Шешељ нема право на одштету

B92
Шешељ нема право на одштету

Хаг - Међународни кривични судови не предвиђају давање одштете оптуженима који су ослобођени или су у притвору провели више од казне на коју су осуђени.

Посљедњи такав примјер је случај Војислава Шешеља, који је у притвору у Шевенингену провео 13 година, а другостепеном пресудом Жалбеног већа Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале је осуђен на десет година затвора.

О томе је писао холандски правник и бивши правник Трибунала Јохан Дејвид Михелс, у делу Дневник Међународног кривичног права, у ком је навео пример Зејнила Делалића, који је био оптужен пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, али је ослобођен оптужби.

"Он је провео скоро три године у притвору, прије почетка суђења. Током тог времена његови послови су пропали, као посљедица његовог одсуства. На сајту Међународног суда је наведено још девет имена оптужених који су ослобођени. Сви су провели одређени период у притвору прије изласка пред суд. Ниједан међународни кривични суд не даје компензацију за такве случајеве, иако многи национални правосудни системи подразумјевају такву могућност. Образложење је у међународном кривичном праву, гдје се наводи да су таква притварања оправдана јавним интересом, на штету оптуженог", наводи Михелс.

Како истиче, за неке је изложеност ризику од кривичног гоњења једна од неизбежних опасности од живота у друштву, али и истиче да постоје мишљења да "ослобођени оптужени" треба да има право на компензацију за период који је провео у притвору прије појављивања пред међународним кривичним судом.

"Термин 'ослобођени оптужени' се односи на сваку особу која је оптужена за кривично дјело, затворена, а потом ослобођена одлуком која је правоснажна. Та особа не може да тражи компензацију уз позивање на повреду људских права јер притвор прије или током суђења не крши људска права. Ипак, надокнада се може постићи наметањем строге одговорности међународним кривичним судовима", истакао је Михелс.

Адвокат Новак Лукић је 2016. године рекао да Шешељ, у моменту када је донијета првостепена пресуда којом је ослобођен оптужби, има право да тражи одштету за године проведене у притвору, али и да то право нико није добио због правила УН које наводе да не постоји могућност да ико сноси накнаду штете за пропусте органа УН.

Шешељ је у јулу 2014. године поднио захтејв за одштету од 12 милиона евра због "незаконитог затварања" и "погрешне осуде".

Судско вијеће је тада одбацило захтјев, навевши да је његово притварање у складу са законским прописима.

(НН/б92.нет)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана