Србија ће се жалити ЕУ због Хрватске

Београд - Србија ће се обратити ЕУ и другим институцијама због тога што Хрватска још не враћа имовину српским банкама и предузећима која су пословала на њеној територији, у складу са споразумом о сукцесији склопљеним 2001. године, најавио је нови шеф српске Групе за сукцесију имовине бивше СФРЈ Оливер Антић.

- И ЕУ и свима осталима морамо да пошаљемо писма, јер Хрватска не примењује споразум који се односи на враћање приватне својине. Приватна својина је светиња на Западу и у ЕУ. Замислите тај волунтаризам када би ЕУ неке своје законе примењивала, а неке не - рекао је Антић.

Он је за лист “Данас” навео да је ријеч о огромној имовини српских банака и фирми која је остала у Хрватској, а која није враћена, иако је 29. јуна 2001. године закључен Бечки споразум о питањима сукцесије, чији је саставни дио и „прилог Г, који се односи на приватну својину и стечена права”.

Тај споразум, према Антићевим ријечима, сада мора бити примијењен.

Он је рекао да је 2002. године тадашња СРЈ усвојила Закон о потврђивању споразума о питањима сукцесије, а пошто је ријеч о закону, о њему више нема преговора, већ остаје само да буде примијењен.

- Хрватска споразум, нажалост, ни до данас није применила, а претходни преговарачи тиме се ису ни бавили - рекао је Антић, који је и савјетник предсједника Србије и професор београдског Правног факултета.

Он је прије неколико дана најавио и ревизију тог процеса како би Србији била враћена одређена имовина коју је пристала да уступи другима, али је за „Данас” рекао да је „ревизија грубља ријеч”, а да се ради о „кориговању неких одлука”.

Антић је истакао да је логично да се нека од тих рјешења коригују тако да то одговара и једној и другој страни.

- Рецимо, у Анкари постоји зграда која је копија Старог двора у Београду у којој је данас Скупштина града, који датира још из времена Обреновића. Бесмислено је да такав објекат припадне другој страни, када припада нашој култури и традицији - нагласио је Антић, додајући да постоји неколико таквих случајева које треба преиспитати, али да у овој фази не може да открива о којим је објектима ријеч.

Према његовим ријечима, у овим случајевима Србија би требало да тражи те објекте назад, а да онима којима су додијељени заузврат уступи другу имовину сличне вриједности и “ако је разлика у вриједности рецимо 300.000 евра, тај новац доплати”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.