Од бесплатног студирања до нових правила за професоре: Шта доноси Студентски план у Србији?

БЕОГРАД - У новом сазиву Парламента Србије усвајаће се нови закони, па тако и они који се тичу високог образовања. Оно што је интересантно јесте да нову владајућу већину чине људи којима је примарни посао управо у тој области.

Студентски план првенствено указује на проблеме високошколског система, посебно истичући да људи који у њему раде нису довољно плаћени, да је опрема застарјела, а да управу бира политика.

„Недавно уведен систем СПИРИ факултетима је одузео власт над оним што су сами зарадили“, наводи Студентска листа и најављује његово укидање.

Универзитет сам бира своје руководство

Студентски програм предложиће измјене у избору ректора, декана и директора института, те напуштање система са савјетима и управним одборима у којима је „досадашња власт постављала четири до седам спољних чланова“.

Додају да ће сличан систем бити примјењиван на више мјеста у високошколском систему.

„Академска заједница добија већину у Националном савјету за високо образовање и у Управном одбору Националног акредитационог тијела, за које министарство више неће предлагати кандидате“, наводи Студентска листа.

Планирају и измјене у начину избора у академско звање. Како пише у њиховом плану, то ће радити независна комисија у којој ће бити најмање 40 одсто чланова са других универзитета и из иностранства, према националном минимуму критеријума, чиме се омогућава да за исто звање важе исти услови на свим универзитетима.

„Ко испуни унапријед задате циљеве, уз годишњу евалуацију, добија радни однос на неодређено вријеме умјесто новог уговора на одређено до сљедећег избора“, стоји у Студентском плану.

Државни универзитет у Новом Пазару и Универзитет у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици

За Универзитет у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици, Студентска листа тврди да је изложен политичким притисцима и суочен са правном несигурношћу.

Као рјешење за такву ситуацију, Студентска листа предлаже већа финансијска средства, посебан програм институционалне и безбједносне заштите са плановима за наставак наставе у кризним условима, подршку за задржавање наставника и истраживача, улагања у објекте и лабораторије, стипендије и друге мјере за упис и задржавање студената, као и међународну сарадњу и мобилност, уз заштиту од свих недозвољених спољних утицаја.

Према наводима Студентске листе, Државни универзитет у Новом Пазару посљедњих година биљежи пад у свим сегментима, а бројке су испод граница одрживости. Као кривца наводе „централизовану и нетранспарентну управу“.

„Њему су потребни привремени органи управљања уз учешће запослених и нови статут који одлучивање враћа колективним тијелима, пуна јавност рада, ревизија одлука о запошљавању и изборима у звања уз поништавање незаконитих аката и повратак неправедно удаљених наставника, јасни критеријуми напредовања за сопствени кадар, ограничавање ангажовања пензионисаних лица, спољна финансијска ревизија, хитна реакредитација програма и независно утврђивање етичке одговорности“, пише у Студентском плану.

Школарине и сопствени приходи

Приходе факултета и института Студентска листа жели да одвоји од буџета.

„Размотрићемо смањење или евентуално укидање школарина за самофинансирајуће студенте у што краћем року и умјесто школарина универзитетима враћамо имовину као извор прихода“, најављује Студентска листа.

Што се уписа тиче, планира се да се број слободних мјеста усклади са потребама тржишта рада.

Финансирање науке, пише у Студентском плану, ићи ће преко нових фондова, конкретно Фонда за науку и Фонда за инвестициону дјелатност, из којег ће се исплаћивати плате, режије и истраживачки рад.

Научна опрема и потрошни материјал неће бити подложни ПДВ-у и царинама или ће тај трошак бити умањен.

Студентски стандард

Студентска листа планира и да измијени систем студентских стипендија и кредита новим, комбинованим моделом. Један дио чиниле би бесповратне стипендије за студенте слабијег имовинског стања, а за остале кредити чија отплата почиње тек по запослењу.

„Буџетска ставка за студентски стандард, која у 2026. години износи 14,76 милијарди динара и покрива око 30 одсто потребног капацитета, добиће већи скок, након чега ће наставити сталан постепени раст“, пише у Студентском плану.

Новина је увођење Центра за подршку који би постојао на сваком универзитету и чији би посао био да помогне свим студентима уписаним према афирмативним мјерама.

Квалитет наставе и науке

Студентска листа противи се постојећем систему бодовања научног рада, јер сматра да производи коауторства без доприноса и радове у часописима који за новац објављују било шта.

„Новим правилницима и измјенама постојећих главном аутору ћемо дати већу тежину него коауторима, уз то ћемо увести националну листу признатих часописа и забранити да се о трошку државних пројеката објављује у предаторским часописима“, наводи се у Студентском плану.

„Осим броја објављених радова вредноваће се и рецензирање, патенти и приједлози јавних политика“, предвиђа Студентски план.

Још једна новост је да би Студентска листа вратила могућност преласка између академских и струковних студија, али уз јасне националне стандарде проходности кроз јавне процедуре.
Наука и привреда
Како наводи Студентски план, увешће се индустријски докторати.

„Докторанди на таквом програму радили би на проблему који компанија стварно има“, наводе из Студентске листе.

Повратак истраживача и страни студенти

Што се тиче расељених истраживача и страних студената, њима Студентска листа нуди национални програм који би, према најавама, требало да им донесе плату, почетни буџет, једног до два члана тима и лабораторијски простор.

„Нострификација стране дипломе трајаће највише 60 дана и спроводиће се дигитално кроз мрежу ENIC/NARIC“, пише у Студентском плану.

Како се тамо наводи, сви универзитети наступаће заједно под националним штандом, а разматраће се и оснивање фонда за стипендирање најбољих страних студената, као и центара за дочек страних студената и истраживача.

Лица науке и високог образовања

Студентску листу чине људи који раде у високошколском систему. Међутим, неки од њих истичу се и по томе што имају искуства у управљању појединим дијеловима тог система, а таквих, укључујући и оне који се баве високим образовањем и науком, има 26.

Тако је, на примјер, бивши ректор Универзитета у Новом Саду Дејан Јакшић на листи под бројем 101.

Он није једина личност са искуством на руководећој позицији неке високошколске институције.

На 90. мјесту је Мирјана Николић, која је била чланица радне групе за израду Стратегије високог образовања. Ипак, јавности је познатија као ректорка Универзитета умјетности у Београду.

На листи је такође бивша ректорка исте установе Биљана Радовановић Бркановић.

Више на листи, под бројем 29, налази се Милена Петровић, која је редовна професорка Природно-математичког факултета, а била је рецензенткиња Националног тијела за акредитацију.

На 91. мјесту налази се академик Радомир Саичић, који је редовни члан Српске академије наука и умјетности, а такође је члан Академског одбора за образовање САНУ.

Саичић, ипак, није једини члан САНУ на Студентској листи. На мјесту број 15 је Слободан Вукосавић, редовни професор Електротехничког факултета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.