховог ваздушног простора бити рјешено кроз сарадњу са NATO, а одбрана неба узима се и као један од главних разлога за приступање овом савезу.

"Коначну заштиту свог неба рјешићемо када будемо чланица Сјеверноатлантског савеза", изричит је министар одбране Црне Горе Драган Самарџић. Влада је почетком септембра дала зелено свијетло за потписивање споразума са Хрватском, БиХ и Македонијом за израду студије о о заштити ваздушног простора, која ће се односити на развој радарских и ПВО система.

Кључ за дугорочно рјешавање питање отвореног неба у Бриселу виде и Македонија и БиХ. Њихова ситуација је веома слична црногорској, јер још нису рјешиле питање чувања ваздушног простора. БиХ уопште не посједује борбене авионе, а Македонија је основну снагу своје авијације - четири авиона "сухој" - недавно трајно приземљила због застаријелости.

Историчар и ваздухопловни аналитичар Бојан Димитријевић зато истиче да је логично да државе региона све интензивније размишљају како могу заједничким снагама да се заштите.

"Разумљиво је што се Црна Гора окреће Хрватској, која има какву-такву ловачку авијацију, јер то подразумева и ближе односе са NATO", објашњава Димитријевић.

"Србија, за разлику од суседа, има добар потенцијал да чува своје небо авионима и ракетним системима. Морамо имати на уму да мале државе какве су Црна Гора, БиХ или Македонија веома тешко могу да успешно саме организују чување свог неба. То је главни стуб идеје о заједничкој контроли ваздушног простора, која би решила проблем несигурних висина свим земљама које немају ловачку авијацију".

Димитријевић подсјећа да је чување ваздушног простора важно за безбједност свих грађана, али и изузетно скуп посао који поред авијације подразумева и радарске системе и средства ПВО. Он напомиње да присуство NATO не би требало да закомпликује комшијске односе, јер је развој система регионалне безбједности тренд и у свијету.

"Србија у области заштите неба врло добро сарађује са Бугарском, али и са Румунијом, које су чланице NATO. Занимљив је и модел који се примењује на Балтику, где се војске NATO редовно ротирају у чувању ваздушног простора балтичких држава ", подсећа Димитријевић.

Ризике из висине од бивших република СФРЈ темељно је рјешила само Словенија, која плаћа Италији да њени борбени авиони дежурају на словеначком небу. На овај потез под Алпима се гледа различито, јер је ријеч о изузетно скупом аранжману. Процијене трошкова су различите, а према неким Љубљану то кошта и до 40 милиона евра годишње. Проблем безбједности у ваздуху на сличан начин рјешила је и Албанија, на чијем небу се смијењују грчки и италијански авиони.

Безбједносни проблеми приближили су државе региона усмјерене ка NATO заједничком дјеловању. Под окриљем Брисела у повоју је концепт система "паметне одбране", у који су поред Црне Горе и Хрватске, и Бих и Македонија. Иако се у медијима појавила информација да ће црногорско небо штитити хрватски борбени авиони, текав сценарио тешко да је реалан. Хрватска држава и сама већ годинама озбиљно кубури са ограниченим ресурсима када су у питању ваздухопловство и противваздушна одбрана.

На овај аранжман Хрватска гледа као на дио шире слике коју одређује савезништво у NATO. Војни аналитичар из Загреба Игор Табак каже да се тренутно ради тек на првом кораку - изради студије која ће показати да ли је ова врста сарадње уопште могућа.

"Већина држава региона, када је реч о ваздухопловству, има исте проблеме", подсјећа Табак."Са изузетком Италије, која је војна велесила, и Мађарске, која је набавила савремене авионе, остале државе располажу само остатком остатака ресурса ЈНА. Готово све државе размишљају о набавци нових авиона, али конкретних корака готово да нема. То су све мотиви да се озбиљније размисли о удруживању ресурса малих држава, нарочито ако имају исто опредељење што се тиче чланства у NATO. То је основни предуслов за сарадњу, јер уколико чланице или земље које желе у савез сарађују на низу других одбрамбених пројеката, зашто не би биле партнери и у одбрани неба".

И док се кувају идеје о заштити балканског неба, Хрвате муче друге бриге. Небо ове земље сијеку "мигови 21" а ресурси су им на самом издисају. У ваздухопловним базама "Земуник" код Задра и „Плесо" код Загреба стационирано је свега десет застарелих совјетских летјелица. Иако званичне потврде не постоје, процјењује се да је свега шест летјелица у оперативној употреби. Свим ваздухопловима ове године истиче вијек трајања, а Хрватска се већ определила да не купује нову ескадрилу. Уместо тога, у мају ове године војни врх Хрватске отворио је процедуру поновног ремонта старих летјелица, који би им обезбједио још коју годину живота.

Хрватски борбени авиони набављени су као половни још деведесетих година, а купљени су од Пољске и Украјине. Ове летјелице ремонтоване су 2003. године у Румунији, а посао модернизације 12 авиона коштао је тада више од осам милиона долара. Хрватски авиони су посљедњих година имали низ инцидената а два "МиГ-а 21" изгубљена су 2010. године у ваздушном судару изнад Слуња.

Мађарска, Румунија, Бугарска...

Ваздухопловно најмоћнија држава региона тренутно је Мађарска, чија војска располаже са 14 савремених вишенаменских шведских летјелица "грипен". Прве летјелице стигле су у Панонску низију 2006. године, а ескадрила је комплетирана крајем наредне године. Прве летјелице нису купљене, већ изнајмљене, а цио посао је био вредан више од милијарду евра. Без снаге на небу нису ни Бугари, који се у ваздуху ослањају на проверени совјетски "МиГ 29". На аеродромима бугарске војске данас је 15 ових летјелица. Њих појачава и 14 летјелица-јуришника "сухој 25", мада је за крај ове године најављено њихово повлачење из употребе. Највише ваздухоплова, макар на папиру, има Румунија. Њихова флота базира се на старим совјетским "миговима 21", који су у неколико наврата модернизовани. Процијењује се да је данас у оперативној употреби тридесетак ових летјелица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.