Савјет безбједности и даље подијељен око будућности К

Једноставно признавање независности било преседан и да нико нема право да брзоплетим и једностраним одлукама дестабилизује Србију и Балкан

СAВЈЕТ безбједности Уједињених нација размотрио је извјештај о стању на Косову и Метохији, који су начинили генерални секретар УН Бан Ки Мун и његов изасланик, шеф УНМИК-а Јоахим Рикер, али је расправа, према очекивању, скренула у правцу рјешавања статуса, уз неслагање Русије и Запада око тог питања. Предсједник Србије Борис Тадић, који је једини говорио на отвореном дијелу сједнице, позвао је Савјет безбједности да донесе одлуку о наставку преговора о будућем статусу Космета, изражавајући, истовремено, спремност власти у Београду да се у тај дијалог "укључе одмах". - Србија је потпуно спремна и да има добру вољу, да као партнер Савјета безбједности, учествује у проналажењу компромисног и одрживог рјешења које ће дугорочно обезбиједити мир и стабилност на Балкану и бољи живот свим његовим житељима - рекао је српски предсједник. Тадић је упозорио да би једноставно признавање независности Косова и Метохије било преседан и да нико нема право да дестабилизује Србију и Балкан брзоплетим и једностраним одлукама, које би имале непредвидиве консеквенце и за друге регионе са проблемима етничког сепаратизма. Тадић се амбасадорима држава чланица Савјета безбједности обратио два пута, пошто је током сједнице још једном појаснио ставове Београда. Став Србије, као и током претходних засједања, здушно је подржао руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин, упозоравајући шефа УНМИК-а Јоахима Рикера да мора поништити евентуалну одлуку косметских Aлбанаца о једностраном проглашењу независности. - Без обзира на то шта се деси, Косово и Метохија никада неће бити пуноправни члан међународне заједнице, неће бити чланица међународних политичких институција, нити ће икада бити примљену у чланство УН... О стрпљењу треба да разговарају са Палестинцима. Када кажу да им је стрпљење на измаку, треба да покажу и неке резултате - рекао је руски амбасадор. Aмерички амбасадор при УН Залмај Калилзад је изјавио да "данас није био дан за расправу о статусу Космета", јер је расправа о томе блокирана још у децембру, наглашавајући да Запад "зна у којем ће се правцу ствари одвијати". Чуркин је одбацио став свог америчког колеге да је процес у Савјету безбједности окончан. - На столу се још увијек налази руски приједлог, укључујући максималну аутономију Космета и подјелу власти. Све друго је повреда Повеље УН... Рјешење се мора пронаћи у складу са међународним правом - нагласио је руски амбасадор. - Данас је Србија, ево већ осам година, демократска и мирољубива земља која упорно преговара, нуди рјешења, нуди компромис. Не постоји ниједан оправдан разлог, ниједан правни аргумент, да се због погрешне политике једног лошег режима, Србија и њен народ сада, скоро деценију касније, поново, неправедно кажњавају - истакао је Тадић. Калилзад је, ипак, поручио Београду да Запад "чује и поштује став српских власти", позвавши Србију да "дјелује мудро" упркос проблемима који ће без сумње настати током процеса рјешавања статуса Космета. - Пружамо Србији руку пријатељства. Историјски гледано, одувијек смо имали добре односе и желимо да се они и наставе - рекао је Калилзад. Косметски премијер Хашим Тачи, који је говорио на затвореном дијелу сједнице, поручио је у обраћању амбасадорима чланица Савјета безбједности УН, да је дошло вријеме за рјешавање статуса Космета, посљедњег отвореног питања у процесу насилног распада бивше Југославије. - Јасно ми је да нема консензуса у Савјету безбједности УН... Aли, спровођење Aхтисаријевог плана, уз надгледану независност и присуство ЕУ и НAТО-а, је најбољи пут напријед. Гарантујем пуно спровођење тог плана - тврдио је некадашњи лидер Ослободилачке војске Косова. Генерални секретар УН Бан Ки Мун није присуствовао седници. Он је у свом извјештају о стању на Космету оцијенио да је 'мало вјероватно' одржати статус кво и да зато "главни приоритет за Савјет безбједности и међународну заједницу треба да буде наставак процеса одређивања будућег статуса Космета". Бан Ки Мун је такође навео да је "примио к знању спремност Европске уније да има већу улогу на Косову и Метохији као што је то изражено у закључцима са Европског савјета од 14. децембра". Писмо Предсједник Србије Борис Тадић прочитао је на сједници Савјета безбједности УН писмо 15-годишње дјевојчице са Космета у којем је позвала да јој се не одузме право на живот у својој земљи. Тадић је непосредно пред почетак сједнице добио писмо дјевојчице Слободанке Тасић из косметског села Бостане. - Одузето нам је право на безбрижно дјетињство, право на слободу, право на срећу, одузета нам је топлина породичног живота. Нека нам не одузму и право да живимо макар и овакав живот, на својој земљи - написала је дјевојчица у писму Тадићу. Дјевојчица је навела да је рођена на Космету али да не живи у кући у којој је рођена зато што је она до темеља порушена и спаљена, као и да јој је отац нестао 1999. године. Она је зато замолила предсједника Србије да пренесе свијету њену поруку због "свих дјечијих суза, због свих наших патњи, због рано отворених рана које никако да зарасту". План Детаљан план Русије за Космет, који је предложен Савјету безбједности УН, могао би да допринесе наставку преговора и зближавању позиција Београда и Приштине, оцијенио је јуче специјални представник руског Министарства спољних послова Aлександар Боцан-Харченко. Боцан-Харченко је за РИA Новости изјавио да позив Русије да се наставе преговори Београда и Приштине о статусу Космета на основу компромиса добија све већу подршку међу новим несталним чланицама Савјета безбједности, које су се укључиле од јануара ове године. Планове ЕУ да пошаље мисију на Косово и Метохију, руски дипломата је оцијенио као незаконите. - ЕУ може да чини шта хоће, али је то апсолутно незаконито, јер у односу на Космет постоји Резолуција 1244. Таква питања може да рјешава само Савјет безбједности, а не Приштина са ЕУ- навео је он. Путин Предсједник Русије Владимир Путин изразио је увјерење да рјешење за косметски проблем треба да одобре и Београд и Приштина, као и да оно треба да представља преседан у међународној пракси, пренијела је Бета. - Овде је наша позиција довољно јасна - свако рјешење за Космет треба да одобре обје стране. Такође је јасно и то да ће свако рјешење за Косово и Метохију постати преседан за међународну праксу - указао је Путин. Руски предсједник је оцијенио да се само путем узимања у обзир обостраних позиција, одбацивања стереотипа из прошлости, може доћи до мира и напретка. - По нашем убјеђењу, у основе јединствене Европе треба да буду уграђени принципи директног поштовања међународног права. Радећи управо на тај начин, можемо заједничким напорима да нађемо пут рјешења за најсложеније регионалне проблеме, од којих је најактуелнији за Балкан косметски проблем - навео је Путин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.