Симовић зна ко је убио Ћурувију

БЕОГРAД - Милош Симовић, припадник "земунског клана", у изјави достављеној специјалном тужиоцу написао је име и презиме човјека који је, како тврди, убио Славка Ћурувију.

Да ли је Симовићев исказ довољан да злочин о чијој се позадини, наводно, све зна већ годинама добије и судски епилог, није познато.

Поред његове изјаве, постоје докази са базних станица и изјаве оперативаца о људима који су убили познатог новинара.

- Према до сада прикупљеним информацијама, иза убиства Ћурувије стоје исти налогодавци као и у случају Ивана Стамболића, односно тадашњи државни врх, само су починиоци били други људи. Иако су увиђај, као и истрага после убиства урађени са циљем уклањања трагова који би могли довести до починилаца, овај злочин могао би бити решен на основу доказа, јер су људи који су тај злочин починили доступни полицији и тужилаштву - открива неименовани извор.

Како сазнају београдски медији, Симовић тврди да га је са убицом Ћурувије упознао Милорад Улемек Легија. Према сазнањима, ријеч је о припаднику тадашњег Ресора државне безбједности који је у јавности већ помињан као један од могућих починилаца и који не живи у Србији.

- Симовићева изјава није једини доказ против људи за које се сумња да стоје иза убиства Ћурувије, јер постоје и подаци са базних станица мобилних телефона - додаје наш извор.

Истрага је довела и до оперативца који је био ангажован на тајном праћењу Ћурувије. Ријеч је о младићу коме је то био први или други радни дан. Он је пратио Ћурувију до тренутка када је он ушао у хаустор зграде у којој је живио.

Када је стигло наређење од Милана Радоњића, шефа београдског ДБ-а да се пратња повуче са терена, он није одмах схватио шта треба да уради и остао је још неко вријеме да осматра. Видио је бијели "голф" који користи одјељење за пратњу и особу из службе, коју врло добро познаје, како улази у хаустор зграде.

Истражни судија Специјалног суда спровео је 2007. године истражне радње и тада је у вези са убиством Ћурувије пред судом саслушано око 100 људи. На списку свједока била је и Мира Марковић, али она није саслушана.

Пропуст

Наредбу за тајно праћење Ћурувије издао је тадашњи шеф РДБ-а Раде Марковић, по чијем је налогу неколико дана прије убиства 27 припадника београдског центра надзирало новинара 24 часа. Марковић је одбио статус свједока сарадника током акције "Сабља" и у неким круговима сматра се да је неуспјех сарадње са њим један од највећих пропуста тадашње истраге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.