Срби харају њемачким подземљем

У Њемачкој је прошле године регистровано преко шест милиона различитих кривичних дјела и забиљежен раст криминала на скоро свим ''фронтовима''.

То показује најновија статистика, у којој су се нашли и осумњичени грађани Србије.

Број осумњичених починилаца кривичних дјела, који нису Нијемци, такође је порастао са 555.820 на 616.230 особа, а удио странаца у укупном броју починилаца повећан је са 5,7 на 8,6 одсто, показује статистика, по којој је највећи број починилаца, у тој категорији, дошао из Сирије, док су грађани Србије на седмом мјесту.

Из Сирије је 30.699 осумњичених починилаца кривичних дјела, њих 17.466 су Авганистанци, 12.202 Ирачани, 9.882 Албанци, 8.332 Алжирци, 8.266 Мароканци, 7.684 грађани Србије, 7.251 Иранци, 5.039 грађани Косова а 4.595 особа је у Њемачку пристигло из Сомалије, показује статистика.

Жртве злочина усељеника су најчешће, чак у 80 одсто случајева, други усељеници.

Без обзира на раст криминала на скоро ''свим фронтовима'', Њемачка, у којој нису заборављене ''пруске врлине'' искрености, лојалности, честитости, неподмитљивости, храбрости.., и даље важи за релативно сигурну земљу.

''Још увијек важи реченица да је Њемачка релативно сигурна земља...'', рекао је професор криминалне психологије Рудигер Ег таблиоду ''Билд'', коментаришући статистику криминала и додао да је, када је ријеч о ''бандама из Источне Европе'' и обијању станова, ту посебно на удару гранична област у покрајинама Бранденбург или Саксонија.

''Гледано на територији цијеле Њемачке, биљежи се, међутим, лаки пад броја провала у станове'', рекао је Ег и указао да су велики градови посебно на мети криминала.

''То је и у свијету тако да се насилници више окупљају у великим градовима, јер тамо су и илегални послови и трговина дрогом, женама, наоружањем...То се не дешава у неком селу, већ у Берлину, или Хамбургу'', рекао је Ег и изразио увјерење да Нијемци, ипак, нису тако пуно уплашени због узнемирујућих статистичких података.

''Статистика је дјело бројева и то не плаши тако пуно људе, као што то политичари, можда, вјерују, али поједина кривична дјела могу да веома јако утичу на осјећај сигурности'', рекао је Ег и као примјер навео напад на Божићном вашару у Берлину прошле године, са недужним људским жртвама, који је извео атентатор Анис Амри.

Оно што је занимљиво је повећан број криминалних дјела чији су починиоци странци и азиланти, пристигли у ријекама избјеглица које су се слиле у земљу.

У 2015. години регистровано је 114.000 кривичних дјела која су починили подносиоци захтјева за азил, ратне избјеглице и они који су на такозваном ''duddungu'', односно, толерише им се из различитих разлога боравак у земљи, док је у 2016. години тај број порастао на 174.000.

Министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је недавно, представљајући ову статистку криминала за 2016. годину, рекао да такви подаци не радују и да су у популацији азиланата и избjеглица, починиоци, углавном, млади мушкарци.

''У тој групи је, такође, и код Нијемаца уочен један јасно виши степен криминалитета'', објашњавао је де Мезијер ситуацију и понављао да је, међутим, највећи дио избјеглица поштен.

У области исламизма, прошле године је број кривичних дјела порастао за 13,7 одсто у односу на 2015. годину и регистрована су 773 кривична дјела.

Ту, прије свега, падају у очи тешка кривична дјела и атентати у Вирцбургу, Анзбаху и на Божићњем вашару у Берлину, када је убијено 12 особа.

Када је ријеч о кривичним политички мотивисаним дјелима екстремне деснице и ту је, такође порастао број.

Тако је 2016. у тој области регистровано 23.555 случајева, што је за 2,6 одсто више у односу на 2015. годину.

На другој страни, екстремна љевица починила је 9.389 политички мотивисаних кривичних дјела, што је за 2,2 одсто мање у односу на 2015. годину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.