Србија не прихвата ни надгледану нити ненадгледану независност Косова

Београд - Србија не прихвата ни надгледану нити ненадгледану независност Косова и Метохије и прича да ће прихватање косовске независности бити услов Србији за улазак у ЕУ је глупост, рекао је премијер Србије Ивица Дачић, преносе агенције.

- За нас питање Косова није решено све док на то не да пристанак Србија. Да то није тако, не би нас толико ни притискали да признамо независност - рекао је Дачић новинарима у Београду.

Поводом истраге о трговини људским органима, Дачић је истакао да свједок, који се појавио да о овом случају говори, није једини, и да то показује да је истина оно о чему је говорио и извјестилац Дик Марти.

- Очекујемо да међународна заједница адекватно реагује, јер, ваљда и српске жртве исто тако заслужују праведно санкционисање починилаца, као и друге жртве на простору бивше Југославије - рекао је Дачић.

Он је навео да је процес истраживања трговине људским органима почео и подсјетио да је у Савјету безбједности УН затражио да се разматра шта се дешава у истрази о трговини људским органима на Косову и Албанији.

Дачић је рекао да већ дуже вријеме српски истражни органи имају исказе заштићеног свједока и да је Србија очекивала да ће та истрага ићи много брже, пошто није ишла темпом који заслужује.

Дачић је одбацио примједбу косовског министра полиције Бајрама Реџепија да причом о свједоку о трговини људским органима Србија жели да поквари весеље Косову поводом укидања надгледане независности, наводећи да не би рекао “да је та прослава са одушевљењем прихваћена”.

- Они су прихватили да EULEX буде и даље присутан, упркос означеном року. Нема ту никаквих прослава нити намерног опструисања свега тога - рекао је Дачић.

Он је нагласио да је Србија спремна за наставак дијалога и дефинисање свих међусобних проблема те да ради на њиховом отклањању, и сматра да је неопходно тај дијаог наставити на политичком нивоу, односно да се нађе рјешење који би било компромисно и прихватљиво за обје стране.

У том смислу, додао је он, Србија очекује да се у наредном периоду наставе разговори, али на којем ће нивоу бити, у којем формату и ко ће бити присутан из међународне заједнице теме су о којима ће разговарати предсједник Србије на засједању Генералне скупштине УН.

Дачић је рекао да цијела међународна заједница не тражи да Србија призна Косово, него да то тражи дио међународне заједнице, који је прихватио независност.

Он је подсјетио да у ЕУ постоји пет земаља које нису признале Косово, те да је сама та прича да ће прихватање независности Косова бити услов Србији за улазак у ЕУ глупост.

Он је напоменуо да већина чланица УН није признала Косово и да се испоставило да то није учинио ни Мали, ни Нигерија, као што је тврдио Хашим Тачи.

- Ако је у УН кључ косовске независности, онда тога нема без активног учешћа Србије и тражења компромиса - рекао је Дачић.

Он је подсјетио да је британски премјер Дејвид Камерон, који му је честитао избор за премијера, истакао приврженост Енглеске европском путу Србије, као и услове за интегације, али да нигдје није поменуо потребу признања Косова.

Од данас без “надгледања” Космета?

Међународна управљачка група за данас је најавила званично проглашење одлуке о престанку надгледане независности Косова.

Посљедњом сједницом данас ће у Приштини окончати мандате Међународна управљачка група и Међународна цивилна канцеларија које су имале задатак да надгледају независност Косова.

Како је Танјугу речено у Бриселу, европски комесар за проширење Штефан Филе одржаће у Приштини говор поводом затварања Међународне цивилне канцеларије на Косову.

На Косову ће данас бити и замјеник помоћника америчког државног секретара Филип Рикер који ће се сусрести са највишим званицницима Косова и учествовати на састанку Међународне управљачке групе, а разговараће и са косовском предсједницом Атифете Јахјагом и премијером Хашимом Тачијем.

Како је најављено, Јахјага ће у свом кабинету додијелити одликовања Ахтисарију, Ишингеру, Визнеру и Фејту.

Међународна управљачка група, састављена од представника САД, Турске и 23 европске земље које су признале независност Косова, 2. јула је на састанку у Бечу одобрила косовским институцијама да усвоје потребне уставне и правне амандмане за окончање надзиране независности.

Косовским властима било је наложено да започну радње на окончању надгледане независности, а скупштина у Приштини прије пар дана усвојила је и посљедњи пакет закона и уставне амандмане.

Ти акти потребни су за окончање надгледане независности, односно утемељење такозваног Свеобухватног приједлога за рјешење статуса Косова, или Ахтисаријевог плана, у законодавство.

ИСГ је, у закључцима са састанка у Бечу, истакла да Ахтисаријев план треба да се примјењује и након окончања надгледане независности, а за узврат се ИСГ, како је наведено, обавезала да настави подршку Косову у циљу даљих међународних признања и тежњи ка чланству у релевантним међународним организацијама.

Укидање надгледане независности доводи до затварања Међународне цивилне канцеларије на Косову, гдје остаје цивилна мисија EULEX са око 3.000 службеника, као и KFOR са 5.600 војника.

Крај надгледане независности Срби на Косову виде као почетак нових проблема и зато траже подршку Београда.

Посланица у косовском парламенту Рада Трајковић каже да је то врло тежак тренутак, а као највећи проблем истиче имплементацију свега што је договорено.

- Представници међународне заједнице кажу да они имају повјерења у те институције да ће радити на нечему што је борба за очување права Срба и да су они у то убијеђени, а већ у другој реченици ће рећи да ће они да уложе велике напоре да те институције заиста имплементирају оно што имају у Уставу, по Ахтисарију и нормално да ће радити да косовско друштво се демократизује. Увијек везују то за папире, а суштински знају да много има проблема у смислу имплементације - каже Трајковићева.

Предсједник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић изјавио је да укидање надгледане независности Косова неће ништа битно промијенити на терену, нарочито не на сјеверу Косова, док Оливер Ивановић сматра да ће се то негативно одразити на Србе у енклавама.

Пантић је, у изјави Танјугу, казао да Медјународна цивилна канцеларија (ИЦО) којом је руководио Питер Фејт никада није била прихваћена од Владе Србије, представника Срба са сјевера Косова, али ни од Савјета безбједности Уједињених нација.

Он је рекао да је основни задатак ИЦО био спроводјење плана Марија Ахтисарија, који, такође, није прихваћен у УН, и заокруживање косовске независности.

- Из тог разлога њихов одлазак са Косова и Метохије не значи ништа, они ништа нису урадили да поправе положај Срба који живе у покрајини, већ су искључиво радили у интересу Албанаца и на грађењу још једне албанске државе на Балкану - рекао је Пантић.

Косовски аналитичар Иљир Деда сматра да надгледана независност не престаје већ само мијења форму.

- У реалности нама остаје EULEX, KFOR, UNMIK и остаје једна друга врста надгледаности наших институција, имаћемо још даље три међународна члана у Уставном суду, чланове у другим јавним агенцијама, тако да се суштина не мијења, али се мијења мисија - каже Деда за Б92.

На питање да ли ће косовске власти можда сада лакше кренути у рјешавање проблема сјевера Косова, Деда каже: “Не могу косовске власти саме то да одраде, јер се тиме 12 година бавила међународна заједница и они сада одједном иду и кажу: ви то морате ријешити у дијалогу са Србијом. То је један велики шок за јавност, јер је једна нагла промјена која није била очекивана јавно. То се знало, али не јавно. Још увијек се не зна како ће се сјевер ријешити. Ту ће дефинитивно имати велику улогу кључне земље Европске уније, у првом реду Њемачка, али и САД.”

Поводом тог догађаја, први потпредсједник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић и амбасадорка САД Мери Ворлик оцијенили су да дијалог Београда и Приштине треба да буде настављен и да резултира договорима који ће бити на добробит свих житеља Косова.

Сам Вучић очекује да ће Косово бити и једна од тема његове дводневне посјете Њемачкој, у коју одлази данас.

- Оно сто је претходна влада потписивала и договарала ми морамо да поштујемо, ми нисмо нека друга држава. То ћемо поштовати, али оно што је за нас важно је да у будућности у дијалогу са Приштином, за који сам увјерен да ће бити настављен, компромисе дају обје стране - и Београд и Приштина. То је оно што би могло да доведе до рјешења - рекао је Вучић.

Ми се надамо да ће дијалог између Београда и Приштине да се настави што прије, јер је то оно што је најбитније у овом моменту и мени је јако драго што видим да је Влада Србије посвећена томе да се то деси.

Ми се надамо да ће током тог дијалога радити на томе да исходи буду такви да се већ ради на побољшању живота свих који живе на Косову, рекла је америчка амбасадорка у Србији Мери Ворлик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.