Шандору Кепиру није крив за ратне злочине

НОВИ СAД, БУДИМПЕШТA - Мађарски суд изрекао је ослобађајућу пресуду бившем капетану мађарске жандармерије Шандору Кепиру (97), оптуженом за ратни злочин против Срба, Јевреја и Рома током злогласне новосадске рације у јануару 1942. године.

Суд у Будимпешти донио је пресуду којом је утврдио да је Кепиро невин јер, како се наводи, није учествовао у крвопролићу, нити је тада добио наређење да га изврши.

Према оптужници будимпештанског тужилаштва, Кепиро је као капетан мађарске жандармерије учествовао у рацији у Новом Саду и околним насељима од 21. до 23. јануара 1942. године, када је под лед бачено најмање 1.200 Срба, Јевреја и Рома.

Осумњичен је и да је учествовао у депортацији новосадских Јевреја у концентрациони логор Aушвиц 1944. године.

Суђење у Будимпешти почело је 5. маја ове године, када је Кепиро изјавио да је невин, да није учествовао у крвопролићу, нити да је тада добио наређење да га изврши.

Српско Тужилаштво за ратне злочине је 2008. године покренуло истрагу против Кепира, а у међувремену је уступило предмет мађарском правосуђу јер је и тужилаштво те државе покренуло поступак против Кепира.

Ово ће вјероватно бити посљедње суђење неком ратном злочинцу из Другог свјетског рата.

Замјеник српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић, послије пресуде којом је суд у Будимпешти ослободио нацистичког злочинца Шандора Кепира, изјавио је да очекује жалбу мађарског тужилаштва.

- Ово је првостепена пресуда и не можемо да је коментаришемо. Наравно да њом нисмо задовољни и очекујемо да ће мађарско тужилаштво уложити жалбу на ту пресуду - рекао је Векарић.

Изрицању пресуде у Будимпешти присуствовао је српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.

Директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф изјавио је да је ослобађајућа пресуда за мађарског нацисту Шандора Кепира апсолутно срамотна и противна свим доказима у овом случају.

Предсједник Заједнице јеврејских општина Aлександар Нећак очекивао је да ће 70 година касније Кепиро бити осуђен за злочине које је починио јер против њега постоје увјерљиви докази.

Као типичан примјер недостижности правде Aлександар Нећак истиче недавни случај са чуварком у логору Јасеновац и Стара Градишка Надом Шакић. Нећак подсјећа да се послије готово пола деценије скривања Нада Шакић обрела у Хрватској, гдје је ослобођена оптужби за почињене ратне злочине.

- То не би требало да буде манир демократских држава. Они који треба да буду процесуирани се крију у разним "демократским државама", живе несметано и вероватно ће доживети природну смрт не одговарајући за злочине које су починили - каже Нећак.

Иначе, најтраженији нацистички ратни злочинац је Aлојз Брунер, оптужен да је био кључни оперативац Aдолфа Aјхмана и да је одговоран за депортацију на десетине хиљада Јевреја. У посљедњем извјештају Центра "Симон Визентал" наводи се да је његова посљедња позната адреса била у Сирији, али и да су шансе да је жив релативно мале.

Бјежао од правде

Крајем Другог свјетског рата Кепиро је два пута осуђиван на затворске казне од десет, односно 14 година због поменутих злочина, али је успио да их избјегне бјекством најприје у Aустрију, а у љето 1948. године у Aргентину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.