Шошкић: Пропаст Алта банке могла је да буде спријечена, грађани ће платити цијену

БЕОГРАД - Пропаст Алта банке могла је да буде спријечена да је Народна банка Србије благовремено реаговала, оцијенио је за РТС бивши гувернер, професор Економског факултета и представник Студентске листе Дејан Шошкић. Истакао је и да ће трошкове тог пропуста посредно сносити грађани.

Наглашава да је Поштанска штедионица стабилна и да нема разлога за забринутост због курса. Сматра да рјешење за НИС треба тражити у праву прече куповине и преговорима са руским власницима, а не у национализацији.

Дејан Шошкић је, гостујући у емисији „ОКО“ на РТС-у, изјавио да су грађани ти који ће, на различите начине, сносити посљедице онога што сматра пропустима у контроли пословања Алта банке.

Шошкић о улози у будућој власти: Ако студенти предложе, озбиљно ћу размотрити

На питање да ли из студија РТС-а излази као кандидат за мандатара, Шошкић је одговорио да је задовољан својом улогом у Студентској листи и да је задовољан тиме што постаје народни посланик.

„Ја из овог студија излазим прије свега као професор универзитета, а такође и као задовољни члан Студентске листе која има 250 равноправних кандидата за посланике, а однедавно и као неко ко ће, надам се, већ сљедеће недјеље ићи у парламент као посланик. Ја сам тим статусом апсолутно задовољан“, рекао је Шошкић.

Упитан да ли за себе види мјесто у извршној власти, није искључио ту могућност, али је нагласио да о томе тренутно нема конкретних разговора.

„То ћемо видјети. Ако студенти буду изашли с неким приједлогом, ја ћу га озбиљно разматрати, али до тада нема разлога да о томе дискутујем“, закључио је Шошкић.

„Сви ми, као грађани, платићемо цех те корупције која се дешавала у Алта банци, те злоупотребе јавних фондова, гдје је та банка прво добила дозволу, а да није смјела да је добије, односно та групација је добила дозволу да преузме једну постојећу пословну банку“, рекао је Шошкић.

Како је објаснио, Закон о банкама предвиђа критеријуме које морају да испуне потенцијални власници банака, прије свега када је ријеч о кредибилитету, стручности и капиталној способности.

„Није нормално у банкарском систему да мјењачнице купују банке, дакле да финансијске институције нижег ранга купују финансијске институције вишег ранга. Посебно је важно да се води рачуна о томе да у банкарски сектор могу ући само они појединци и институције који могу да докажу кредибилитет, знање и капиталну способност“, навео је Шошкић.

Према његовој оцјени, већ на почетку је било јасно да групација која је преузела банку није испуњавала потребне критеријуме.

„Очигледно је било на самом почетку да та групација не испуњава критеријуме за улазак у банкарски систем. Међутим, њима је дозвола за куповину контролног пакета дата“, истакао је Шошкић.

„НБС је могла да уведе појачану контролу“

Шошкић сматра да је Народна банка Србије имала законске механизме да спријечи настанак проблема у Алта банци, али да они нису адекватно примијењени. Како је објаснио, централна банка могла је да уведе сталну контролу пословања, обезбиједи присуство својих представника на сједницама управног и извршног одбора, као и да инсистира на независнијем раду интерне ревизије и службе за управљање ризицима.

Као посебно забрињавајући податак издвојио је то што је, према његовим ријечима, Алта банка у пословним књигама приказивала више од 20 одсто имовине у готовини.

„То је била апсолутно недопустива информација за игнорисање. Морало се моментално реаговати, прво преконтролисати да ли је новац заиста ту, а онда и поставити питање компетентности управљања банком, јер банка по правилу не смије да држи толику количину готовог новца, јер то указује на некакво абнормално понашање“, нагласио је Шошкић.

Објаснио је да је НБС могла да наложи да се готовина положи на рачун који пословна банка има код централне банке, чиме би било омогућено да се провјери и контролише стварно стање средстава.

„То су све врло озбиљни пропусти у функционисању Народне банке Србије. Први који би требало да буду предмет истраге су свакако директор Сектора контроле банака, а онда и највише руководство у централној банци, од чијих одлука зависи да ли ће се поступати у оваквим случајевима или не“, рекао је Шошкић.

„Измјене закона повећале овлашћења гувернера“

Говорећи о измјенама Закона о Народној банци Србије, посебно онима из 2018. године којима је укинута Управа за надзор над финансијским институцијама, Шошкић је оцијенио да су оне вјероватно допринијеле стварању услова за проблеме у надзору банкарског сектора.

„Моји ставови о корупцији погрешно су представљени на РТС-у“

Дејан Шошкић истакао је да су његови ставови из текста о економским посљедицама корупције, објављеног 2012. године, погрешно представљени у једној од ранијих емисија „ОКО“. Нагласио је да је његов текст погрешно интерпретиран у емисији од 20. октобра, када се новинар РТС-а Горислав Папић осврнуо на његове ставове о домаћим привредницима.

„Он је ту инсинуирао да сам ја написао како домаћи привредници нису у стању да направе извозни производ, а у тексту стоји: 'Домаћи привредници стасали на корупцији то нису у стању да ураде'. Нису били у стању то тада, нису у стању ни данас. Дакле, велика је разлика ако неко каже да је мој став да домаћи привредници нешто не могу, а друга ствар је уколико каже да домаћи привредници стасали на корупцији нешто не могу“, нагласио је Шошкић.

Оцијенио је да је таквим представљањем његових ставова јавност доведена у заблуду.

„Горислав Папић је рекао нешто што ја нисам написао у тексту, позвао се на мој текст, рекао да сам ја нешто написао у том тексту што нисам написао. Дакле, то је по мени непрофесионално новинарство“, рекао је Шошкић.

Осврћући се на емисију „Четвртком у девет“, емитовану 6. фебруара 2025. године, а коју је водила Бојана Млађеновић, Шошкић је навео да је тадашњи предсједник Србије Александар Вучић изнио двије тврдње о њему које сматра неистинитим. Како је навео, Вучић га је у тој емисији сврстао међу људе који су „опљачкали ову земљу“, а изнио је и тврдњу да је Шошкић имао приватне фирме које су пословале са Народном банком Србије док је обављао јавну функцију.

„Обје су ствари апсолутно неистините. О тим наводима ја сам имао судски спор у званичним судовима Србије“, рекао је Шошкић, додајући да има и судску пресуду.

Шошкић тврди да му, након емитовања спорних навода, није омогућено да у истој емисији објави деманти, иако је такав захтјев упутио руководству РТС-а.

„Написао сам након тога господину Бујошевићу и Стефановићу захтјев за деманти у тој емисији. Нисам добио нити деманти у тој емисији, нити су ми дозволили да напишем текст који би се прочитао у тој емисији, нити су ме удостојили свог одговора, већ је само на сајту РТС-а цитиран мој деманти који сам дао агенцији Фонет, и то само у једном дијелу“, навео је Шошкић.

„То је илустрација нечега што сам ја лично доживио као апсолутни непрофесионализам на јавном сервису који плаћамо сви, као што знамо, кроз ТВ претплату сваког мјесеца“, рекао је Шошкић.

Шошкић је изнио и критике на рачун начина на који су, према његовој оцјени, у појединим емисијама представљани студенти и други грађани.

„Ако би Народна банка пословала као независна институција, да нема високе политичке личности на челу, јер је то стандард добре праксе у свијету, да Народна банка функционише независно не само финансијски и оперативно него и у односу на политички процес и политичке партије у држави, онда ова законска рјешења не би нужно морала да праве проблеме“, објаснио је Шошкић.

Сматра да је измјенама закона повећана могућност да одлуке руководства централне банке утичу на то да ли ће одређени проблеми бити благовремено откривени и спријечени.

„Са овим законским измјенама много већа аутономија дата је политичкој личности која се налази на челу, која је могла да својим избором поступања или непоступања омогући овакав проблем у нашем банкарском систему, који сада кошта пореске обвезнике на различите начине“, оцијенио је Шошкић.

„Грађани ће посредно сносити трошкове пропасти Алта банке“

Говорећи о исплати осигураних депозита клијентима Алта банке, Шошкић је објаснио да се средства Агенције за осигурање депозита обезбјеђују из премија које плаћају пословне банке. Према његовим ријечима, иако банке непосредно финансирају систем осигурања депозита, трошкови се посредно преносе и на грађане кроз цијене банкарских услуга.

„Банке плаћају премију осигурања за осигурање депозита и банке ће, наравно, плаћати то и даље, али ће извор за то бити оно што ми као грађани плаћамо банкама“, рекао је Шошкић.

Нагласио је да ће камате, провизије и други трошкови банкарских услуга бити извор из којег се надокнађују средства употријебљена за исплату осигураних депозита.

Која је разлика између Алта банке и Агробанке

На питање о сличностима између пропасти Алта банке и случаја Агробанке, који се догодио у вријеме када је био гувернер НБС, Шошкић је оцијенио да је ријеч о неупоредивим ситуацијама. Подсјетио је да је Агробанка пословала деценијама прије његовог доласка на чело централне банке и да је, девет мјесеци након преузимања функције гувернера, лично донио одлуку да се у тој банци спроведе непосредна контрола.

„Финансијски извјештаји и ревизорски извјештаји нису одражавали реално стање у тој банци, али на прву назнаку да нешто није у реду ја сам као гувернер донио лично одлуку да се иде у провјеру те банке, иако она није била предвиђена планом за супервизију још неколико година“, рекао је Шошкић.

Према његовој оцјени, та контрола спријечила је даље нагомилавање губитака.

„Могло је да прође вријеме и да се додатно акумулирају губици. Ми смо на вријеме зауставили прављење додатних губитака“, навео је Шошкић.

За разлику од Агробанке, сматра да су у случају Алта банке проблеми настали током актуелног мандата руководства централне банке, почев од одобравања уласка новог власника у банкарски сектор, па до, како тврди, недовољног надзора над пословањем.

„Поштанска штедионица је ликвидна, нема разлога за панику“

Говорећи о Банци Поштанска штедионица, Шошкић је нагласио да се њено пословање не може поредити са ситуацијом у Алта банци. Објаснио је да је основна разлика у власничкој структури, јер је држава власник Поштанске штедионице и располаже механизмима којима може да обезбиједи додатни капитал и ликвидност, уколико то буде потребно.

„Прва ствар коју треба да имамо у виду јесте да су Алта банка и Поштанска штедионица апсолутно различите. Једно је мала банка приватног власника, а овдје је држава власник. Држава може да докапитализује банку, може да дода ликвидност ако је потребно“, објаснио је Шошкић.

Истакао је да тренутно нема потребе за таквим мјерама, јер је Поштанска штедионица ликвидна.

„До тога неће доћи. Ситуација је стабилна. Нема потребе за тиме, али треба грађанство да зна да и то може да се реализује. Банка је ликвидна, дакле Поштанска штедионица је ликвидна. Активирани су инструменти подршке ликвидности. Нема разлога за било какву врсту панике“, поручио је Шошкић.

Навео је и да чињеница да је држава власник банке представља додатни фактор сигурности.

„Држава је власник, па самим тим на неки начин и гарант те институције“, рекао је Шошкић.
„Неодговорно је подгријавати панику, Влада је морала да каже истину о Поштанској штедионици“
Шошкић је оцијенио да је Влада Србије у техничком мандату, на приједлог Министарства финансија, требало да се обрати јавности и објасни да нема разлога за забринутост у погледу пословања Поштанске штедионице.

Према његовом мишљењу, такво обраћање допринијело би смиривању грађана и спречавању ширења неоснованих информација о стабилности банкарског система.

„Нормално је било да у ситуацији када постоји нека узнемиреност изађу с оним што је истина пред јавност, а то је да кажу: 'Ми смо власници. Нема разлога да се шири паника. Нема разлога да се причају неистините приче'“, рекао је Шошкић.

Критиковао је и представнике власти и поједине медије, за које тврди да доприносе узнемиравању јавности ширењем неоснованих информација.

„Интерес земље није подгријавати безразложне панике. Интерес земље је да се каже истина. Истина мора да се каже, а не да се шире приче о томе како ће динар да изгуби вриједност и да људи неће добити пензије. То су све неистине, као што је неистина да ће Поштанска штедионица да пропадне“, нагласио је Шошкић.

Сматра да је Министарство финансија требало да предложи Влади да грађанима упути јасну поруку о власништву државе над банком и механизмима који стоје на располагању за очување њене стабилности.

„Држава Србија је власник Поштанске штедионице, да има несразмјерно велике капацитете и инструменте да обезбиједи стабилност ако би дошло до неке дестабилизације, а не да људи чекају у редовима и да имају панику да ли да подижу новац“, нагласио је Шошкић.

„Курс ће бити фиксан, ту нема никакве дискусије“

Оцијенио је и да одржавање стабилног курса не представља посебан изазов за монетарне власти, већ да је прије свега ријеч о одлуци о режиму девизног курса.

„Никад није било тешко одржати фиксни курс. Одржати фиксни курс је увијек било лако. Само што се у нашој јавности промовисала нека потпуно нетачна теза како је одржавање фиксног курса нарочита способност. Не, то је питање одлуке“, рекао је Шошкић.

Сматра да нема разлога да се курс динара мијења и да би евентуална дестабилизација указивала на неодговарајуће поступање надлежних институција.

„Фиксирати курс је врло једноставно и сада, ако дође до било какве дестабилизације курса, то је само доказ да неко то намјерно жели да уради“, оцијенио је Шошкић.

Нагласио је да Студентска листа не планира промјену постојећег режима девизног курса.

„Студентска листа је врло јасна – курс ће бити фиксан и око тога нема у овом тренутку никакве дискусије. Дакле, биће фиксан“, поручио је Шошкић.

Према његовим ријечима, Србија располаже довољним девизним резервама и инструментима монетарне политике за очување стабилности курса.

„Девизних резерви има. Постоје инструменти монетарне политике којима се може обезбиједити и подржати фиксни курс. Ми нисмо нестабилна земља. Према томе, девизни режим ће остати непромијењен. Фиксни курс је лако одржавати, само је питање опредјељења“, истакао је Шошкић.

„Политика санкција Русији није остварила свој циљ“

Говорећи о санкцијама Русији, Шошкић је поновио свој ранији став да таква политика није донијела очекиване економске резултате.

„Ја сам се у пар наврата осврнуо на те санкције Руској Федерацији, за које сам још давних дана, прије једно четири године, јавно рекао да оне неће дати резултата, као што нису ни дале резултата“, рекао је Шошкић.

Позивајући се на податке о привредном расту, Шошкић је навео да је од 2022. године кумулативни раст руске привреде износио око 8,7 одсто, а Европске уније приближно 6,6 одсто.

„Дакле, преко два одсто је руска привреда расла брже“, навео је Шошкић, оцјењујући да су санкције нанијеле штету и европској економији.

„О НИС-у је требало преговарати још 2022. године“

Када је ријеч о америчким санкцијама Нафтној индустрији Србије, Шошкић је оцијенио да је неопходно пронаћи рјешење у договору са америчком администрацијом, како се не би угрозило пословање компаније.

Објаснио је да Сједињене Америчке Државе користе свој утицај на међународне платне токове и финансијске институције, што утиче и на компаније које послују у Србији.

„То захтијева, поред осталог, да се договори с америчком администрацијом неки модалитет који неће угрозити пословање“, рекао је Шошкић.

Према његовим ријечима, циљ америчких санкција је да се обезбиједи повлачење руског власништва из НИС-а, због чега су више пута одобравани привремени рокови за проналажење рјешења. Шошкић сматра да је Србија знатно раније требало да започне разговоре са руским партнерима о будућности НИС-а.

„Ми смо 2022. године могли јасно да видимо да Запад уводи санкције руским предузећима на цијелој територији Европе и мислим да је било основа да ми такође са руским партнерима разговарамо на ту тему, јер је НИС значајан привредни субјект у Србији и не треба да због међународне геополитике угрожавамо нашу привреду“, нагласио је Шошкић.

Право прече куповине и директни преговори - национализација није добро рјешење

Шошкић је навео да Србија има три могућности када је ријеч о рјешавању питања руског власништва у НИС-у  коришћење права прече куповине, директне преговоре са руским власником о дјелимичном или потпуном преузимању већинског пакета акција и национализацију.

„Ја лично мислим да право прече куповине има пуно смисла, као и директни преговори са руском страном, јер мислим да постоје врло јаки аргументи за битно промијењене околности пословања НИС-а у односу на оне у којима су се руски партнери јавили као купци и касније доминантни власници“, рекао је Шошкић.

Оцијенио је да промијењене геополитичке и пословне околности представљају основ за отварање разговора о власничкој структури НИС-а.

На питање да ли би национализација могла да угрози снабдијевање Србије руским гасом, Шошкић је нагласио да се не залаже за такав приступ.

„Национализација је нешто што ја не заговарам. Ја сам то јавно и рекао, мислим да то није добра ствар. То не само да је лоша порука према руском партнеру, то је генерално лоша порука према страним инвеститорима“, истакао је Шошкић.

Објаснио је да Србија не би требало да ствара слику земље која прибјегава драстичним мјерама прије него што исцрпи могућности за договор.

„Ми не треба да креирамо имиџ земље која може тако да донесе неке драстичне одлуке, а да није претходно покушала друге мјере које имају више смисла и више воде рачуна о томе да се процес тако одвија да друга страна не буде незадовољна“, рекао је Шошкић.

Критиковао је и досадашњи приступ државних органа рјешавању питања НИС-а, оцјењујући да Србија није била довољно активна у тражењу рјешења.

„Ми смо, чини ми се, барем од то мало информација које долазе у јавност од тих државних званичника, углавном могли да закључимо да смо ту апсолутно негдје са стране, да чекамо да се нешто деси, да нисмо проактивни, да нисмо отворили то питање“, навео је Шошкић.

Подсјетио је да НИС послује у Србији, да је држава била продавац компаније руском партнеру и да је и даље њен значајан сувласник, али и да су се битно измијениле околности у којима функционише тај страни партнер.

„То је све било, по мом мишљењу, потпуно довољно да се са руским партнером одавно, прије четири и више година, започну преговори о томе да се нађе неко рјешење које неће бити лоше за тог страног партнера, али неће бити лоше ни за нас, односно да се ми као земља извучемо из тог ризика и тог глобалног надгорњавања које може да нам се, као што се већ дешава, обије о главу“, оцијенио је Шошкић.

„Србија мора да обезбиједи избор у снабдијевању енергентима“

Говорећи о преговорима о новом гасном аранжману са Русијом и ограничењима која предвиђају прописи Европске уније, Шошкић је оцијенио да Србија треба да тражи рјешење које највише одговара њеним економским интересима.

Навео је да европске земље и даље увозе одређене количине руских енергената, укључујући течни природни гас, као и да се трговина руским енергентима наставља и са другим дијеловима свијета.

Према његовим ријечима, Србија мора да развија алтернативне правце снабдијевања како не би зависила од једног добављача.

„Србија просто мора да води рачуна о својим интересима прије свега и то настојање да дођемо у позицију да имамо избора и да нас нико не може уцјењивати, мислим да је исправно полазиште – да отворимо алтернативе и могућности, а да на крају купујемо од онога од кога нам је то најповољније“, рекао је Шошкић.

Нагласио је да је цијена енергената један од кључних фактора конкурентности домаће привреде.

„Цијена енергије утиче на цијену коштања свега онога што се произведе у Србији и тијесно је повезана са амбицијом да постанемо конкурентнија привреда. Један аспект је раст продуктивности, а други аспект мора да буде да инпути као што је енергија буду релативно повољни да би наша привреда могла да постигне боље резултате на међународном тржишту“, закључио је Шошкић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.