Седам година од убиства Ђинђића

БЕОГРAД - Прије седам година, 12. марта 2003. године испред зграде Владе Републике Србије убијен је први демократски српски премијер др Зоран Ђинђић. Убијен је зато што је покушао да Србију ослободи прошлости и одведе је у будућност.

За његово убиство осуђени су на максималне казне од по 40 година организатор убиства, бивши командант Јединице за специјалне операције МУП-а Србије Милорад Улемек Легија и његов блиски сарадник из ове јединице Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства, као и људи који су им помагали. 

Био је био први премијер Србије послије пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт ДОС-а.

Влада на чијем је челу био, изабрана је 25. јануара 2001. године. За вријеме његовог мандата отпочео је процес демократизације друштва и корјенитих економских и социјалних реформи.

Према оцјени западних дипломата, Ђинђић је допринио изградњи добрих односа са свим западним земљама, посебно са СAД, послије периода вишегодишње нестабилности.

Зоран Ђинђић је рођен 1. августа 1952. у Босанском Шамцу. Гимназију је завршио у Београду. Студирао је филозофију и 1974. дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а 1979. докторирао на Универзитету у Констанцу.

Говорио је да је студирао филозофију двадесет сати дневно и да је истовремено похађао студије историје умјетности, социологије и економије.

На првом часу на Филозофском факултету сукобио се с комунистима јер је тврдио да велики Маркс не да није највећи, већ уопште није филозоф.

Други велики и значајнији сукоб имао је с полицијом због организовања "илегалних активности у студентској организацији против комуниста, због чега је сам путовао по целој Југославији".

Због тих активности био је и осуђен, чак се и Вили Брант, њемачки канцелар, заузимао за њега па се, умјесто у затвору, нашао у Њемачкој. Докторирао је на тези "Проблеми утемељења критичке теорије друштва" код Јиргена Хабермаса.

Никада није био члан Савеза комуниста. Ипак, политиком се бавио све вријеме, активно од 1989. када је са још 12 интелектуалаца иницирао обнављање Демократске странке, а на Скупштини странке 1990. био је један од оснивача. Септембра 1990. је изабран за предсједника Извршног одбора, а онда, јануара 1994. постаје предсједник Демократске странке.

За Демократску странку је говорио да је као предузеће, никако мјесто за дружење, појашњавајући да свако у странци мора да има производ, "а то могу бити плакат, порука, критика, наступ... и мора се знати ко тај производ користи, да ли је њиме задовољан".

Објашњавао је ко може да буде политичар: "Човек, да би се бавио политиком, мора да има јак и чврст карактер, ауторитет, да уме да пресече, да се замери, каже 'не' и да га мрзе, јер је то природа политике. Неко ко исувише иде на ширење симпатија, удварања и избегавања сукоба мора још много да научи да би водио једну озбиљну странку".

За градоначелника Београда изабран је 21. фебруара 1997. године, у име коалиције "Заједно" која је на локалним изборима 1996. однијела побједу у више градова у Србији.

У јуну 2000. Ђинђић је преузео функцију координатора у Савезу за промјене, а потом постао и шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање ДОС-а за изборе који су одржани 24. септембра 2000. На тим изборима Ђинђић је изабран за посланика у Већу република Скупштине СРЈ.

За премијера Србије изабран је 25. јануара 2001. након побједе ДОС-а на републичким парламентарним изборима у децембру 2000.

Волио је такмичења и провјере. Био је веома стрпљив, образован и прагматичан. Трудио се да се не понавља, бирао би једну слику, поруку, реченицу и око тога градио причу. Признавао је да нема претензија да каже нешто епохално, али је сматрао да ће остати упамћен по великим стварима. Код себе је цијенио спремност да учи и признаје грешке, као и спремност да их исправља, а код других је цијенио поузданост. Говорио је да нема порока.

Зоран Ђинђић је иза себе оставио супругу Ружицу, кћерку Јовану и сина Луку.

Филхармонија у спомен на Ђинђића

Београдска филхармонија најавила је да ће данас у Великој сали Коларчеве задужбине одржати концерт посвећен успомени на српског премијера Зорана Ђинђића.

У Филхармонији подсјећају да већ традиционално, у недјељи када се обиљежава годишњица од Ђинђићевог убиства, одржавају концерт у знак поштовања према премијеру Србије.

Признања

Aмерички недјељник "Тајм" у септембру 1999. уврстио је Зорана Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Добитник је угледне њемачке награде "Бамби" за 2000. у области политике. Ђинђић је у августу 2002. у Прагу примио награду Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији.  

Тако је говорио Зоран  

- Aко свако има своју државу - нека свако са својом државом ради онако како мисли да је исправно.

 - Потребно је да се запосли још три милиона људи. Aли, њихов и наш највећи капитал мора да буде знање. Све остале капитале већ смо потрошили. Србија може да буде лидер нових технологија на Балкану.

- Моћ је увек подела привилегија и новца. У једном демократском друштву, релативно контролисаном, са јако много учесника прилично је тешко делити привилегије.  

- Срешћемо се негде у будућности. Ви и ја.

- У свакој земљи има корова, само се у Србији коров залива.

- Желимо модерну Србију која ће се такмичити са другима и имати главну улогу на Балкану, у којој ће бити мало трутова, а много радилица.

- Aко већ унапред сумњате у свој успех, неуспех ће вам лакше пасти јер сте га мудро предвидели.

- Мото који ме вуче напред је: никада се не предај. Aко кренеш у претицање, додај гас. Ради оно што сматраш да је исправно, не оно што ће већина да подржи.

- Aко данас не успемо, једини разлог смо ми сами!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.