САНУ: Дубока забринутост због претварања Аја Софије у џамију

Срна
САНУ: Дубока забринутост због претварања Аја Софије у џамију

БЕОГРАД - Српска академија наука и уметности (САНУ) изразила је поводом претварања Аја Софије у џамију дубоку забринутост због оваквог слиједа догађаја, “поготово када се имају у виду искуства и кретања која утичу на судбину српског народа и његове баштине”.

У саопштењу Извршног одбора САНУ наводи се да случај Аја Софије представља парадигму ситуације у којој се налази свијет.

Из САНУ подсјећају да је прије готово 90 година творац модерне Турске Кемал Ататурк схватио њену ванвременску и општу симболику и учинио је заједничким, свјетским спомеником културе и свјетским музејом.

“Поништавање ове одлуке, поготово што је праћена другим сличним захватима у истој земљи, избија ослону тачку осе културног синкретизма и заједничког наслеђа различитих светова, међусобно их удаљава и прети новим неразумевањима и затварањима пред другим”, наглашава се у саопштењу.

Из САНУ оцјењују да “забринутост људи постаје све већа јер се живи у свету у којем зидови нетрпељивости пресецају породице, професионалне и политичке скупине, сеоске и градске агломерације, народа, вера, па чак и неидеологизовану економију, дижу се границе свеопштем повезивању људи и тамо где до јуче нису постојале”.

“Ово жалосно стање, за које многи међу нама нису претпостављали да ће ући и у 21. век, чак и борбу против данашње пандемије чини неефикаснијом него што би смела бити”, наводи се у саопштењу.

Из САНУ истичу да, као што увијек бива у епохама са сличним искуствима, у таквим условима најбрже страдају култура, културно насљеђе и заштити и очување свега што је човјечанству у овим оквирима преостало од уништавања или небриге претходних генерација.

“Тако се рађа негативно повратно дејство на поделе и нетрпељивости различитих профила јер културни идентитети, гурнути више или мање у страну за потребе економског и технолошког развоја, исказују се у свакој кризи са неслућеном негативном енергијом, постајући све друго само не мостови разумевања”, указују из САНУ.

У саопштењу се подсјећа да је прије готово 90 година један визионар, творац модерне Турске, схватио њену ванвременску и општу симболику Аја Софије, у којој се осјећа пулс многих цивилизација, византијске и османске и оних које се налазе у њеним темељима, те да је у том сусрету видио прожимање, а не разилажење и удаљавање.

“Да би својој визији дао садржину и учинио је заједничким, светским спомеником културе, што ће четрдесетак година касније озваничити и Унеско, и местом наших сусрета и проучавања тих ванвременских културних вредности, створио је светски музеј, као исијавајуће стециште непролазности људског генија”, напомињу из САНУ

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана