Садражај платформе за КиМ: Aутономија по угледу на Каталонију

Београд - У приједлогу српске државне платформе за Косово и Метохију инсистира се да се у оквиру јужне српске аутономне покрајине успостави аутономна заједница српских општина (ЗСО) по угледу на Каталонију.

Платформа полази од Устава Србије и инститира на суштинској територијалној аутономији за четири општине на сјеверу, али и у другим срединама гдје су Срби већина, пишу “Блиц” и “Вечерње новости”, позивајући се на дипломатске кругове и западне сајтове.

У платформи се наводи да Србија никада неће признати једнострано проглашену независност Космета, као и да Косово треба демилитаризовати у зону у којој су једина оружана формација Косовска полиција и аутономна полиција ЗСО, док би гаранти безбједности биле војне снаге ЕУ, Војска Србије и Оружане снаге Албаније.

Новооснована аутономна ЗСО би имала скупштину и извршно вијеће, као и надлежности у области образовања, здравства, правосуђа, полиције, телекомуникација, трогвине, пореских прихода, финансија, а имала би и дводомни парламент Косова – дом региона и дом грађана.

Власти ЗСО би могле да успостављају директну сарадњу са властима Србије, као и право да се додатно финансирају из буџета Србије, док би ова аутономна српска заједница имала право да самостално одлучује о изгледу и употреби симбола (грба, заставе, химне).

Платформа тражи успостављање специјалног статуса за српске енклаве у којима су Срби и други неалбанци већина.

ЗСО би у области судства имала јавне тужиоце првог степена и судове првог и другог степена, а у области унутрашњих послова би имала полицију (по угледу на регулативу Каталоније), која би, иако остаје дио Косовских полицијских снага, била подређена извршном вијећу ЗСО.

Када је ријеч о положају Српске православне цркве (СПЦ), Београд тражи посебан уговор између СПЦ и приштинских власти који би гарантовао очување српског духовног блага и споменика културе на Космету.

У платформи се указује на искуства статуса Римокатоличке цркве у Италији, док су за црквену имовину и активност нужне чврсте међународне безбједносне гаранције.

Највиши правни акт Покрајине морао би да прокламује гаранције за повратак расељених Срба и неалбанаца који су били жртве етничког чишћења послије 1999. године.

Љајић: Платформа се бави и судбином сјевера Косова

Потпредсједник Владе Србије Расим Љајић изјавио је да је судбина сјевера Косова једно од важних питања којим се бави српска државна платформа за Косово и Метохију, али је оцијенио да Србија не смије ићи “главом кроз зид”, јер ниједна платформа неће моћи да се реализује ако је одбаци међународна заједница.

Љајић је рекао да се Београд труди да будуће рјешење уважи два кључна принципа, без којих нема трајног и стабилног исхода - принцип праведности и принцип реалности.

- Ако до тога не дођемо, отвориће се нови проблеми у будућности - рекао је Љајић за “Вечерње новости”, напомињући да је специфичност сјевера Косова препознала и ЕУ у свом извјештају.

Наводећи да је Брисел рекао да нема подјеле Косова, Љајић је истакао да се мора уважити посебност српске заједнице, а нарочито Срба који живе на сјеверу и да је то политичко питање које изискује рјешење, о којем Београд има своја виђења.

Он је подвукао да се признање Косова искључује, те навео да је сада битно да Београд своја размишљања формулисана у платформи провјери и са међународним факторима и да се дође до прихватљивих рјешења за све стране, јер платформа не може бити продуктивна ако нема подршку важних центара моћи у свијету.

Љајић је навео да се платформа бави и положајем Срба који живе у енклавама и додао да ће институционална рјешења за њих бити различита у односу на сјевер, али ће постојати и корпус заједничких питања.

- Велика грешка би била да се у потпуности раздвајају проблеми Срба на северу и југу. Третирамо и српску имовину на Косову, заштиту српске културне баштине, проблем несталих и расељених - рекао је Љајић.

Он је оцијенио да трајно рјешење за Косово мора да подразумијева и питање политичког статуса, те истакао да ће се поред техничког дијалога, који се води у Бриселу, отворити и политички преговори који треба да доведу до нормализације односа Београда и Приштине.

Говорећи о Хашком трибуналу, Љајић је рекао да Србија може декларативно подржавати иницијативе као што је руска да се Трибунал угаси, али да је суштинско питање да ли је то реално.

- Потпуно прекидање сарадње не би било у нашем интересу. Јер, путем техничке сарадње ми помажемо и наше држављане који су у Хагу - рекао је Љајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.