Састанак у БИА због прислушкивања

Београд - У сједишту Безбједоносно–информативне агенције (БИA) почео је састанак повјереника за заштиту података о личности Родољуба Шабића с новим директором БИА Небојшом Родићем, сазнаје Б92.

Тема разговора Шабића и Родића биће, између осталог, приступ безбједносних служби информацијама о разговорима и СМС порукама грађана код мобилних оператера у Србији.

Послије надзора повјереника за заштиту података, мобилних оператера ко и како користи податке о позивима грађана, откривено је да је само један оператер за годину дана добио четири хиљаде захтјева за увид у листинге.

Од тог броја више од половине је било без одлуке суда, односно противзаконито.

- Ја сам био запрепашћен чињеницом да је само 1 од 4 провајдера који имају милионе корисника, усудио да прати број приступа задржаних информација, дакле ни случајно да контролише шта то службе раде, само да констатује број колико пута оне то раде, само један. Три се нису усудиле чак ни да активирају софтверске апликације које то омогућавају - рекао је раније Шабић.

У истом периоду забиљежено је и скоро 280.000 директних приступа базама података без икакве дозволе.

Ако се узме у обзир да је у просјеку толико приступа било и код осталих мобилних оператера који то нису евидентирали долази се до броја који премашује милион.

Повјереник и омбудсман дали су 14 препорука републичкој Скупштини и Влади, које је подржао премијер Ивица Дачић.

- Ниједна од безбедносних структура то не може да уради сама. Она наравно треба да води рачуна да своје активности своди у законске оквире. То је проблем функционисања система. Ми у систему немамо елементе који се морају градити и зато је предложено тих 14 мера. Биће потребно и ангажовање и других министарстава – одбране , правде и владе и наравно парламента - каже Шабић.

Још један проблем представља то што је увоз опреме за прислушкивање и тајно снимање потпуно слободан.

Такву опрему могуће је купити преко малих огласа, а нико не контролише ко је користи и у које сврхе.

- Технологија сада омогућава да уз мале издатке направите покривање једне регије за праћење мобилне телефоније, да прислушкујете рецимо бизнис партнере, да прислушкујете неке кругове од којих можете да добијете такозване привилеговане информације, шта ће бити на тендеру, ко ће учествовати, шта ће бити почетна основа - објашњава криминолог Златко Николић.

Исто такав бизнис, додао је, воде и организовани криминалци и професионалне банде.

- Кад томе додате и терористе, ето слике да многи могу да се уплету у тај легитимни посао, легитимних државних агенција – истакао је он.

Нелегалним прислушкивањем често се баве приватне агенције за безбједност, чији рад није прецизно законски регулисан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.