Sedam godina od ubistva Đinđića

BEOGRAD - Prije sedam godina, 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Republike Srbije ubijen je prvi demokratski srpski premijer dr Zoran Đinđić. Ubijen je zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u budućnost.

Za njegovo ubistvo osuđeni su na maksimalne kazne od po 40 godina organizator ubistva, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Milorad Ulemek Legija i njegov bliski saradnik iz ove jedinice Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva, kao i ljudi koji su im pomagali. 

Bio je bio prvi premijer Srbije poslije pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a.

Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vrijeme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korjenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Prema ocjeni zapadnih diplomata, Đinđić je doprinio izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, poslije perioda višegodišnje nestabilnosti.

Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Gimnaziju je završio u Beogradu. Studirao je filozofiju i 1974. diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a 1979. doktorirao na Univerzitetu u Konstancu.

Govorio je da je studirao filozofiju dvadeset sati dnevno i da je istovremeno pohađao studije istorije umjetnosti, sociologije i ekonomije.

Na prvom času na Filozofskom fakultetu sukobio se s komunistima jer je tvrdio da veliki Marks ne da nije najveći, već uopšte nije filozof.

Drugi veliki i značajniji sukob imao je s policijom zbog organizovanja "ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji protiv komunista, zbog čega je sam putovao po celoj Jugoslaviji".

Zbog tih aktivnosti bio je i osuđen, čak se i Vili Brant, njemački kancelar, zauzimao za njega pa se, umjesto u zatvoru, našao u Njemačkoj. Doktorirao je na tezi "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva" kod Jirgena Habermasa.

Nikada nije bio član Saveza komunista. Ipak, politikom se bavio sve vrijeme, aktivno od 1989. kada je sa još 12 intelektualaca inicirao obnavljanje Demokratske stranke, a na Skupštini stranke 1990. bio je jedan od osnivača. Septembra 1990. je izabran za predsjednika Izvršnog odbora, a onda, januara 1994. postaje predsjednik Demokratske stranke.

Za Demokratsku stranku je govorio da je kao preduzeće, nikako mjesto za druženje, pojašnjavajući da svako u stranci mora da ima proizvod, "a to mogu biti plakat, poruka, kritika, nastup... i mora se znati ko taj proizvod koristi, da li je njime zadovoljan".

Objašnjavao je ko može da bude političar: "Čovek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i čvrst karakter, autoritet, da ume da preseče, da se zameri, kaže 'ne' i da ga mrze, jer je to priroda politike. Neko ko isuviše ide na širenje simpatija, udvaranja i izbegavanja sukoba mora još mnogo da nauči da bi vodio jednu ozbiljnu stranku".

Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997. godine, u ime koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnijela pobjedu u više gradova u Srbiji.

U junu 2000. Đinđić je preuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promjene, a potom postao i šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ.

Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobjede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000.

Volio je takmičenja i provjere. Bio je veoma strpljiv, obrazovan i pragmatičan. Trudio se da se ne ponavlja, birao bi jednu sliku, poruku, rečenicu i oko toga gradio priču. Priznavao je da nema pretenzija da kaže nešto epohalno, ali je smatrao da će ostati upamćen po velikim stvarima. Kod sebe je cijenio spremnost da uči i priznaje greške, kao i spremnost da ih ispravlja, a kod drugih je cijenio pouzdanost. Govorio je da nema poroka.

Zoran Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.

Filharmonija u spomen na Đinđića

Beogradska filharmonija najavila je da će danas u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine održati koncert posvećen uspomeni na srpskog premijera Zorana Đinđića.

U Filharmoniji podsjećaju da već tradicionalno, u nedjelji kada se obilježava godišnjica od Đinđićevog ubistva, održavaju koncert u znak poštovanja prema premijeru Srbije.

Priznanja

Američki nedjeljnik "Tajm" u septembru 1999. uvrstio je Zorana Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.

Dobitnik je ugledne njemačke nagrade "Bambi" za 2000. u oblasti politike. Đinđić je u avgustu 2002. u Pragu primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.  

Tako je govorio Zoran  

- Ako svako ima svoju državu - neka svako sa svojom državom radi onako kako misli da je ispravno.

 - Potrebno je da se zaposli još tri miliona ljudi. Ali, njihov i naš najveći kapital mora da bude znanje. Sve ostale kapitale već smo potrošili. Srbija može da bude lider novih tehnologija na Balkanu.

- Moć je uvek podela privilegija i novca. U jednom demokratskom društvu, relativno kontrolisanom, sa jako mnogo učesnika prilično je teško deliti privilegije.  

- Srešćemo se negde u budućnosti. Vi i ja.

- U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.

- Želimo modernu Srbiju koja će se takmičiti sa drugima i imati glavnu ulogu na Balkanu, u kojoj će biti malo trutova, a mnogo radilica.

- Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli.

- Moto koji me vuče napred je: nikada se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će većina da podrži.

- Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.