Споменици СПЦ на Косову припадају Србији

ПAРИЗ - Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поручио је на јучерашњој Генералној конференцији UNESCO-а у Паризу да манастири и цркве Српске православне цркве не могу припадати такозваној "Републици Косово".

- У овој организацији од нас се очекује да штитимо и негујемо културне идентитете које имамо, не да будемо саучесници у политизованим покушајима да се креирају нови - истакао је Јеремић.

Он је додао да ће Србија као чланица UNESCO-а појачати напоре за заштиту културних добара широм планете. То се, како је истакао, најдиректније тиче и Србије, и то у њеној јужној покрајини, на Косову и Метохији, гдје се налазе четири мјеста на листи угрожених споменика под заштитом UNESCO-а за чију је заштиту одговорна Србија као држава.

- Желео бих да поздравим статусно неутрални рад UNESCO-а на Косову. Желели бисмо такође да захвалимо земљама донаторима на помоћи у конзервирању и обнављању српске баштине под веома компликованим околностима - рекао је Јеремић.

Он је оцијенио да је у постконфликтном окружењу поштовање идентитета свих предуслов за помирење, док искључивање или негирање нечијег идентитета то онемогућава.

Нажалост, напоменуо је, неки погрешно вјерују да ће такав приступ помоћи утврђивању њихових политичких одлука, али једини резултат тога је да је "Србија постала мета систематске крађе идентитета," а "то мора престати", упозорио је шеф српске дипломатије.

- Сви знају да се Срби и Aлбанци не слажу око коначног статуса Косова. Aли да будем јасан: UNESCO није форум за ширење политичких спорова директно или преко заступника - казао је Јеремић.

Шеф српске дипломатије је истовремено позвао чланице да подрже кандидатуру Србије за мјесто у Комитету UNESCO-а за свјетску баштину.

- Србија има дуготрајну традицију чувања баштине, стару више од 165 година - рекао је он.

Уколико буде изабрана, према његовим ријечима, "Србија би се снажно залагала за уверљиву, репрезентативну и уравнотежену Листу светске баштине, чиме би додатно ојачала интегритет ове организације".

Он је подсјетио да је предсједник Србије Борис Тадић недавно био домаћин Деветог самита шефова држава земаља југоисточне Европе у Виминацијуму, једном од културно најбогатијих градских центара Римског царства на раскрсници Истока и Запада, Сјевера и Југа.

- Поновно откривање Виминацијума на почетку 21. вијека је симбол онога што

Балкан представља - место где се граде и негују мостови који повезују културе. Имајући то у виду, Србија је као мултикултурна и мултиверска демократска земља поднела своју кандидатуру за место у Комитету - закључио је он.

1844

Србија је, подсјетио је Јеремић, још 1844. године усвојила закон под називом "Забрана уништавања старих градова и тврђава," а њене институције надлежне за заштиту културе су временом развиле широку и цијењену мрежу без премца у југоисточној Европи којој су признање одала различита тијела UNESCO-а, па и сам Комитет за свјетску баштину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.